Политика

ВАСЕЉЕНСКА: Како и кад је одлазак на рапорт у Брисел и Лондон постао нормална ствар, а наводни позив од српске службе проблем?

В.Н.

03. 03. 2026. у 13:41

Замислите, српска служба звала - српске тужиоце… и то је проблем?! Америчка, британска, немачка, француска служба зову их свакодневно већ 26 година… то је ок?! Врховна тужитељка регистровани агент МИ6, и то је океј?

ВАСЕЉЕНСКА: Како и кад је одлазак на рапорт у Брисел и Лондон постао нормална ствар, а наводни позив од српске службе проблем?

Шта нам се десило као народу да смо нормализовали ситуацију да тужиоци одлазе у стране службе и примају инструкције, а да је наводни позив од стране српске службе постао скандал? И коме се заправо ми правдамо – свом народу или страном фактору?

Месецима пред изборе за Високи савет тужилаштва домаћи медији су извештавали о разним облицима претњи и уцена које су вршене од стране тужилаца под контролом Загорке Доловац. Још у октобру је било пријављено више случајева у којима је шефица Апелационог тужилаштва у Новом Саду директно телефоном позивала тужиоце широм Војводине и давала им упуте за кога да гласају на изборима за ВСТ. Исто се дешавало у целој Србији.

Јавност, међутим, није била заинтересована за овакве акције, јер су оне по свему судећи биле нешто нормално. Али да не идемо предалеко у прошлост, погледајмо само неке моменте и покушаје утицаја страног фактора, не само на правосуђе, него на читаву унутарњу и спољњу политику Србије, а који су долазили кроз правосудни систем, у последњих неколико месеци.

Пре непуних пола године Младен Ненадић, шеф тужилаштва за организовани криминал, тајно је боравио у Тирани на састанку са албанским колегом. Састанку су присуствовале још две тужитељке из Србије, Ирена Бјелош, која је упућена у ТОК, као и Гордана Јанићијевић, супервизор Загорке Доловац, коју је иста пре више од деценије упутила у Јуроџаст, што само по себи говори да је о састанку ипак била обавештена врховна тужитељка.

На састанку, који се вешто крио од српске јавности, договорено је како опструисати најављене инвестиције Доналда Трампа у Србију и усмерити их у Албанију, али како кроз то прекинути тек успостављене дипломатске односе САД и државе Србије.

Неколико месеци касније Загорка Доловац ухваћена је на аеродрому Никола Тесла како са својим колегом Миљком Радисављевићем, такође тајно, као инокосни орган који не одговара ниједној институцији, путује у другу државу, где ван подршке и знања надлежних институција, Владе Србије, Министарства иностраних послова и Министарства правде, у име државе Србије потписује некакве споразуме.

Да ли је то некоме које осведочени сарадник МИ6, због чега је режим Војислава Коштунице, Доловац склонио из српског тужилаштва, дозвољено? И како смо уопште дошли до тога да особа која није прошла безбедносну проверу за нижерангираниг тужиоца, због чињенице да је регистровани сарадник стране службе, данас буде на челу Врховног тужилаштва и одатле дели лекције нашим безбедносним органима?

Никада нисмо сазнали шта је тачно потписано и договорено, као што никада нисмо сазнали ни шта ради тужитељка Гордана Јанићијевић у Јуроџасту, где прима невероватних 15 хиљада евра месечно, преко милион и по динара плату, а коју јој је обезбедила њена пријатељица Загорка Доловац.

Почетком фебруара добили смо и јавно признање тужитељке Бојане Савовић да заједно са својим неименованим колегама одаје државне тајне медијима који годинама подривају грађанске сукобе и који су плаћени од страног фактора, али и да сарађује са адвокатима одбране осумњичених за насиље и насилно рушење уставног поретка и тако утиче на исход поступака.

Сазнали смо и нешто што се није ни крило, а то је да је донедавно упућени тужилац у Тужилаштво за ратне злочине Радован Лазић годинама сарађивао са тзв. специјалном тужитељком са српских окупираних територија и да јој је давао на увид досијее Срба, који су убрзо бивали хапшени под апсурдним оптужницама и затварани у шиптарске затворе.

Током читавог месеца јануара имали смо прилику да видимо Бранка Стаменковића, председника Високог савета тужилаштва, како са Загорком Доловац обилази испоставе страних служби Немачке, Британије и Европске уније, где су отворено захтевали да ови страни фактори реагују и утичу на унутрашњу политику земље, односно да спрече доношење законских измена.

Такође, јавност је коначно обавештена и да је један од тужилаца упућених у ТОК, Миленко Мандић, где проводи већ 21 годину на упућивању, дозволио, а како је више пута указао народни посланик Угљеша Мрдић, свесно довео до убиства сведока сарадника у вези са истрагом убиства адвоката Драгослава Огњановића.

Треба ли поменути и да је овај одметнути део тужилаштва слика и прилика једног затвореног система насталог на непотизму, родбинским везама, везама преко НВО сектора и школском примеру корупције, где свако сваком чува леђа. Па су тако на недавном „Маршу на правосуђе“ били муж Бојане Савовић, возач у Тужилаштву за организовани криминал, мајка Јоване Комненовић, Дубравка Дмитровић, иначе кума Иване Поморишки, супруга Војислава Исаиловића Гордана Исаиловић, ванбрачна партнерка Бруна Векарића, судија Ксенија Марић, рођена сестра Јанићијевићке из Јуроџаста која је у ратним злочинима.

Затим Светислав Рабреновић, такође пријатељски настројен према свима онима који су чинили злочине над српским народом, па и не чуди одакле му бројне некретнине за које још увек нико није утврдио порекло. Као што није утврђено порекло ни некретнина Младена Ненадића, па ни Рада Бајића који, како сам каже, по дозволу за градњу први пут дође као цивил, а сваки следећи као тужилац, иако ни после двадесет година није померен са места тужилачког помоћника. Марширао је на правосуђе и Предраг Ћетковић, истакнути правник против ког се водио кривични поступак, и Јасмина Чолак, официр за везу са медијима.

А треба ли понављати да је организатор догађаја била НВО ЦЕПРИС, место окупљања судија и тужилаца које годинама сабира исте новцем из УСАИД, НЕД, од Сороша, Рокфелера, па и бројних других који се помињу у фајловима Џефрија Епстајна и преко којих се вршио непримерени утицај на тужиоце и судије.

Новац због ког те исте судије и тужиоци ослобађају оне који су чинили злочине над Србима и истовремено стварају наративе о Србима као јединим кривцима за сваки рат, па и сваку НАТО бомбу која је падала по цивилима.

Како је уопште дошло до тога да никога не занима чињеница да државу изнутра разарају најближи Наташе Кандић, Соње Бисерко, људи који воде антисрпску политику.

Како је дошло до момента да они који на рапорт иду у британску, немачку, француску, бриселску амбасаду данас као скандал виде чак и трач да је српски тужилац био у српској служби безбедности.

Ово као проблем може да прихвате Миливојевић, Грухоњић, Тепићка, Мајић и слични који би умрли од среће само да могу опет да призову НАТО бомбе, јер другачије такав отпад никад неће доћи на власт.

(Васељенска)