ДА КОМПАНИЈЕ НЕ БИ ПЛАЋАЛЕ ДВА ПОРЕЗА: Зашто је "ЦБАМ" реч која је постала толико кључна

КАКО би Србија постигла своје климатске и енергетске циљеве не сме више да се оклева са транзицијом у овим областима јер ће приступ најважнијем извозном тржишту, Европској унији, многим компанијама бити угрожен. Ти циљеви су везани за декарбонизацију, која обухвата смањење емисија гасова с ефектом стаклене баште и ОИЕ, енергетску ефикасност али и иновације и конкурентност у овим областима. Зато ова тема мора да постане апсолутни приоритет надлежних.

Фото Shutterstock

Без тога биће значајан број компанија ће бити у проблему зато што од 1. јануара 2026. године на снагу ступа важна новина у спровођењу климатске регулативе ЕУ која ће имати утицај на економске односе са Србијом. Реч је о ЦБАМ-у, до скора готово непознатој речи која је ових дана постала кључна за српску јавност посебно српске компаније које производе алуминијум, гвожђе, челик, цемент, ђубрива, водоник и електричну енергију,које ће бити обухваћене овим наметом.

До таквог закључка дошао је Фискални савет у својој анализи „Климатско-енергетска транзиција Србије и јавне финансије: хоће ли ЦБАМ’ бити окидач промена?, која је недавно представљена јавности. У том документу јасно се ставља до знања да за улазак на тржиште ЕУ ће бити потребан доказ о емисијама ЦО2 током производње, уз плаћање одговарајуће накнаде за емитоване гасове, усклађене с европском ценом па би на страни јавних прихода требало увести “српски ЦБАМ”, односно наплату емисија ЦО2. Тим средствима би се наша привреда подстакла да убрза улагања у чистије технологије и ефикасније коришћење енергије. Увођење ове накнаде има и практичну корист, ЕУ не би приликом увоза наплаћивала оно што је већ обрачунато у Србији и тај новац би остао у домаћем буџету. Истовремено, јавни расходи требало би више да се усмере ка инвестицијама и подстицајима за унапређење енергетске ефикасности, повећања ОИЕ и постепено смањивање зависности од фосилних горива.

Председник Фискалног савета Благоје Пауновић објаснио је да то заостајање није мало.

- Циљ Париског споразума је смањење емисија ГХГ за 33 одсто до 2030. у односу на 1990.ЕУ је већ смањила те емисије за око 30 одсто од 2005. и наставља да заоштрава климатску политику,па ће од 2026. увести цену на угљенични отисак производа увезених из земаља попут Србије. Србија овој области није довољно давала значај па смо од 2010 до 2023. године смањили емисије за само 3,4 посто. Зато преузете обавезе не можемо да испунимо до 2030. године јер достизање циља захтева шест пута бржи годишњи темпо од наведеног периода. При том, ЕУ ће од 2026. применом Уредбе о ЦБАМ-у, увести таксу на емисије ГХГ за одређене увозне производе, који ће ићи у њену касу-навео је Пауновић.

Колико коштају емисије у Србији

У ту касу би 2026. године од наплате ЦБАМ-а српским фирмама отишло око 250 милиона евра, које би Брисел користио за реализацију своје климатске и енергетске транзиције. Та чињеница, подстакла је српске власти да Законом о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште и о порезу на увоз угљенично интензивних производа, део новца усмери у нашу касу, кроз национални ЦБАМ, Овим новцем би се привреда подстакла да убрза улагања у модерније и чистије технологије и ефикасније коришћење енергије. Пореска стопа би била почетних 4 евра по тони ЦО₂ у 2027. да би у 2030. години могла да достигне 40 € по тони. По тој рачуници приходи би расли са 22 милиона евра у 2027. години, на око 220 милиона у 2030. Процене су да је то недовољно ако се зна да је Интегрисани национални енергетски и климатски план (ИНЕКП)од 30 милијарди евра улагања до 2030., амбициозан.

Каква је ситуација у ЕУ

Ситуација у ЕУ је другачија јер су они своје климатску и енергетску транзицију почели знатно раније па су њихови циљеви сада другачији. То показује и Договор за чисту индустрију, којим ЕК најављује да ће у наредних десет година прикупити до стотину милијарди евра за механизам под називом “Банка за декарбонизацију индустрије”. Такође ће у кратком року даће и подстрек за сто милијарди евра подршке домаћој зеленој производњи.

Мере предложене у оквиру једног од стубова иницијативе, Акционог плана за приуштиву енергију, могле би до 2040. да резултују годишњим уштедама процењенима до 260 милијарди евра, како за привреду тако и грађане. Примера ради по већ постојећој стратегији, прописи који су у припреми би обезбедили да потрошачи могу да користе флексибилност у потрошњи. То подразумева да електричну енергију треба користити када је јефтинија, а прилагодити потрошњу када је снабдевање струјом слабије.

Препоручујемо

Политика

0 3

СТУДЕНТСКА ЛИСТА САЗДАНА ОД БОЛЕСНИКА Брнабић: "Подржавају оне који желе смрт пензионерима"

27. 07. 2026. у 21:25

Политика

0 1

ОД СРБА САД ПРАВЕ И ШПИЈУНЕ: Приштина против тројице наших сународника, оптужених за напад на канал Ибар-Лепенац

27. 07. 2026. у 21:11

Политика

0 1

РЕРИ – параван за политичке активности!

27. 07. 2026. у 21:05

Политика

0 1

ДИЈАНА ХРКА ПРЕТИ: Ако Фикија притворе идемо сви на Информер, понесемо коктелчић...

27. 07. 2026. у 21:04

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације