НОВИ КИЛОМЕТРИ КАО ОДГОВОР НА РУШИЛАЧКУ ПОЛИТИКУ БЛОКАДЕРА Шта је све изграђено од ауто-путева и брзих саобраћајница у години за нама?

ИАКО је 2025. година протекла у знаку глобалне економске неизвесности, ратова, успоравања привредног раста у Европи и растућих трошкова изградње, Србија је наставила са реализацијом великих инфраструктурних пројеката, показујући да развој путне мреже и инфраструктура остаје један од стратешких приоритета државе.

Foto: Javno preduzeće Putevi Srbije/Profimedia

Од 1. јануара 2025. па до краја године, у саобраћај су пуштене нове деонице ауто-путева и брзих саобраћајница које повезују западну, централну и источну Србију, скраћују време путовања, повећавају безбедност и отварају простор за нове инвестиције.

Инфраструктура је и током ове године остала један од главних покретача економске активности, али и јасан сигнал да Србија, упркос кризама, не одустаје од градње и дугорочног развоја.

И док су једни блокирали живот у години за нама, претварали улице у депоније, нападали полицију и палили просторије политичких партија, радили на заустављању Србије и били против сваког пројекта под паролом "Нека све стане", други су вредним и напорним радом гурали Србију напред.

Док су иза једних остале уништене улице, контејнери и депоније, иза других су осталЕ десетине и стотине нових километара ауто-путева и брзих саобраћајница. А бројке не лажу.

Председник Републике Србије Александар Вучић од 2012. до данас изградио је више путева него сви његови претходници за 67 година.

Foto: Novosti

Од 1945. до 2012. године, у Србији је изграђено укупно 596 километара ауто-путева.

Међутим, само од 2013. године, када је на власт дошао Александар Вучић са Српском напредном странком, изграђено 623 километара, укључујући и Моравски коридор, чију је деоницу на ауто-путу Е-761 петља "Врњачка бања" - петља "Врба" председник отворио данас.

Такође, мора се додати да је у изградњи још 394 километара, а у плану додатних 936.

Брза саобраћајница Иверак-Лајковац: Ваљево коначно повезано са ауто-путем

Почетком фебруара 2025. године у саобраћај је пуштена поддеоница Иверак-петља Дивци, дуга око 5,8 километара, као део будуће брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац.

Овим пројектом Ваљево је добило директну и бржу везу са ауто-путем "Милош Велики", што је један од најзначајнијих инфраструктурних помака за Колубарски округ у последњих неколико деценија. Нови пут растерећује локалне саобраћајнице, смањује гужве у насељеним местима и омогућава безбеднији транзит теретног и путничког саобраћаја.

За локалну привреду, ова деоница представља важан предуслов за даљи развој индустрије, логистике и туризма, јер Ваљево добија бржу повезаност са Београдом и остатком земље.

Дунавски коридор као писта

Крајем фебруара 2025. године у саобраћај су пуштене нове деонице Дунавског коридора у укупној дужини од око 32 километра, чиме је направљен значајан корак у повезивању источне Србије са главним саобраћајним правцима.

Фото: Новости

- Стотинама пута смо сањали снове како да подижемо Србију, како да подижемо и Браничевски округ и читав исток наше земље, а данас показујемо да је снове могуће остварити - поручио је Вучић у фебруару на отварању првих 32 километра.

Ове деонице су одмах донеле значајно растерећење постојећег саобраћаја и побољшале повезаност локалних средина са главним магистралним правцима, а време путовања од Београда до Пожаревца се скратило на мање од сат времена.

Фото: М.К

Дунавски коридор представља један од најважнијих инфраструктурних пројеката за Браничевски округ и цео источни део земље. Новоизграђене деонице омогућавају бржу и безбеднију везу од ауто-пута ка Пожаревцу, Великом Градишту и туристичким центрима дуж Дунава, укључујући Голубац и Ђердап.

Ова саобраћајница има посебан значај за развој туризма, али и за индустријске зоне и пољопривреду, јер исток Србије добија бољу логистичку повезаност са централним делом земље и међународним коридорима.

"Милош Велики" стигао до Пожеге: Најзахтевнији терен и најдужи тунели у Србији

Највећи инфраструктурни догађај у 2025. години свакако је било пуштање у саобраћај деонице ауто-пута Е-763 "Милош Велики" од Прељине до Пожеге, у дужини од 30,96 километара.

Ова деоница важи за једну од технички најзахтевнијих и најсложенијих икада изграђених у Србији, јер пролази кроз планински и геолошки изузетно тежак терен западне Србије. Управо на овом потезу изграђени су и најдужи тунели у Србији.

Фото ГЗС

Посебно се издваја тунел „Лаз“, дуг више од 2,8 километара, као и тунел „Муњино брдо“, дужине око 2,7 километара. Ова два тунела представљају најдужа тунелска објекта на путној мрежи Србије и симбол су инжењерског искорака у домаћој инфраструктурној градњи. Поред њих, деоница обухвата и више мостова, вијадуката и сложених потпорних конструкција.

FOTO TANJUG/JOVANA KULAŠEVIĆ

Свечаном отварању деонице присуствовао је и Александар Вучић, који је том приликом истакао да је реч о пројекту који мења перспективу читавог региона.

- Ово није само ауто-пут, ово је порука да Србија може да гради и оно што је деценијама сматрано немогућим. Овде смо пробијали планине да бисмо спојили људе, привреду и будућност - поручио је Вучић.

Отварањем ове деонице, Пожега и околина добијају директну везу са Београдом, док се истовремено отвара простор за наставак ауто-пута ка југозападу Србије.

Моравски коридор: Саобраћајница која мења централну Србију

Током 2025. године настављено је фазно пуштање у саобраћај деоница Моравског коридора, једног од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у централној Србији.

Средином октобра пуштена је у рад петља „Кошеви“, која омогућава бољи приступ ауто-путу на потезу Крушевац–Адрани и значајно растерећује саобраћај у широј зони Крушевца.

Г.Шљивић

Ова денивелисана раскрсница представља везу Моравског коридора са насељима на десној обали Западне Мораве, али и везу са општинама Александровац и Брус, а у наставку и са путем према ски-центру Копаоник, што је знатно скратило време путовања од почетка ове ски-сезоне.

Г.Шљивић

Крајем децембра у саобраћај је пуштена и деоница Врњачка Бања–Врба, у дужини од око 14 километара. Овом деоницом једна од најпознатијих бањских дестинација у Србији добила је директну и модерну везу са ауто-путем, што се сматра важним подстицајем за туризам и локалну економију.

Пуштањем у саобраћај деонице Врњачка Бања - Врба, Моравски коридор је дошао до уласка у Краљево. Време путовања од Београда до Врбе, преко Појата, сада ће бити два сата и 10 минута, а након отварања остатка Моравског коридора, преко Чачка ће се до Врбе стизати за сат и 30 минута.

Моравски коридор је и први дигитални коридор у Србији, који омогућава брзу и поуздану размену информација, у циљу безбедног одвијања саобраћаја.

Фото: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/bs

Нови ауто-пут значајно доприноси развоју локалних општина и средина кроз које пролази и представља огромну шансу за домаћу привреду и индустрију. Добробит изградње директно ће осетити становници Ћићевца, Варварина, Крушевца, Трстеника, Врњачке Бање, Краљева и Чачка, кажу у Коридорима Србије.

Фото: Новости

И на овом отварању присуствовао је председник Србије, који је истакао да Моравски коридор није важан само као саобраћајница, већ и као пројекат који доноси већу безбедност, заштиту од поплава и равномернији регионални развој.

Нови километри насупрот блокадама

Година 2025. јасно је раздвојила две политике и два концепта будућности Србије. Са једне стране, била је политика рада, континуитета и конкретних резултата, мерљивих у километрима нових ауто-путева, тунела и брзих саобраћајница. Са друге стране, стајала је политика заустављања, блокада и сталне нестабилности, без понуде решења и без визије развоја.

Док је велики део света одустајао од капиталних инвестиција, а многе државе одлагале инфраструктурне пројекте због кризе, Србија је у 2025. години показала да држава која зна шта хоће не сме да стане

Нови ауто-путеви и најдужи тунели у историји Србије нису настали у политички комфорном времену, већ у тренутку када су притисци били највећи, а изазови најтежи.

Управо зато они носе већу тежину, јер су изграђени упркос великој кризи и покушају да се све заустави.

Путеви отворени у 2025. години остају као трајан деманти свакој политици застоја. Они су доказ да се држава гради конкретним радом, а не блокадама.

У том смислу, 2025. година неће бити упамћена по кризама, већ по чињеници да Србија није стала онда када је било најлакше одустати.

Зато су ови путеви више од инфраструктуре. Они су линија раздвајања између онога ко жели да Србија иде напред и онога ко би да је држи у месту.

И управо ту разлику, у 2025. години, више није могуће сакрити.

Препоручујемо

Економија

0 36

БРЗА САОБРАЋАЈНИЦА ДО ГОЛУПЦА БИЋЕ ГОТОВА СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ: Саобраћајна мапа Србије се мења - Ово су велики планови за 2026.

29. 12. 2025. у 10:50

Економија

0 23

МОРАВСКИ КОРИДОР: Први дигитални ауто-пут и нова кичма централне Србије (ФОТО/ВИДЕО)

28. 12. 2025. у 13:13

Економија

0 28

ОВАКО СЕ ГРАДИ СРБИЈА: У 2026. потпуно се мења саобраћајна мапа земље - ево где ће се све радити у наредној години

26. 12. 2025. у 09:08

Друштво

0 0

ОД ДАНАС ОВОМ ДЕОНИЦОМ МОЖЕТЕ ВОЗИТИ БЕЗ ПЛАЋАЊА: Бесплатна путарина до 14. јанура

25. 12. 2025. у 16:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације