САВЕЗ ЈЕВРЕЈСКИХ ОПШТИНА ОСУДИО АНТИСЕМИТСКИ НАРАТИВ БЛОКАДЕРА: "Стварате атмосферу у Србији, каква је била у Сиднеју" (ФОТО)

САВЕЗ јеврејских општина осудио је антисемитски наратив блокадера, упозоривши да се у Србији ствара атмосфера слична оној у Сиднеју, када је страдало 15 људи.

Фото: Printscreen/SJOS

Преносимо саопштење у председника Радног одбора СЈОС Рабин Србије Исака Асиела у целости:

- Аустралија обележава седам дана од стравичног терористичког напада на плажи Бонди у Сиднеју. Прве вечери Хануке, празника светлости, Јевреји који су се са својим породицама окупили да прославе празник, сурово су побијени. Гнусан напад послужио је између осталог и као подсетник свету и нама да Јевреји немају право да живе безбедно, достојанствено и равноправно као сви други грађани на месту које су изабрали да им буде дом. Не можемо прихватити стварност у којој су Јевреји, у време прославе јеврејских празника, присиљени да страхују за своје животе било на отвореном простору, било у својим молитвеним домовима. За нас је болна чињеница да је жесток антисемитски наратив постао опште друштвено прихватљив и пожељан. Последица тога је да је Израел постао отелотворење ђавола у очима многих људи. Гнусан злочин у Сиднеју управо сведочи о томе. И злочин у Манчестеру. И многи други...

Антисемитски наратив је обезбедио ћутање Европе током Холокауста... Хоће ли свет поново заћутати кад нови Холокауст усмери своју оштрицу уништења на Јевреје Израела?

Чујем све чешће да се то што се десило у Сиднеју може поновити и у Београду. Не престајем да се питам да ли се у Србији већ примио наратив који би могао да створи услове за исти напад као у Сиднеју, јер чињеница је да су вишегодишњи антисемитски протести против Израела на улицама Сиднеја довели до убиства недужних Јевреја у Сиднеју. Живимо у ери демократије која заступа и подржава слободни проток идеја, чак и оних опасних које могу да однесу превагу. 

У наставку преносим неколико примера наратива код нас који се тичу Израела: 

И Саопштење студената у блокади Факултета драмских уметности о сарадњи републике Србије са  ТЗВ. ДРЖАВОМ ИЗРАЕЛ

Фото: Printscreen/SJOS

Један од механизама којим држава Израел врши утицај на друге земље је путем својих дипломатских тела, самим тим, у сарадњи са амбасадом тзв. Државе Израел, Дом омладине у Београду је планирао одржавање манифестације „Дани израелског филма“, под дегутантним слоганом „Љубав и брак“. Планирати овакав догађај у овом тренутку није само морално поражавајуће – то је отворена подршка геноциду.

Фото: Printscreen/SJOS

ИИ Пленум студената архитектонског факултета у блокади осуђује саучесништво Србије у геноциду над палестинским народом.
Ционизам – идеологија на којој почива израелски режим – јесте колонијална и насилна политика која десетлећима уништава животе Палестинаца. Када Скупштина Београда мења имена улица по жељи израелске амбасаде – улицу у Земуну назива по Теодору Херцлу, оцу идеје стварања јеврејске државе и оснивачу ционизма, то није „неутралан чин“ – то је политичка порука подршке окупацији. ... Као и многе генерације пре нас, знамо да је борба за слободну Палестину део шире борбе против колонијализма, апартхејда и фашизма – овде и свуда. Захтевамо: Прекид свих војних и политичких односа са израелским режимом. Јасно изражавање Србије против геноцида. Позивамо све студенте, раднике и слободномислеће људе да дигну глас.

ИИИ Институт за филозофију и друштвену теорију 

Позивамо вас да присуствујете панел дискусији „Газа: мислити и делати у време геноцида“ коју организују ЦритицЛаб и Yуголаб Института за филозофију и друштвену теорију. Дискусија је посвећена геноциду у Гази и улози академске заједнице у суочавању са овим насиљем.

Фото: Printscreen/SJOS

ИВ Пленум студената у блокади Факултета примењених уметности

Најоштрије осуђујемо системску репресију, етничко чишћење и геноцид које спроводи држава Израел. Од оснивања државе Израел 1948. године, које је подразумевало принудно расељавање више од 700.000 људи, народ Палестине је континуирано изложен политици апартхејда и третману грађана другог реда. Од Газе, у којој се тренутно врши геноцид, до Западне обале и Источног Јерусалима, где људи свакодневно остају без домова и морају пролазити кроз војне контролне пунктове како би дошли до посла, јасно је да је време да се сваки облик угњетавања оконча.

Фото: Printscreen/SJOS

В Саопштење студената Филозофског факултета у блокади поводом палестинског питања

 ...Немамо увид у званично донете планове Израела сем оних изјава које јавно дају израелски званичници, али на основу тих изјава, и на основу онога што видимо сопственим очима, допустите нам да кажемо како сматрамо да догађаји у Гази могу бити окарактерисани као злочин геноцид. 

Фото: Printscreen/SJOS

У амфитеатру Филозофског факултета је дуго стајао натпис Free Palestine.

Студентским пленумима доминирају два наратива. Наратив да је Израел колонијална држава и наратив да Израел спроводи геноцид у Гази. 

Наратив да је Израел колонијална, империјалистичка држава насељеника, упоредива са апартхејдом Јужне Африке, је измишљотина равна нпр. измишљотини да су Срби колонизовали Косово после И Балканског рата. Израел је демократска земља настала на малој територији које су јој 1948. одредиле УН и које је у тренутку признања државе Израел била већ насељена првенствено јеврејским становништвом. Почевши од 1880-их Јевреји су насељавали територију Израела, бежећи од антисемитизма колонијалне Европе и муслиманских држава Средњег истока и Северне Африке. Дошли су у некадашњу Јудеју коју су Римљани након два геноцида над Јеврејима назвали именом Палестина, како би употпунили геноцид брисањем имена народа из географске одреднице. Враћали су се кући без икаквог оружја империјализма. Јевреји су, иако протеривани од Римљана након рушења Другог храма 70. године н.е., у континуитету живели на својој земљи упркос свим тешким и дискриминаторним условима у којима им је бивало забрањивано да живе у Јерусалиму. Ту су били и у Римском и касније у Османском царству. Земља коју су обрађивали није била отета од правих власника силом, конфискацијом или колонијалним законом. Била је купљена, углавном од велепоседника који ту уопште нису живели, и то за поштен и врло често прецењени износ. Мартин Бубер, човек који је снажно подржавао права Палестинаца, у отвореном писму Махатми Гандију написао је 1939. године: „Наши насељеници нису овамо дошли као колонисти са Запада, нису очекивали да домороци раде посао за њих; сами су подметнули леђа и орали, трошили своју снагу и крв да би учинили да земља буде плодна.“ Земља коју су намерили да обрађују није била богата природним ресурсима као што су нафта или злато, или стратешки позиционирана на трговачком путу. То је био материјално безвредан комад земље који је за Јевреје имао непроцењив верски, историјски и породични значај. Ти јеврејски радници нису били империјалисти и колонизатори него избеглице из угњетачких режима. Избеглице које су покушавале да пронађу нови живот на месту где су некада живели њихови преци. То су чињенице које би млади академски грађани Србије требало да знају, ако не желе да буду изједначени са статистима који статирају приликом снимања масовних филмских сцена.

Наратив о геноциду претвара Израел, државу која недужне цивиле чува више од било које стране у конфликтима сличних пропорција, у државу која спроводи геноцид. У међувремену, терористи и чланови Хамаса, који јавно говоре о својим намерама да истребе Јевреје, постају „борци за слободу“. Лажи тог типа заступају екстремни левичарски активисти и исламски антиизраелски пропагандисти, као и радикални професори на многим светским универзитетима. Овај рат, у којем је арапска страна непрекидно, нелегално и агресивно циљала цивиле, док је израелска страна непрекидно, легално и одбрамбено одговарала нападима на војне циљеве, почео је још 1929. године, далеко пре признања државе Израел. Тада је извршен добро планиран и пажљиво координисан масакр шездесеторо јеврејске деце, жена, стараца и других ненаоружаних цивила који су живели у библијском граду Хеброну, у којем су Јевреји живели непрекидно од како постоји историја. Масакр из 1929. био је најава будућих покоља цивила који су уследили – врло слично Кристалној ноћи која ће се догодити девет година касније, а која је била најава Холокауста. То је такође био први случај „етничког чишћења“ у Палестини, пошто су сви Јевреји из Хеброна или били убијени или избачени из града у коме су Јевреји живели хиљадама година. Од краја рата 1967. искључиви фокус палестинске агресије били су цивили, како унутар Израела тако и у целом свету. Глобални тероризам је почео 1968. „не као последње средство против окупације“, како терористи воле да маскирају праве мотиве свог тероризма, него као искључиви начин на који се арапска страна бори против Јевреја, – заправо као наставак нелегалне и неморалне тактике коју Арапи непрекидно користе од самог почетка сукоба. Палестински цивили јесу страдали у рату који траје већ седамдесет и седам година, али њихов број је незнатан у поређењу са бројем Палестинаца и Арапа које су током тог истог периода побили њихови сународници, Јорданци, Сиријци, Ирачани и Иранци. При том се не узима у обзир чињеница да се у цивилне палестинске жртве убрајају и бомбаши самоубице, они који су скривали и пружали подршку терористима, они који су конструисали бомбе, обучавали и регрутовали бомбаше самоубице, итд. Штавише, палестинске цивилне жртве су првенствено страдале због тога што су се терористи скривали међу њима, док су израелски цивили страдали као последица директног напада на њих од стране палестинског Хамаса. Када Палестинци страдају у легитимном напору Израела да одбрани себе и своје грађане и спречи тероризам, Израел изражава жаљење. Када страдају недужни израелски цивили, Палестинци славе и радују се. У више случајева је Хамас убио сопствене цивиле тако што ракете намењене израелским цивилима, никад нису стигле до одредишта него су пале раније и убиле палестинске цивиле. То никад није било медијски покривено. Не тако давно дошло је до једне такве експлозије на паркингу болнице у Гази, за коју је лажно оптужен Израел, и то је одмах медијски покривено. Демонстраната који пуне улице Њујорка, Лондона, Париза и Сан Франциска нигде нема када палестински терористи побију јеврејску децу. Хамас често користи децу старости 14, 15, 16 и 17 година, а такође и жене, као своје терористе. По међународном закону та „деца“ и жене се сматрају борцима – што они и јесу. Хамас се са једне стране хвали да у своје редове регрутује жене и децу, а онда, кад се они разнесу, њих убраја у цивилне жртве. Медији некритички узимају и прихватају претеране бројке цивилних жртава које им сервира Хамас. Уместо да понављају лажне „статистичке“ податке да половину становништва Газе чине деца, требало би да обавесте јавност да многа од те „деце“ пуцају из пушака, граде терористичке тунеле, испаљују ракете и киднапују израелску децу и бебе. Хамасов сценарио је јасан и руководи се испробаном тактиком која се деценијама уназад показала изузетно успешном. 

1. Напасти израелске цивиле; 
2. Затим сачекати снажан одговор Израела и искористити га медијски на следећи начин: 
3. Користити сопствене цивиле као људске штитове;
4. Произвести што већу колатералну штету која се огледа у губитку живота палестинских цивила док израелска војска покушава да пронађе и онеспособи Хамасове терористе;
5. На основу тога тражити да међународна заједница и светски медији осуде Израел;
6. Захтевати прекид ватре; 
7. Искористити прекид ватре за ново наоружавање и припремити се за следећи циклус. 

Да ли Европа и свет ово не виде или не желе да виде? Подсетимо се злокобног ћутања света током Холокауста. Одакле ови наративи којима су заражене и наше високошколске установе, као што је нпр. називање Израела тзв. државом Израел? Да ли је то праћење трендова светских универзитета? На почетку студентских демонстрација стране заставе нису биле дозвољене, док сада доминира палестинска застава која је била окачена на згради ректората. Данас палестинска застава у стопу следи овај наратив и постала је његов неодвојив део. Као и слоган „From the river to the sea, Palestine will be free “. То што ова парола подразумева брисање милиона Јевреја са мапе света изгледа да никога превише не узбуђује. Или наши будући академски грађани нису упознати са правим значењем овог бојног поклича Хамаса. 

Фото: Printscreen/SJOS

Студентске групе на Харварду, Јејлу, при Сити универзитету у Њујорку, на Колумбији и другим највећим и најважнијим училиштима, издале су објаве којима се подржавају Хамасове убице и силоватељи. Стотине студената на Харварду издале су следећу крвну клевету у име више од 30 организација, укључујући и Амнести Интернатионал на Харварду:

„Ми, потписане студентске организације, сматрамо израелски режим у потпуности одговорним за насиље које се одвија... једини кога треба кривити је тај апартхејд режим.“

Слично су објавиле и друге студентске групе широм САД. Многи чланови и администратори факултета подржавају – заправо охрабрују – ту пристрасност и запањујуће непознавање чињеница који боје студентске наративе. Све што се дешава данас дешавало се и деценијама уназад, и пре него што је Израел одговорио на масовно убијање својих цивила. Хамас добија подршку када отворено, огољено, ничим изазвано убија Јевреје цивиле, када камерама снима и слави киднаповање беба, старица, жена и деце, спаљивање беба у колевкама, силовање, одсецање глава и сакаћење цивила. Престиж Хамаса на радикалној арапској и муслиманској улици драматично је порастао, а подршка у Гази и на Западној обали је достигла врхунац. Хамас је извојевао медијску победу демонстрирајући зверства и варварство. Израел је изгубио показујући слабост, чак и кад се она испољила као хуманост. Ако Израел попусти пред лошим и погрешним захтевима за прекид ватре, у исходу ће временом бити више а не мање жртава међу цивилима.

Данас, по први пут у историји, антисемити поричу да су антисемити. Јасно је да је само дошло до  промене реторике. Хитлер и Ајхман су учинили да термин ‘антисемита’ постане генерално гадан, а тиме и неупотребљив, бар до недавно. Они који су себе пре Холокауста називали антисемитима, а сигурно да су их и други тако звали, сада користе термин ‘антициониста’. Антиционизам је јединствен само у једном: то је први облик мржње према Јеврејима који пориче да мрзи Јевреје.

Узмимо аналогију коју је употребио Денис Прегер и применимо је на српски народ. Може ли ико да порекне да су Срби нација? Може ли ико да ради на уништењу Србије а да све време тврди да није непријатељ српског народа – зато што не мрзи све Србе? Такво је питање, очигледно, апсурдно. Уколико поричете српску нацију, и било каква права Срба на њихову домовину, ако тежите уништењу Србије, без обзира колико искрено тврдили да волите неке Србе, ви сте непријатељ српског народа. Потенцијални еквивалент термина антициониста био би израз србијофоб, особа која нема ништа против Срба али не подноси идеју Србије као државе, негирајући тиме право Србима да имају своју државу. Исто важи и за оне који поричу јеврејску нацију и право Јевреја на своју државу, и који заступају уништење државе Израел. Такви су људи непријатељи јеврејског народа, а термин који описује њихове ставове, чак и када се ради о људима који искрено воле неке Јевреје, јесте антисемитизам.

Вероватно је да би антициониста одговорио да аналогија између Србије и Израела не вреди, пошто ‘српско’ означава националност, док ‘јудаизам’ означава само религију. А пошто је јудаизам само религија, а ционизам национални покрет, човек може да буде противан ционизму без тога да буде непријатељ Јевреја или јудаизма. Овај аргумент никако не стоји. Кроз целу своју дугу историју, јеврејска нација односно народ, Бог и Тора су неодвојиви једно од другог. Речима једног древног јеврејског текста: “Бог, Тора и Израел су једно”, и као што се рука не може одсећи од тела, а да тело не искрвари, тако се ова три принципа не могу откинути један од другог. Јеврејско самоодређење као нације, са домовином у Израелу, није неко ново политичко уверење савремених Јевреја, већ суштина јудаизма од библијских времена.

У ово наше време медији су једно од централних попришта сваког рата. Преко њих се води битка за међународно јавно мнење. Имајући на уму војну, професионалну и технолошку инфериорност различитих џихадистичких покрета, не чуди што се ти исти покрети у ратовима које, по правилу, сами изазивају, првенствено опредељују за борбу за јавно мнење, настојећи да исходују притисак грађана суперсила на политичка руководства истих, не би ли те моћне светске државе ушле у рат на страни џихадиста – или, барем, санкционисале њихове непријатеље. Свега тога смо се нагледали како у рату у Републици Српској и широм БиХ, тако и у рату на Косову и Метохији – и управо због тога је зачуђујуће да данас неки припадници српског народа, народа који је протеклих деценија био главна светска жртва систематског обешчашћивања, блаћења и клеветања, тако олако наседају на исте пропагандне трикове и емоционалне манипулације какве су кориштене и још увек се користе против њиховог властитог народа. Нису ли припадници различитих палестинских исламистичких терористичких формација (попут Хамаса), или пропалестинских терористичких организација (попут либанског Хезболаха), током грађанског рата у БиХ починили стравичне масакре управо над српским цивилима и ратним и војним заробљеницима? Биће довољно присетити се случајева Возућа и Каменица. Хамас је одсецање глава, каквом смо сведочили у Израелу 7. октобра 2023, дословце вежбао на Србима. Једнако тако се Хасан Насрала, бивши вођа шијитског Хезболаха, кад год је хтео да истакне како су се његови муџахедини борили и за суните, хвалио пред камерама доприносом његових бораца „босанском џихаду“. Стратегија „седмог октобра“ (нападни јачег, истури властите цивиле у први план и оптужуј нападнуту страну за геноцид), ископирана је небројено пута на разним ратиштима у којима су учествовали џихадистички покрети. Она је већ давно УСПЕШНО примењена и у грађанском рату у БиХ. Подсетимо се, Сребреница је била проглашена енклавом под међународном заштитом и као таква је требала да буде демилитаризована. „Под носом“ холандских трупа, муџахедини Насера Орића су под окриљем ноћи напуштали „демилитаризовану зону“ и вршили масакре у околним српским селима, сејући страх, убијајући све пред собом, силујући жене и иживљавајући се над децом и дојенчади, баш као и њихови идеолошки наследници и следбеници у Гази. Као и муџахедини Хамаса, интернационални (палестински, либански и панарапски) и домаћи (бошњачки) џихадисти из Сребренице су често одводили са собом живе таоце. Већина тих српских таоца касније је нађена мртва, а неки се још увек воде као нестала лица. Баш као што је Хамас свој мучки крвави напад на израелски округ Негев извео на велики јеврејски празник Симхат Тора, тако су и босански муџахедини (интернационални и домаћи) уживали да организују масакре, похаре и пљачке околних српских села баш на велике хришћанске празнике. Српски пандан израелске седмооктобарске трауме је 7. јануар 1993., када су баш на српски Божић муџахедини починили језиви покољ у Кравици. Циљ босанских џихадиста био је идентичан циљу палестинских џихадиста, разјарити противничку војску и изазвати што већу одмазду, како би се иста користила као адут за директну интервенцију великих сила на страни „ни кривих ни дужних“ муџахедина и стварно недужних цивила, иза којих се ти врли борци за Алахову ствар увек крију. У српском случају манипулација је и успела. Након српског освајања Сребренице уследила је међународна интервенција, а потом су Срби у Хагу оптужени за геноцид. 

Нешто слично се десило и на Косову и Метохији где су припадници терористичких организација отимали људе, вадили им органе, убијали српске цивиле, спаљивали куће, уништавали верске објекте, па је интервенција српске војске искоришћена за НАТО агресију 1999. године. 

Последњи догађај који такође  представља пандан израелској седмооктобарској трауми је мартовски погром на Косову и Метохији који је трајао од 17. до 19. марта, 2004. године, у којем је протерано преко 4000 Срба, спаљено 935 кућа и 35 сакралних објеката, убијено и рањено више од 900 српских цивила, при чему је изостала било каква међународна реакција, а чак се све одвијало пред очима међународних снага. За овај погром до данас нико није одговарао.

У свим овим догађајима примарна мета насиља су цивили, што ове догађаје јасно сврстава у категорију погрома, односно терористичког масакра. 

Да фарса буде потпуна, данас се за геноцид оптужују Срби и Јевреји. Српски и јеврејски народ, два народа која су прошла два најгора геноцида у првој половини прошлог века, данас су једина два народа о којима се говори као о геноцидним народима. Најболније је што постоје Јевреји који не виде шта се радило (и ради) Србима, и Срби који не виде да се данас то исто ради Јеврејима.
Несхватљиво је да су студентски пленуми прихватили идеолошке поставке Хамаса и пишу о Израелу као о тзв. Држави Израел, дакле држави која је нелегитимна. Имајући на уму чињеницу да Србија има дипломатске односе са Израелом, поставља се питање шта државне институције попут различитих факултета треба и морају да учине како би се спречио јаз између званичне државне политике и приватних изгреда на државним установама? 

Хамас је палестинска грана Муслиманског братства, најрадикалније џихадистичке исламистичке организације у свету, основана крајем осамдесетих година у Појасу Газе. Године 1988. Хамас је објавио своју Повељу у којој је артикулисан будући начин ратовања против Израела. У Повељи пише да је рат за ослобођење Палестине верски рат који се може решити само џихадом и који се не може решити преговорима. Да ли је могуће да студенти нису упознати са овом Повељом? Како је могуће да декани поменутих факултета нису реаговали на ове објаве студентских пленума? Филозофски факултет се нарочито истиче професорима који учествују у ширењу Хамасове идеологије, проглашавајући сарадњу са израелским универзитетом колаборацијом!

Врхунац свега овога представља Предлог резолуције Народне скупштине о ситуацији у Гази и увођењу мера ограничавања Републике Србије према држави Израел у којој пише да израелске снаге у Појасу Газе спроводе геноцид. Када би предлог био усвојен, овај наратив на који указујемо са зебњом, би се одомаћио у нашем друштву, а последице би могле бити несагледиве. 

Пленум студената Архитектонског факултета говори о томе да је борба за слободну Палестину део шире борбе против колонијализма, апартхејда и фашизма – овде и свуда. Пленум заправо говори о глобализацији те борбе, овде – у Србији и свуда – на светском нивоу, нпр. у Аустралији. Да ли ћемо ускоро овде у Србији слушати и пароле о глобализацији интифаде које се увелико користе свуда на другим местима? Студенти овог факултета пишу у наставку – Захтевамо: Прекид свих војних и политичких односа са израелским режимом. Јасно изражавање Србије против геноцида.

Фото: Printscreen/SJOS

Демократска држава Израел у којој Арапи имају своје странке у израелском парламенту, Кнесету, и у којој Арапи заузимају многа истакнута места у политици, судству, здравству, дипломатији, образовању и другим сферама друштвеног живота, назива се режимом, апартхејдом, геноцидном државом која се помиње у контексту фашизма. Какав суноврат овог и других студентских Пленума!

Слоган From the river to the sea, Palestine will be free или скраћено Free Palestine односи се на истребљење Јевреја односно потпуну елиминацију Израела. То је позив на геноцид!

Препоручујемо

Политика

0 0

ГОРДАНА МИХАЈЛОВИЋ НАПУСТИЛА СТРАНКУ НЕНАДА РАШИЋА: "Његова политика против интереса српског народа"

25. 12. 2025. у 15:50

Политика

0 2

МАЂАРСКА И СРБИЈА ДОБИЈАЈУ ИЗЛАЗ НА МОРЕ: Шешељ објаснио где ће бити успостављена нова гвоздена завеса

25. 12. 2025. у 15:29

Политика

0 1

РАШИЋ МАМИ СРБЕ У ОГРАНАК ТЕРОРИСТИЧКЕ ОВК У ЈУЖНОЈ МИТРОВИЦИ: Спреман на све само зарад гласова на изборима (ФОТО)

25. 12. 2025. у 14:14

Политика

0 1

МАСОВНО ПРАЊЕ РУКУ ОД ПРОДАЈЕ НИС-А! Испашће да никад нису били власт, министри, премијери, преговарачи (ФОТО)

25. 12. 2025. у 14:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације