БЛОКАДЕРИ НАПУМПАЛИ ПОТПИСЕ У НИШУ: Пет сати, пет локација – и много лажи

Без ЈМБГ-а, без контроле и без стварне подршке – блокадерска акција разоткрила празнину покрета и политичку позадину протеста

Фото: Принтскрин

Нишки студенти-блокадери тврде да су у оквиру акције „Распиши победу“, за свега пет сати и на пет локација, прикупили више од 17.000 потписа за распуштање Народне скупштине и ванредне парламентарне изборе. Иза бомбастичне цифре, међутим, не стоји ни идеја, ни процедура, ни стварна подршка грађана – већ гола, огољена манипулација.

Акција је од самог почетка била суштински бесмислена. Избори су већ најављени за следећу годину, а сами организатори су јавно признали да прикупљени потписи нигде неће бити предати. То значи да није реч о политичкој иницијативи, већ о импровизованом покушају мерења пулса покрета који је одавно у дебело силазној путањи и који више нема реалну снагу ни на улици, нити на факултетима.

Прикупљање потписа без броја личне карте, без ЈМБГ-а и без икаквог идентификационог документа чини цео процес потпуно ирелевантним. То није политичка борба, то је анкета без имена и презимена. Папир без тежине, без одговорности и без икакве правне или политичке вредности.

Камере су забележиле оно што блокадери покушавају да замаскирају: акцију која је пукла у старту. Штандови празни, без гужве, без редова, без трунке енергије. Нема масе, нема „народног бунта“ – само неколико истих лица и шачица активиста који панично глуме покрет, надајући се да ће кадар и угао камере заменити реалност. Масовност коју су призивали није изостала случајно – није дошла јер је нема.

ПАПИР ТРПИ СВЕ, БРОЈКЕ ЈОШ ВИШЕ – АПСУРД САМ СЕБЕ РАЗОТКРИВА

Зато су бројке морале да се „помогну“. Ако се прихвати њихова тврдња о 17.000 потписа за пет сати, долази се до апсурда који сам себе разоткрива. То би значило да је у просеку један формулар попуњаван на сваких пет секунди. А сваки формулар је захтевао најмање пет различитих података плус потпис. Другим речима, свака ставка би морала да се попуни за мање од једне секунде. Физички немогуће.

Пошто није тражен ЈМБГ, свако је могао да се потпише колико год пута жели – и како год жели. Тако се, према сведочењима с терена, једна госпођа потписала као Мирослав, док је неко други без икаквих проблема постао Брижит Бардо. Толико о „аутентичној подршци грађана“.

Посебно забрињава чињеница да су се људи могли потписивати и у туђе име. Тиме је отворен огроман простор за злоупотребе и свесно пумпање бројки, што су блокадери, по свему судећи, и искористили.

Циљ ове акције никада није била демократија, већ притисак. Све је од почетка било постављено као манипулација, а не као стварна политичка иницијатива. Блокадерски покрет који се месецима гаси покушао је да се прикаже јачим него што јесте, ослањајући се на наду да ће велика бројка на папиру заменити стварну подршку на терену. Није успело.

Одлука да се не тражи ЈМБГ није грешка, већ свесно изабрана тактика. Када се од грађана не траже лични подаци, потпис се даје лакше, без размишљања и без одговорности. Али управо зато такав потпис нема никакву политичку тежину. Права подршка постоји тек онда када је неко спреман да иза свог става стане именом, адресом и идентитетом. Овде тога није било.

Ово није била кампања за изборе, већ покушај да се од празног папира направи снага и да се измишљена бројност претвори у политички капитал. Ово је био само још један неуспешан покушај да се оживи покрет који више практично не постоји.

Додатни политички печат овој представи дао је и долазак ректора Владана Ђокића, који је лично дошао да подржи своје пулене, заједно са појединим лидерима разједињене опозиције. Посебно је индикативно понашање једног од најгласнијих професора-блокадера, опозиционара Ивана Виденовића, који је јавно честитао „победу“ Аљбину Куртију, називајући га чак „политичким затвореником Милошевића“. Реч је о истом Виденовићу који је већ познат као Куртијев сарадник и који је раније учествовао на панелима у Приштини, где је од Србије тражио да се „извини Албанцима“ због наводног бола и губитака. Данас, без имало задршке, честита победу на нелегалним изборима човеку који спроводи етничко чишћење Срба и отворено терорише народ на Косову и Метохији.

Такав професор – таква и идеологија се нуди студентима. И зато ова акција никада није ни била борба за демократију, већ политичка злоупотреба академске заједнице у служби туђих интереса. Или што би наш народ рекао: “Какав учитељ – такав и ђак! У овом случају, какви професори, такви и студенти.

Грађани су све то препознали и окренули главу. Зато је ова акција завршила тамо где јој је и место – као још један неуспешан покушај да се вештачки оживи покрет који је изгубио и снагу и смисао.

Препоручујемо

Политика

0 0

ШТА СТОЈИ ИЗА ВИДЕНОВИЋЕВЕ ЧЕСТИТКЕ КУРТИЈУ: Идеологија пораза и лојалност Приштини

29. 12. 2025. у 16:39

Политика

0 0

МАЦУТ НА САСТАНКУ СА АМБАСАДРОМ СРБИЈЕ У ГРЧКОЈ: Посебан осврт на пораст броја српских туриста у Грчкој и грчких туриста у Србији

29. 12. 2025. у 16:30

Политика

0 11

"ПУСТИ СНОВИ И НЕМА ТУ ВЕЛИКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ" Вучић: Знају они да не могу да победе на изборима

29. 12. 2025. у 15:51

Политика

0 14

БРНАБИЋ О ИЗЈАВИ ПРОФЕСОРА РОМЧЕВИЋА: Најокорелији и најотворенији вид фашизма

29. 12. 2025. у 15:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације