Политика

НОН-ПЕЈПЕР ИЛИ НОН-СУВЕРЕНИТЕТ?!

В.Н.

23. 08. 2025. у 10:04

Као у неком политичком трилеру из сенке је искочио „нон-пејпер“ Душана Јањића или, прецизније, „ад хоц тима“ који се представља као скуп свезналица за безбедност и стабилност, који тражи... чекајте, да не погрешим — "потпуну окупацију Србије" .

Председница Народне скупштине Ана Брнабић одмах је узвикнула да је у питању трећа и најопаснија фаза обојене револуције: “Лажи које разбијају друштво, насиље које сугерише хаос како би се страним интервенцијама омогућило „решење“. И ето нас - окупација, губитак суверенитета, и инвазија на Дата центар у Крагујевцу, или како председница Скупштине каже: "срце државне управе" и лични подаци грађана под лупом странаца.

Посебно драматична је изјава да нон-пејпер "почиње трећу фазу обојене револуције" након лажи које раздвајају, затим терор и насиље, да би на крају дошао неко и понудио спас споља. Управо тако, неки други поводом наметања „мирног предлога“ који заправо позива странце да узму волан и замене га својим, легитимитет створен изборима постаје илузоран.

И, јасно, ту је Дата центар у Крагујевцу, место где се чувају сви наши лични подаци. Као да неко каже: "Желим да видим ваше личне податке, информације о вашим навикама, шифре... и да одлучујем уместо вас." Брнабић каже: "То је њихов предлог решења. Ту више нема Србије."

Али, као сваки добар политички заплет, ту је и друга страна приче. Јањић поручује да је циљ управо супротан, да се спречи ескалација у грађански рат. Тврди да је нон-пејпер наставио отворено писмо које је раније упутио Вучићу и Дачићу, а да је првобитна намера била разговор са државним институцијама, да би се затим проширила дискусија на међународни ниво, да Србија "не заврши у грађанском рату".

Ова прича делује као политичко огледало: једна страна види издају - позив странцима да преузму контролу над институцијама, док друга страна види покушај дијалога и стабилизације. Као у сваком добром колумнистичком сагледавању, пола истине је можда ту, али међу тим реченицама се скрива и клима страха, претњи, преамбиција.

Овај нон-пејпер је, без сумње, бљесак светла на граници између дијалога и интервенције, бриге и дестабилизације. И док се елите и јавност расправљају о томе да ли је то улазак у демократску кризу или покушај њеног заустављања, само је једно сигурно: реторика заузима место радне агенде, а питање дана није само шта пише у документу, већ како ће Србија издржати ударац нових оптужби и антиципација.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације