УБИЦА, КРИМИНАЛАЦ ИЛИ ПОЛИЦАЈАЦ? Ко је Спасоје Вулевић?

„Прљава значка“, како се назива полицијски службеник повезан са мафијом и криминалним радњама уз злоупотребу службеног положаја, је надимак за који се испоставило да га у потпуности заслужује Вулевић

Фото: Принтскрин

Ударна песница жутог режима Бориса Тадића, Спасоје Вулевић затражио је пензионисање и самим тим је дао оставку као командант елитне Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), након 20 година командовања. За тих 20 година, онога што тајкунски медији називају „часном каријером“, испоставило се да има много тешких и језивих мрља које су умногоме одредиле судбину земље.

<див ид="ОЦМ_Сидебар1_Мобиле" дата-оцм-ад'="" стyле="маргин: 0пx; боx-сизинг: бордер-боx; леттер-спацинг: нормал; бацкгроунд-цолор: ргб(255, 255, 255);">

Злоупотреба елитних специјалаца и уцене сопственој држави и систему, пребијања, смрти, убиства, крађа црног мафијашког новца, махинације са средствима „добротворних“ фондација и милитаризација блокадера терориста - безбројна су нечасна дела Спасоја Вулевића Вулета, која ће на имену команданта САЈ-а заувек остати као белег бешчашћа.

„Прљава значка“, како се назива полицијски службеник повезан са мафијом и криминалним радњама уз злоупотребу службеног положаја, је надимак за који се испоставило да га у потпуности заслужује Вулевић.

Везе са Земунским кланом

Потера за убицама премијера Србије Зорана Ђинђића, вођама Земунског клана Душаном Спасојевићем Шиптаром и Милетом Луковићем Кумом завршена је крваво, убиством двојице вођа организованог криминала у Србији. Међутим, до убиства Ђинђића не би ни дошло да су Луковић и Спасојевић на време онемогућени у чињењу криминалних дела и стварању највеће и најјаче мафијашке мреже у историји Балкана.

Да избегну руку правде много пре убиства премијера, Луковићу и Спасојевићу су помагале управо „прљаве значке“, тј. њихове везе у систему. Међу њима је био и Спасоје Вулевић. Као искусан полицајац, питомац курса за полицајце у Сремској Каменици, Вулевић је од самих почетака био изузетно амбициозан.

Схвативши да кроз сарадњу са криминалцима, уместо њиховог хапшења, може да постане и полицијски, али и криминални врховни ауторитет, и да на тај начин обједини те две неизглед неспојиве функције, он је узео учешће у бројним отмицама Земунског клана.

То је била активност клана која је доносила убедљиво највише новца, а отмичари су пролазили некажњено управо због Вулевића. На списку отетих нашли су се Мирослав Мишковић, Милија Бабовић и Миленко Алексић, Вук Бајрушевић (брат супруге Владана Ковачевића Трефа), Суад Мусић, али и син Лепе Брене и Слободана Бобе Живојиновића.

По сведочанству некадашњег начелника УКП Милета Новаковића, новац од отмица Земунци су закопавали у земљу. За Милију Бабовића је узето 11 милиона евра, за Мишковића седам милиона, за Стефана Живојиновића 2,5 милиона евра. Милионски износи су тражени и за друге отете.

Након убиства Ђинђића за Спасојевићем и Луковићем је трагала цела држава. Вулевић је за њима трагао из другог разлога. Они су њему били дужни новац од отмица, који је дељен између самих припадника клана, али и полиције.

Када су ухваћени, вође Земунаца су попустиле под батинама и иживљавањем и откриле Вулевићу и сарадницима да је новац сакривен код куће у Мељаку. Одвели су их тамо, показали место где је новац био закопан.

По ископавању пет милиона евра, Спасојевић и Луковић су постали само незгодни сведоци који „нису ништа знали“. Метак у потиљак обојици је сместио управо Вулевић.

Касније је око њихових тела додата аутоматска пушка и бомба, како би изгледало као да су пружали отпор приликом хапшења.

О постојању „џака пара“ на лицу места у Мељаку сведочио је у медијима и некадашњи шеф Одсека за крве деликте Жарко Поповић Поп, који је у више наврата потврдио да су Луковић и Спасојевић прво ухапшени, па доведени у Мељак, где су крвнички стрељани након што им је одузет новац.

Улога Вулевића у убиству Ранка Панића

Криминално-полицијска каријера Спасоја Вулевића убиством Спасојевића и Луковића тек је почела. Са много прљавог новца у кешу, послушницима у полицији које је држао у страху и плаћао крвавим новцем, Вулевић је постао прва батина режима Бориса Тадића.

Под командом шефа Тадићевог кабинета Микија Ракића, и оперативним упутствима директно из Председништва, Вулевић је командовао бруталним пребијањима симпатизера Српске радикалне странке на митингу подршке бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу 29. јула 2008. године.

Српске патриоте и родољуби, незадовољни издајничким деловањем жуте Тадићеве куге, изашли су на улице да се успротиве испоручењу Караџића Хашком трибуналу.

Прва „прљава значка“ Тадићевог крвавог жутог режима, Вулевић је директно наредио да полиција, међу којом је био и мали број нечасних припадника САЈ-а, Вулевићевих послушника, брутално туче српске родољубе.

Од последица бруталног пребијања и иживљавања Тадићевих и Вулевићевих криминалаца под шлемовима, смртно је страдао симпатизер СРС-а Ранко Панић. 

У спрези жутог правосуђа и нечасних „прљавих значки“ убице Панића никада нису пронађене. Председник Србије је више пута апеловао на надлежне да коначно Панићевој породици кажу истину. Међутим, истина је таква да је убица командант САЈ-а Вулевић, што остаци жуте куге у порама система никако нису смели да кажу.

Приватизација САЈ-а и манипулација средствима „хуманитарне“ фондације

Осим милиона евра који су сада легални, а црног су и прљавог, крвавог порекла, сада већ бивши командант САЈ-а Вулевића поседује и више фирми, које је основао заједно са сарадницима.
По сопственом сведочанству, САЈ је 2000. године основао клуб практичног пуцања у циљу унапређења обуке својих припадника у борбеном пуцању.

Клуб практичног пуцања „Делта“ приватно је удружење, које су основали Вулевића и његови сарадници, и ама баш никакве везе нема са САЈ-ем. Штавише, у овом случају САЈ је брутално злоупотребљен и практично приватизован.

Клуб се налази у просторијама и на стрелиштима која припадају САЈ-у. Исту врсту злоупотребе Вулевић је извео и са оснивањем Савеза за практично стрељаштво Србије И.П.С.Ц. Србије, који се такође налазио у СРЦ 13. мај у Земуну.

Стрелишта САЈ-а, а посебно Клуб „Делта“ служио је за обуку из практичног стрељаштва припадницима Земунског клана. У том време Земун је био као држава у држави, зона без присуства снага безбедности, осим САЈ-а и Вулевића.

Припадници клана су стога безбедно могли да уче како да убијају противнике након краја радног времена часних припадника САЈ-а, под палицом Вулевића и сарадника.

Штавише, не треба да чуди екстремизам блокадера терориста у Земуну, који су покренули „контејнер револуцију“, ако се зна да су и многи од њих похађали часове „практичног стрељаштва“ на стрелиштима САЈ-а које је приватизовао Вулевић.

Њихов екстремизам и обука коју су прошли служили су дестабилизацији земље у претходна два месеца, што је довело до језивих сцена насиља над полицијом. Вулевиће, навикнут на дружење са криминалцима и припадницима кланова, сања повратак жуте куге на власт.

Повратком жуте куге, Вулевић би могао да оправда и махинације које је чинио као заступник „Фондације за помоћ породицама погинулих и преминулих припадника САЈ-а“. Оно што је замишљено као хуман гест претворило се још једном у свеопшту пљачку средстава намењених породицама херојски погинулих припадника САЈ-а.

Да му ништа није свето и да је спреман буквално на све да би поново постао батина жутог режима, сведоче сви ови примери. Ипак је његов утицај значајно смањен у претходних 13 година, што је оставило ожиљке на души прве „прљаве значке“ Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације