Политика

Колегијум Врховног јавног тужилаштва прекорачио овлашћења због закона који још није ни дошао пред Скупштину

В. Н.

27. 11. 2025. у 09:54

ПОСЛЕ година ћутања на све битне теме и питања од јавног значаја, Колегијум Врховног јавног тужилаштва изненада се огласио саопштењем које је одмах постало главна тема прозападних медија и како тврде опозициони активисти доказ у мешање у рад тужилаштва.

Колегијум Врховног јавног тужилаштва прекорачио овлашћења због закона који још није ни дошао пред Скупштину

Иако се нису оглашавали ни поводом отворених истрага, нерешених предмета од високог интереса, чак ни у случају пада надстрешнице, Колегијум је сада одлучио да реагује на нешто што заправо не постоји. Реч је о најавама законских измена, док сам нацрт закона није још ни поднет Народној скупштини.

Селективност у обраћању Врховног тужилаштва није никаква новост, али како истичу правни стручњаци, отворила је озбиљне сумње и питање због чега се највише тужилачко тело оглашава тек сада и то поводом акта чија званична верзија још није у процедури. Управо та потреба да се реагује на најављени предлог закона указује на нервозу у врху тужилачке организације и на страх од могућих промена које би могле да дотакну функцију врховног тужиоца.

На саопштење Колегијума Врховног тужилаштва реаговао је и народни посланик и Угљеша Мрдић, који је најавио измене закона и оценио да је понашање највиших тужилачких структура „очигледно неприкладно“.

- Имамо очигледно непримерено понашање тужилаштва. ЈТОК напада све оне који износе своје мишљење. Они одређују ко сме, а ко не сме да их коментарише, било да су у питању медији или политичари. Отели су део тужилаштва од државе и народа. Сада се баве састављањем некаквих саопштења на колегијумима који подсећају на блокадерске пленуме и зборе. Ето то је ЈТОК, специјална сарадничка мрежа Загорке Доловац и Младена Ненадића - изјавио је Мрдић.

Према Закону о јавном тужилаштву, Колегијум се може изјашњавати само о нацртима закона који су званично припремљени и упућени у процедуру. Такав нацрт тренутно не постоји. У тренутку објаве саопштења није био доступан јавности, није био пред Народном скупштином, нити је био предмет јавне расправе. Постојале су само изјаве политичара и спекулације у медијима.

Упркос томе, Колегијум је реаговао на политичке најаве, и то саопштењем које далеко превазилази његове надлежности. Колегијуми јавних тужилаштава немају мандат да улазе у политичке расправе, коментаришу изјаве државних функционера нити покушавају да утичу на креирање закона ван званичне процедуре. Њихова овлашћења су јасно ограничена, што чини овај иступ спорним.

- Ако сматрају да постоји непримерен утицај, они су дужни да се обрате Високом савету тужилаштва и поверенику, а не да преко колегијума излазе у јавност и издају саопштења - рекао је Мрдић.

Додатни проблем представља чињеница да се Колегијум готово никада не оглашава када је реч о темама које директно погађају јавност, међутим, када је реч о потенцијалним променама закона које би могле да утичу на положај врховне тужитељке Загорке Доловац, реакција је брза, оштра и свеобухватна.

БОНУС ВИДЕО: ДОСИЈЕ КОВЕШИ: Шта чека Србију ако Доловац и Ненадић предају правосуђе у руке Брисела