ЦЕНЗУРА У ГЛАВИ АЛЕКСАНДРЕ СУБОТИЋ! "Новинари" Јунајтед групе измислили састанак Лучића и Милера, и напали Вучића да спасу шефицу

ОВО што се дешава на Н1 и Нова С ових дана није само дно, то је активно подривање основних принципа новинарства. Тужно скована прича, заснована на (увек) анонимним изворима и неоснованим оптужбама, које се базирају на - "рек`о ми један човек", лансирана само са једном намером - да се унапред дискредитује ново руководство Јунајтед групе, заштити позиција Александре Суботић, и обрише свака одговорност старих структура.

Архива

Као што то обично бива, у све се по дужности увлачи и председник Србије. И све то под изговором цензуре и „борбе за слободу медија”.

У центру „афере” налази се наводни "тајни разговор" између Стена Милера, новопостављеног генералног директора Јунајтед групе, и Владимира Лучића, директора Телекома Србија. Главна тема њиховог разговора је ни мање ни више, него смена Александре Суботић. Тајни извор је "онај неки човек који је седео испод стола и слушао" .

Докази? Наравно да их нема. Али како неповеровати на реч медија којима се истраживачки рад заснива на спекулацијама и произвољним закључцима. Потврда учесника? Не постоји. Али то није спречило OCCRP и Раксринкавање да у сопственом маниру од кафанског сценарија направе ударну причу, већу од било ког реалног доказа.

Који нормалан човек може да поверује да „неки извор” зна шта је речено на приватном састанку двојице директора, од којих ниједан није то потврдио, и обојица демантују саму суштину тврдњи?

Стари кадрови, повезани са претходним менаџментом, виде да губе утицај. Видели су шта се догодило са Шолаком и Боклаг. Видели су смене у српском огранку. И знају да су следећи. Зато се креће у превентивни напад,  уместо да се брани учинком, бране се позиције фабриковањем кризе и цензуре која се спрема њиховим вишегодишњим неистинама.

Унапред пуштена лаж као оружје

Циљ оваквог текста је ефекат, односно да се новом директору Стену Милеру унапред вежу руке. Да свака његова одлука буде представљена као политички диригована. Да се јавност убеди да се „слобода медија” руши пре него што било шта конкретно буде урађено.

Овим се директно врши притисак на ново руководство, и што је најгоре, они који пласирају овакве тезе сами сопствену фирму изнутра урушавају. Са оваквим „сарадницима”, непријатељи нису ни потребни.

Да ствар буде још апсурднија, кроз текст провејава да су OCCRP и друштво потпуно свесни да немају доказе. Али то их не спречава да објаве, јер у овој игри није поента истина, већ перцепција.

Шта је заиста срамота?

Срамота је што се злоупотребљава тема слободе медија као штит за очување функција. Срамота је што се председник државе по аутоматизму увлачи у сваки лажни наратив, само да би се причи дала политичка драма.

Срамота је што нико нема храбрости да каже, можда је време за смене. Можда нико није незаменљив. Можда је ново руководство дошло да ствари среди, а не да их угаси. Али кад нема аргумената, онда се спинује.

Ако је било разговора - где су докази? Ако није - зашто лажете?

Једно од та два мора да је истина. Уколико је Милер заиста седео са Лучићем, док је "неки човек" седео испод стола и слао транскрипте "истраживачким новинарима", онда би аутори овог тужног памфлета требало да докажу, али ако није, што је по свему судећи тачно, па онда неко треба да одговара за лажи које се сервирају као истина.

Овакве ствари заслужују моментални отказ, чак иако није био планиран, не подршку.  Сви који учествују у оваквим играма, било као извор, писац или „случајно добро обавештени” новинар, директно урушавају кредибилитет фирме коју наводно бране. Слобода медија није то што кажу OCCRP и Раксринкавање, а посебно не оно што долази са платформи Н1 и Нова С, слобода медија је право на истину. А овде тога нема ни у траговима.

Зато, уместо да се бајате измишљеним причама и политичком хистеријом, можда је време да ново руководство добије шансу да ради. А сви који су учествовали у овом срамном спектаклу? Да, треба да оду. Одмах.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације