МЕДИЈСКИ ИНЖЕЊЕРИНГ И ДЕМОНИЗАЦИЈА: Како се Александар Вучић претвара у симбол који треба физички уклонити, а не политички поразити!

АЛЕКСАНДАР Вучић већ годинама не стоји само као предмет политичке дебате — он је постао централна фигура добро осмишљене и доседно вођене медијске кампање чији је примарни циљ неутрализација личности, а не оспоравање политике.

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Уместо анализе конкретних потеза и јавних политика, део мејнстрим медија суставно га редуцира на симбол непријатеља: карикатуру без људске димензије, без права на приватност и без места у цивилизованој расправи.

У том контексту, простор између Београда и Подгорице функционише као полигон за праксу која прелази у дехуманизацију. Александар Вучић више није саговорник чије се одлуке испитују; он је мета којом се оправдавају вређања, изношење приватних података и јавно понижење чланова његове породице. То није критика власти — то је суставно разарање индивидуалног достојанства.

МЕДИЈСКА СТРАТЕГИЈА: КАКО СЕ УБИЈА ЛИК, А ПОТОМ И ЧОВЈЕК

Кампања против Александра Вучића одавно је прешла границу политичке полемике. Телевизије Н1 и Нова, уз подршку њима сродних портала и појединих црногорских медија, годинама граде систем у којем се само њихови саговорници називају „грађанима“, „активистима“ и „борцима“. Они који подржавају Вучића аутоматски се сврставају међу „неуке“, „примордиалне“, „ћаке“ – људе без права гласа.

Тако се ствара лажни морални хоризонт: њихови имају право на све – и на блокаде, и на вређања, и на физичке нападе. Вучићеви присталице, с друге стране, немају право ни да се мирно окупе, а да их исти медији не прогласе „хулиганима“.

У том двоструком аршину нестаје основни принцип новинарства – истина. Све постаје дозвољено ако служи наративу. Човек, у овом случају Александар Вучић, престаје бити субјекат и постаје симбол – нешто што се мора срушити, исмејати, оголити до тачке нељудског.

ДЕХУМАНИЗАЦИЈА ПОРОДИЦЕ – НАЈНИЖИ ОБЛИК ПРОПАГАНДЕ

Најопаснији облик медијског насиља према Александру Вучићу јесте оно што погађа његову породицу. Годинама се таргетирају његови синови, мајка, брат. Јавност се навикла да је нормално да се у насловима и емисијама вређају најинтимнији дијелови његовог живота.

Вучић није нападан као председник – он је нападан као човек. Као отац, син и брат.

Таква пракса руши све етичке границе и отвара пут нечему далеко мрачнијем – оправдању насиља. Када некога годинама приказујеш као „непријатеља народа“, публика једног дана престане да га види као човека. А када неко више није човек, према њему се све може.

МЕХАНИЗАМ МРЖЊЕ: ОД РЕЧИ ДО ДЕЛА

Пропаганда против Александра Вучића не функционише кроз отворене позиве на насиље – она функционише кроз системску нормализацију мржње.

Када Н1 или Нова годинама пласирају наратив о Вучићу као „опасности по демократију“, када га представљају као оличење зла, када му се оспорава свака људска црта – тада се ствара колективни осећај да је насиље против њега и његових присталица не само прихватљиво, већ пожељно.

То је класични процес дехуманизације познат из најтамнијих поглавља савремене историје: прво одузмеш човеку достојанство, затим му одузмеш право на реч, и на крају – право на живот.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ КАО ПАРАДИГМА ДВОСТРУКИХ СТАНДАРДА

У истом тренутку када се Вучић сатанизује, његови противници се идеализују.

Када они пале, блокирају, разбијају и вређају – они су „грађански активисти“. Када Вучићеви симпатизери мирно шетају – они су „фанатици“.

Тај двоструки морал није случајност, већ систем. Њиме се одржава лажна слика о „демократској борби“ која то није.

Александар Вучић, у том наративу, није човек од крви и меса – он је симбол који мора бити уништен да би наратив преживео. А то више није новинарство. То је идеолошки рат који се води речима уместо метака – али с истим циљем.

КО НОРМАЛИЗУЈЕ ЛИНЧ, НЕ МОЖЕ БРАНИТИ ДЕМОКРАТИЈУ

Они који годинама демонизују Александра Вучића, представљајући то као „храбру критику власти“, заправо урушавају саму идеју демократске критике.

Критиковати Вучића – да. То је право сваког слободног новинара и грађанина.

Али одузимати му људскост, вређати његову породицу, стварати амбијент у којем би његово евентуално страдање било дочекано аплаузом – то је граница која раздваја демократију од барбарства.

Дехуманизација Александра Вучића није само напад на њега као појединца – то је напад на цивилизацијски минимум једног друштва. Јер оног тренутка када противника престанеш посматрати као човека, престаје и политика, престаје демократија, престаје све што друштво чини друштвом.

Остаје само линч – прво медијски, затим физички.

И зато, одговорност за последице те кампање не може бити ничија осим оних који су је створили, хранили и учинили „нормалном“.

Ако демократија треба да преживи, мора се вратити основном принципу: свако има право да буде критикован – али нико нема право да му се одузме човечност.

А оно што се данас ради Александру Вучићу – није критика. То је цивилизацијски суноврат.

(Борба.ме/Дражен Живковић)

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Политика

0 46

ОГЛАСИО СЕ ВУЧИЋ: "Надам се да ће вакцина против рака до краја следеће године бити доступна нашим грађанима" (ВИДЕО)

18. 10. 2025. у 22:30

Политика

0 56

ОВАКО БЛОКАДЕРИ МЕСЕЦИМА ОБМАЊУЈУ ЈАВНОСТ: Вучић подсетио на њихове три највеће лажи - "Ако се докаже да су нешто лагали тим горе по истину"

18. 10. 2025. у 10:30

Политика

0 28

"ЉУДИ, НЕЋЕ СЕ ДЕСИТИ НИШТА, ГОТОВО ЈЕ СА ТИМ" Вучић: 1. новембар биће дан као сваки други, неће успети да сруше Србију

17. 10. 2025. у 20:18

Политика

0 22

ЋУТАЊЕ 16 МИНУТА НЕ ПОСТОЈИ НИГДЕ У ПРАВОСЛАВЉУ Вучић о блокадерима: То су неки пагански, неки сатанистички обичаји

17. 10. 2025. у 19:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације