ПЕТ НАЧИНА: Како решити проблеме са грађевинским отпадом у Србији

У Србији се годишње ствара огромна количина грађевинског и отпада од рушења — процењује се око 100 милиона тона, али већина те количине није правилно збринута и завршава на „дивљим“ депонијама. Постоје само два званична места за правилно третирање, а контрола и системско управљање скоро не функционишу.

FOTO: Arhiva novosti

Шта треба урадити да би се проблем решио 

1. Формирати и имплементирати функционалан систем управљања отпадом Обавезна селективна сепарација на градилишту — грађевински отпад мора да се раздваја (нпр. бетон, цигла, метал, стакло, пластика) пре збрињавања или рециклаже. То је предвиђено националним плановима управљања отпадом, али у пракси се ретко спроводи. План управљања отпадом за сваки пројекат — инвеститори и извођачи морају да обезбеде и имају одобрен план управљања отпадом који обухвата како се отпад третира и одлаже. Нова правила у Србији такође намећу ову обавезу и омогућавају контролу инспекцијама.
2. Обавезна обука и сертификација свих учесника Преглед објеката пре рушења — потребно је ангажовати сертификоване стручњаке који ће прегледати објекат и припремити план уклањања опасних материја (нпр. азбеста, боја са оловом) пре почетка радова. Само специјализоване компаније могу изводити радове уклањања отпада — не смеју то радити фирме које истовремено граде или адаптирају исте објекте јер је то противно законским прописима и доводи до неправилног збрињавања.
3. Изградња и проширење инфраструктуре за третман отпада Више локација за легално одлагање и рециклажу — постоје само два оперативна центра, што је апсолутно недовољно за количине отпада. Треба изградити нове рециклажне центре, складишта и специјализоване депоније са контролом процеса. Подстицаји за рециклажу и секундарне сировине — правне и финансијске олакшице за компаније које рециклирају отпад у грађевинске материјале (нпр. дробљени бетон за путеве) могу мотивисати индустрију да мање зависи од дивљих депонија.
4. Контрола и кажњавање нелегалног одлагања Јака инспекцијска служба са реалним казнама — тренутно нема довољно инспектора, па су казне ретке и неефикасне. Контрола мора бити стална и системска, са високим новчаним казнама за кршење правила. Праћење одвијања отпада кроз дигиталне регистре — употреба дигиталних система за праћење количина и локација ОТПАДА би спречила „скривање“ отпада на нелегалним местима.
5. Едукација јавности и привреде Подизање свести грађана и компанија да грађевински отпад није „смеће“, већ ресурс који се може рециклирати и поново употребити — то је кључно за дугорочно решење проблема. Промовисати принципе циркуларне економије у градитељству: смањење отпада, поновна употреба материјала и рециклажа свих могућих компоненти.

Да би Србија извела проблем грађевинског отпада из „сиве зоне“ и законске неефикасности:

• Морају да се примене постојећи прописи у пракси,
• Изграде капацитети за третман и рециклажу,
• Појача контрола и едукација
• Уведе систем праћења и одговорности. Без ових корака, проблем дивљих депонија и неуредног одлагања биће и даље велики терет за животну средину и здравље људи у годинама које долазе.

Препоручујемо

Политика

0 0

ВУЧИЋ ЈЕ ПОНОВО БИО У ПРАВУ! Лепо је рекао да ће морати да брани блокадере од народа, али их брани чак и од осталих блокадера

10. 02. 2026. у 15:09

Политика

0 1

СРАМНО: Блокадери оптужују СНС да је крив за смрт девојчице у Чачку, а девојчицу оперисао доктор блокадер

10. 02. 2026. у 14:52

Политика

0 1

СКАНДАЛ У ПАЛАТИ ПРАВДЕ: Судска стража покушала да приведе Драгана Ј. Вучићевића

10. 02. 2026. у 13:38

Политика

0 14

ЈЕЗИВО ПРИЗНАЊЕ ШТРОКАДЕРА: СКЦ под блокадом је био легло наркоманије и "генг бенгова" са малолетницима

10. 02. 2026. у 12:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације