ИНТЕРНАЦИОНАЛА ЛЕВИХ ТЕРОРИСТА

СА оним којег мрзим не може бити преговора. Тако је, ако је веровати шефу ФБИ Кашу Пателу, одговорио Тајлер Робинсон једном свом пријатељу на групном чету, а на питање зашто жели да убије Чарлија Кирка. Било је то дан пре монструозног атентата на Универзитету Јута Вели, који ће без сумње променити Америку, а можда и свет.

Фото Д. Миловановић

Ових дана су екране и новинске ступце, с правом, преплавиле анализе и закључци да је пуцањ у утицајног младог конзервативца означио и последњу фазу светског рата између неолибералне "воук" левице која је на конопцима још од пораза Џозеф Бајдена и новог слободарског суверенистичког поретка чији су темељи армирани на недавном самиту Шангајске иницијативе у Пекингу.

Метак који је пресекао вратну артерију бриљантном полемичару и харизматичном телалу Доналда Трампа међу младим Американцима доиста је успео капиларно да уједини све националне десничаре од Вашингтона, Француске, Берлина, Рима, Будимпеште, Братиславе, па све до јужнокорејског Инчона, али је можда погрешно њихове противнике назвати левицом, нарочито ако имамо у виду њене изворне идеје.

Не, манифест тих демонских терориста је управо грозоморна реченица са почетка овог текста која се преводи као: Убићу неког, јер га мрзим пошто не мисли исто као ја. И тај манифест се примењује од другог уторка оног новембра 2024. када је ексцентрични плави перчин преузео кључ Беле куће.

Ти лични нервни сломови због победе Трампа, које су на својим профилима уживо објављивали демократски талибани, породили су интернационалу сличних зомбија који се исто облаче и чешљају, а које у Србији можемо препознати по томе што пребројавају зубе неистомишљеницима, цркве би претворили у пабове, праве листу за јахање или позивају на линч политичких противника под злокобном крилатицом "учинимо их познатим" са објавама адреса и бројева телефона својих мета... Додуше, овде, барем засада, нису почели да убијају.

Али, у Америци јесу и ето горке сатисфакције за Џордана Питерсона, Марка Лилу и остале који су на време препознали деформације неолиберализма. Америчка левица, која се атентатом у Јути убројала у терористе, и пре овог стравичног злочина изгубила је фокус на универзалним идеалима и уместо тога постала "коалиција рањивих идентитета". Тако су демократе своју прогресивну бригу за радничку класу замениле тетошењем расних мањина, имиграната, ЛГБП популације... Државна моћ се користила за беспоштедну промоцију поменутих група, више се бринући за странце и разне дегенеративне облике џендеризма него за произвођаче, али и за наметање нове идеологије, која је, нарочито у Европи, упакована у обрачун са њеним хришћанским наслеђем и вековним нормама.

Трамп је од поменутих теоретичара практичнији и суровији:

- Радикалне левичарске лудаке једноставно морамо да пребијемо - саопштио је у свом стилу лидер САД.

Од те реченице почиње унутрашњи сукоб у Америци, али он потмуло ври и у европском "двомоторцу" Француској и Немачкој где су први пут од Другог светског рата најјаче политичке опције десни суверенисти Национално окупљање и АфД. Да не помињемо, Италију, Мађарску и Словачку, па донекле и Пољску. Дакле, народ у ЕУ масовно устаје против мејнстрим политичке хоботнице која се батрга у плићаку у којем су се претходно насукали Бајден и Сорош, али која својим отровним пипцима у самртном грчу жели да придави све неистомишљенике. То је на својој кожи најбоље осетио словачки премијер Роберт Фицо.

За то време ни линија ватре у самој Србији није стриктно: за Вучића и против њега, него све више постаје рефлексија судара суверенистичког и глобалистичко-анархистичког погледа на свет. У том светлу је веома знаковито упозорење Спољне обавештајне службе Руске Федерације да ЕУ у Србији спрема "нови Мајдан" 1. новембра. И то свега неколико дана пошто је овдашња прозападна опозиција ишла у Брисел да мољака за санкције против сопственог руководства и државе. Но, за нас Србе је најважније да преговарамо, ма колико се међусобно мрзели. Ако је икако могуће...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације