Политика

ИЖИВЉАВАЊЕ НАД ТРАГЕДИЈОМ: Скандалозна порука поводом смрти Зорана Вујовића

В.Н.

24. 02. 2026. у 13:38

СКАНДАЛОЗНА објава поводом смрти Зорана Вујовића изазвала је бурне реакције јавности. Оцењено је да је пређена граница пијетета и људскости.

ИЖИВЉАВАЊЕ НАД ТРАГЕДИЈОМ: Скандалозна порука поводом смрти Зорана Вујовића

„Да га нису његови спалили, данас би био у чациленду или би вас шамарао у Гучи.“

Ово је реченица коју је на друштвеној мрежи X написала новинарка недељника Време Јована Глигоријевић, поводом годишњице трагичне смрти Зорана Вујовића, младића који је страдао бранећи оно што је сматрао својим огњиштем и домом својих предака.

Њена објава изазвала је бурну реакцију јавности. Бројни корисници исте мреже поручили су да ту нема никакве дилеме: ово није лапсус, није омашка, није незгодна формулација, већ свесна, намерна и злонамерна порука, изговорена без иједне трунке пијетета, људскости или елементарног поштовања према мртвом човеку.

Овако равнодушно, цинично и подругљиво говорити о страдању двадесетогодишњег младића који је изгорео у пожару у згради Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду током протеста против отимања Косова и Метохије 2008. године, не говори ништа о њему – али говори све о онима који то пишу и деле.

Реакције на друштвеним мрежама показале су још нешто: ова објава оголила је суштину тзв. блокадерске политике. Нема граница, нема обзира, нема емпатије – чак ни према мртвима. Када понестане аргумената, удара се по гробу. Када нема снаге за дијалог, прибегава се иживљавању над туђом трагедијом.

Није случајно што је уследила лавина осуда. Без обзира на политичка опредељења, многи су поручили исто: сећање на страдале не сме бити оружје у дневнополитичким обрачунима.

Али овде је очигледно реч о онима којима ни то није свето – о појединцима који су спремни да и сећање на мртве користе као средство за испољавање идеолошке мржње и доказивање наводне моралне супериорности.

Подсетимо, Зоран Вујовић (20), студент друге године индустријског менаџмента на Факултету техничких наука у Новом Саду, родом из Чаглавице код Приштине, страдао је након протеста „Косово је Србија“, одржаног у Београду после једностраног проглашења независности Косова.

Шеснаест година касније, његово име се не помиње са поштовањем – већ са подсмехом.

Друштво које се иживљава над мртвима више нема политички проблем – има проблем са елементарном људскошћу.

(24седам)