БОЈКОТ ВОЈСКЕ НА МАЛА ВРАТА: Шта се крије иза идеје Камберија да се Скупштина бави погибијом албанских војника у ЈНА

ЗАХТЕВ албанског посланика Шаипа Камберија да се у Народној скупштини формира анкетни одбор који би се бавио истраживањем "погибије 135 албанских војника у ЈНА", у суштини је покушај да се отвори простор за институционално оправдање да Албанци, који живе у Србији, не служе обавезни војни рок који држава планира да поново уведе.

Фото Танјуг

То је, како истичу аналитичари, део његове познате реторике којом годинама гради слику о дискриминацији и репресији над Албанцима, док реални мотив лежи у настојању да се подрива војни систем Србије. Албански политички представници ће и убудуће настојати да кроз сличне иницијативе оспоравају процес повратка регрута у касарне, али им то неће донети успех, додају наши саговорници. Парадокс се огледа у томе што им смета јачање Војске Србије, док истовремено не виде проблем што Приштина обучава снајперисте, специјалне јединице и постепено формира паравојску на Косову и Метохији.

Шаип Камбери, Фото Д. Миловановић

Камбери, предлогом за образовање комисије, у ком тражи "испитивање навода, чињеница и околности погибије 135 војника албанске националности припадника бивше ЈНА током осамдесетих година" иза које стоји "дискриминисан положај", настоји да оживи своју стару причу како би Албанце, махом оне које живе у Прешевској долини, одговорио од служења војног рока под српском тробојком.

- У Србији је већ покренута иницијатива и увелико се одвијају припреме за увођење војног рока. У вези са тим постоји забринутост јер прошлост и њене последице и даље утичу на колективну свест Албанаца - истиче се у Камберијевом захтеву. - Албанци који су, као грађани СФРЈ, били обавезни да одслуже војни рок, често су се суочавали са етничком дискриминацијом, политичком стигматизацијом и културном репресијом унутар војске. Током седамдесетих и осамдесетих година забележен је значајан број смрти албанских војника под сумњивим околностима, које су власти често класификовале као самоубиства, несреће или, кршења војне дисциплине.

Министар за људска и мањинска права Демо Бериша истиче да овај предлог показује у ком правцу Камбери жели да води три општине - Прешево, Бујановац и Медвеђу.

- То показује да без обзира на то што је он у законодавној власти, не осећа се припадником ове државе, јер све ради против ње. Иза ове иницијативе крије се припрема младих да не учествују у сутрашњем служењу војног рока - објашњава Бериша.

Фото: Принтсцреен/ТВ Пинк

Официр КОС у пензији Љубан Каран указује на то да Камберију смета јачање наше одбране у сваком смислу, док истовремено Албанци на Косову увежбавају снајперисте, специјалне јединице и паравојне формације, те чак иду и у иностранство на обуку и додаје да они немају никакву снагу да поремете процес служења војног рока. Наш саговорник истиче да Албанци не само да нису били дискриминсани у ЈНА, него се о њима посебно водило рачуна. Међутим, био је део њих које је албански сепаратистички покрет припремао на подривање тадашњег поретка и државне службе безбедности су их држале на оку.

- Ми у служби безбедности смо видели то њихово подривачко деловање, најчешће су то испољавали тако што су се претварали да не разумеју српски, иако су га добро разумели. Где год су могли правили су неку штету, својевремено су припремали и тровање хране. Нису у питању сви Албанци, него само они који су потпали под утицај сепаратистичких група, попут Кељмендија који је направио масакр у касарни у Параћину. Били смо веома опрезни, да им се не дозволи да не учине неко зло у војсци. Али, нису били дискриминисани, били су као и сви други војници - истиче Каран.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације