Политика

Помагачи Снежане Бјелогрлић на њеном путу безакоња

В.Н.

25. 10. 2025. у 09:48

НИКО, па ни Снежана Бјелогрлић, не може ради остварења својих циљева тако бескрупулозно да гази етичке и правне норме ако нема савезнике, подједнако нечасне и безобзирне као што је и она сама.

Помагачи Снежане Бјелогрлић на њеном путу безакоња

Највећи савезник Снежане Бјелогрлић је Јасмина Васовић, председница Врховног суда Србије. Своју позицију првог судије Србије, Васовићка није ставила у службу правде и грађана Србије, већ је Врховни суд Србије и Високи савет судства претворила у услужни сервис одређених адвокатских канцеларија и Друштва судија Србије. Данас без предаха ради на томе да претњама и уценама обесхрабри све часне судије да се кандидују за чланство у Високом савету судства, а с друге стране, гура Снежану Бјелогрлић и остале своје сараднике из тзв. Чачанске правосудне организоване криминалне групе да неморално и незаконито заузму места у Високом савету судства, како би тај орган и целокупно судство дефинитивно ставила под своју контролу.

Други сарадник је Жак Павловић, судија Трећег основног суда у Београду и члан Високог савета судства. Свој мандат у Високом савету судства Жак Павловић је потрошио углавном као неми дизач руке, који беспоговорно гласа за предлоге које договоре Јасмина Васовић и Снежана Бјелогрлић. Али, на YouTube снимку седнице Високог савета Судства од 23. 10.2025. године можемо видети како се Жак окуражио и агресивно лобирао да Високи савет судства усвоји жалбу Снежане Бјелогрлић и прогласи њену кандидатуру на изборима за Високи савет судства. Шта се десило с тим човеком? Зашто тако агресивно брани нешто што је назаконито по неколико основа, нешто што ни Зорана Делибашић и Марија Јуреша (историјски савезници Снежане Бјелогрлић и Јасмине Васовић) нису хтеле да подрже?

Одговор на ово питање биће обелодањен 6. новембра када ће се на дневном реду Високог савета судства наћи тачка дневног реда „избор Милице Павловић за судију Другог основног суда у Београду“. Милица Павловић је супруга Жака Павловића. Све то показује да је трговина утицајем основни метод функционисања Високог савета судства под диригентском палицом Јасмине Васовић. Избор госпође Павловићке у Други основни суд у Београду исплаћен је подршком Снежани Бјелогрлић да се по други пут незаконито кандидује на изборима за Високи савет судства.

На седници Високог савета судства од 23.10.2025. године, посебно се као нечастан, издваја наступ тзв. професорке права Јелене Вучковић. Њена улога у покушају да се Снежана Бјелогрлић по други пут незаконито кандидује за члана Високог савета судства посебно је срамна и заслужује да се подробније исприча.

Јелена Вучковић је написала „стручно“ мишљење и послала га Изборној комисији Високог савета судства у којем је објаснила да Снежана Бјелогрлић има право да се по други пут кандидује за члана Високог савета судства. Нејасно је да ли је Јелена Вучковић то урадила самоиницијативно или по нечијем налогу. Како год, Јелена Вучковић је писањем тог мишљења грубо повредила два етичка и правна принципа.

Прво, један професор не може пристати да пише правно мишљење о некој правној ствари ако постоје околности које доводе у сумњу његову непристрасност и објективност. У конкретном случају такве околности постоје. Јелена Вучковић са Снежаном Бјелогрлић седи у истом органу. Та околност, сама по себи, баца сумњу на објективност Јелене Вучковић приликом писања тог мишљења. Да има и мало части, она би одбила да се писањем мишљења меша у рад Изборне комисије.

Друго, није етички и по закону да неко одлучује по жалби на одлуку у чијем доношењу је учествовао. Јелена Вучковић је у поступку пред Изборном комисијом приложила своје мишљење да Снежана Бјелогрлић може да се кандидује. Приликом доношења одлуке о Бјелогрлићкиној кандидатури Изборна комисија је консултовала то мишљење (на срећу није га уважила). На одлуку је поднета жалба органу чији је члан Јелена Вучковић.

Она је морала да се изузме од учешћа у поступку одлучивања по жалби. Али, као и сваки послушник Јасмине Васовић, Јелена Вучковић то није учинила. Гласала је да се усвоји жалба Снежане Бјелогрлић и тако брутално прегазила све моралне и правничке принципе.
Када је мењан Устав, жеља Уставотворца је била да судијама препусти одлучујућу улогу у правосудној кадровској политици. Пошло се од тога да ће судије као професионалци и људи од струке, приликом избора судија бити више фокусирани на стручне, а не на неке друге моменте.

Високи савет судства у којем главну реч воде Јасмина Васовић, Снежана Бјелогрлић, Вукица Кужић, Жак Павловић и Јелена Вучковић у дело је спровео све супротно од онога што је Уставотворац желео. Од Високог савета судства направили су правосудну берзу за трговину утицајем. Они не желе да одустану.

Траже наследнике који ће продужити њихову мисију и зато форсирају опскурне ликове, попут Братиславе Коловић Недељковић, о којој сам већ писао и Наде Ђорђевић, потрчка Снежане Бјелогрлић, која је изабрана за судију Апелационог суда али наставља да трчи трку за члана високог света судства из реда судија виших судова. Зато је важно да судије на предстојећим изборима за чланове Високог савета судства добро размисле за кога ће гласати.

Председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије и народни посланик СНС
др Угљеша Мрдић