SKADARLIJA: Kapija boemskog sveta

SKADARLIJA je jedna od najpoznatijih i najlepših ulica u Beogradu, koja je dobila ime po Skadru, gradu u Albaniji, koji je nekada pripadao Srbiji.

Foto N. Fifić

Skadarlija je poznata kao boemska četvrt, jer je u njoj živela i stvarala mnoga umetnička elita Beograda, posebno u periodu od kraja 19. do sredine 20. veka. Skadarlija je mesto gde se susreću istorija, kultura i zabava, i gde se čuva duh starog Beograda.

Skadarlija je nastala u drugoj polovini 19. veka, kada su se na njenom prostoru naselili mnogi zanatlije, trgovci, Romi i doseljenici iz drugih krajeva. U to vreme, Skadarlija je bila siromašna i zapuštena četvrt, puna blata, prašine i smeća. Međutim, ona je imala i svoju drugu stranu, koja je privlačila mnoge boeme, umetnike, pesnike, glumce, novinare i političare. Naime, u Skadarliji su se nalazile brojne kafane, koje su bile mesta okupljanja, druženja, inspiracije i stvaralaštva. Neke od najpoznatijih kafana u Skadarliji su bile Tri šešira, Dva jelena, Zlatni bokal, Ima dana, Šešir moj i druge.

Foto: Grad Beograd

Tako su Skadarliju posećivali i opisivali mnogi slavni pisci i pesnici, kao što su Đura Jakšić, Laza Kostić, Jovan Dučić, Branislav Nušić, Sima Pandurović, Tin Ujević, Gustav Krklec, Rade Drainac i drugi. Oni su u Skadarliji nalazili inspiraciju, ljubav, prijateljstvo, utehu i radost. Skadarlija je bila i mesto gde su se održavale brojne književne večeri, recitali, izložbe, koncerti i predstave, koje su privlačile veliku pažnju publike i kritike.

Skadarlija je takođe bila i mesto gde su se odvijale i neke važne istorijske i političke epizode. Na primer, u Skadarliji je 1918. godine održan prvi kongres Komunističke partije Jugoslavije, koji je označio početak organizovanog radničkog pokreta u zemlji. Takođe, u Skadarliji je 1941. godine održan i prvi sastanak Pokreta otpora, koji je predvodio Josip Broz Tito, i koji je bio uvod u Narodnooslobodilačku borbu protiv fašističke okupacije.

Foto: Igor Marinković

Skadarlija je danas jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Beogradu, koja privlači ljude iz celog sveta. Ona je sačuvala svoj autentični izgled i atmosferu, sa kaldrmom, starim fasadama, cvećem, fontanama i uličnim slikarima. U njenim kafanama se i dalje sluša i svira tradicionalna srpska muzika, uz tamburaše i violiniste, koji stvaraju poseban ambijent. U Skadarliji se može uživati u raznim specijalitetima srpske kuhinje, kao što su ćevapi, sarma, gibanica, kajmak, ajvar i drugi, kao i u čuvenoj rakiji, vinu i pivu. To je mesto gde se može osetiti duh Beograda, koji je spoj tradicije i modernosti, romantike i dinamike, lepote i živosti.

Skadarlija je, dakle, kapija boemskog sveta, koji je neodvojiv deo istorije, kulture i identiteta Beograda. Ona je svedok mnogih događaja i ličnosti, koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti i politici. Skadarlija je i danas živa i aktuelna, jer je uspela da očuva svoju autentičnost i šarm, i da privuče nove generacije posetilaca i stvaralaca. To je, ukratko, mesto koje se mora videti, doživeti i zavoleti.

Foto: grad Beograd

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije