Политика

ДВА ГЛАСА У ЊЕГОВОЈ ГЛАВИ СЕ НАДМЕЋУ: Срђан Ковачевић - Одисеј из Новог Сада и Халк са Алиекспреса

В.Н.

20. 08. 2025. у 10:14

УМЕСТО да буде трећеразредни адвокат као што и јесте, Срђан је више налик правном службенику који у слободно време покушава да постане поета-инфлуенцер. Два гласа у његовој глави се надмећу – адвокат и песник.

ДВА ГЛАСА У ЊЕГОВОЈ ГЛАВИ СЕ НАДМЕЋУ: Срђан Ковачевић - Одисеј из Новог Сада и Халк са Алиекспреса

Кажу да сваки човек носи барем два бића у себи – код адвоката Срђана Ковачевића из Новог Сада та два бића воде отворен рат. Једно је озбиљан, строги трећеразредни адвокат, који пише уговоре и појављује се на суду у оделу. Друго је "песник", самопроглашени уметник под псеудонимом Одисеј Халк – име које звучи као лоше купљена маска са Алиекспреса, комбинација грчког јунака и јефтиног Марвел плагијата.

Ковачевић, по струци адвокат (адвокатско друштво "Ковачевић & Партнерс", оснивач и партнер), у књижевности покушава да се представи као романтични јунак, али на крају све више личи на неког ко у паузама између рочишта и писања тужби очајнички јури за валидацијом. Његов живот делује као стални покушај да буде и једно и друго – озбиљан бранилац у судници и лирских стихова господар у имагинарној антици. Та два света у његовом телу делују као два шизофрена гласа која се надвикују: један инсистира на параграфима, други на псеудонимима и поетским ламентима.

Проблем је што резултат тог двобоја није никакав Хомер, већ више налик песнику са Алиекспреса – све изгледа као имитација: стил, ритам, смисао. Уместо да добије признање, добијамо перформанс очајничког куповања пажње: "видите ме, нисам само адвокат, ја сам и поета, уметник, бунтовник!"

Најновији доказ те "поетске каријере" налази се на Инстаграму, где је објавио текст под хештегом #поезијаизнемоћи. Делује као да га је саставио Мали Перица из специјалног одељења основне школе: речи се ни не труде да се римују, стихови висе у ваздуху као незавршене мисли, а читава конструкција делује као да је неко случајно просуо реченице по екрану и назвао то песмом.

(Б92)