POREZ VEĆI 4,4 ODSTO: Zasedala gradska skupština, usvojena odluka o ceni kvadrata
ZA STAN od 50 kvadrata u trećoj zoni, gde živi i najveći broj Beograđana, uplatnica za porez će biti veća za 600 do 700 dinara na godišnjem nivou, predviđeno je Odlukom o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji grada Beograda za utvrđivanje poreza na imovinu za sledeću godinu
Ova odluka usvojena je na jučerašnjoj sednici Skupštine grada. Prosečno povećanje poreza iznosi oko 4,4 odsto, u gradsku kasu će se, po ovom osnovu, sledeće godine sliti 27,5 milijardi dinara.
Obrazložući predlog odluke Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada je istakao da se postojeće cene odnose na 2023. godinu pošto Privremeni organ grada nije imao nadležnost da utvrdi cenovnik za ovu godinu.
- Za izračunavanje cene poreza se uzima promet nekretnina u datoj zoni do 30. septembra. Na prosečnu cenu utiče amortizacija, gde popust ide do 40 odsto u odnosu na starost objekta, tako da najveći popust imaju vlasnici stanova i kuća koji su stariji od četiri decenije - rekao je Nikodijević. - Ne možemo reći da ne postoji rast cena nekretnina u Beogradu, tako da se može ostati na poreskim stopama koje su bile 2023. godine. Olakšice će ići do 50 odsto, odnosno 20.000 dinara.
On je objasnio da će najveće povećanje poreza imati pravna lica jer 2023. nije obračunavana poreska stopa, pošto je u Beogradu bio Privremeni organ, pa je porez plaćan na ime knjigovodstvene, a ne tržišne vrednosti.
Grad je podeljen na 14 zona, ali je devet najzastupljenije što se tiče stanova i porodičnih kuća. U ekstrazoni su Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića, Ljutice Bogdana i brojne druge ulice na Dedinju. Prosečna cena kvadrata stana u ovom delu grada je 241.950, dok je po prethodnoj odluci cena bila oko 14.000 dinara niža.
Kao prva zona definisan je deo oko Kalemegdana, Bulevar despota Stefana, Ustanička ulica, Teodora Drajzera, koja je delimično i u ekstrazoni, Zdravka Čelara, Bulevar oslobođenja, a u ovoj zoni cena kvadrata skočila je za 10.000 dinara. Ovoj zoni pripadaju i delovi Novog Beograda, bulevari Mihajla Pupina i Nikole Tesle, Jurija Gagarina kao i delovi Zemuna.
Druga i prva zona u velikoj meri se prepliću. Palilula, Voždovac, Čukarica i Rakovica, delovi Novog Beograda i Zemuna kao i Surčina u opštine koje se nalaze u više zona. Sedmu i osmu zonu u najvećoj meri čine obodne opštine Barajevo, Mladenovac, Grocka, Lazarevac i Obrenovac.
Sednicu Skupštine grada obeležila su međusobna prepucavanja vlasti i opozicije. Odbornici su odbacili predlog šefa odborničke grupe "Kreni-promeni" Save Manojlovića da se u dnevni red uvrsti rasprava o otkazivanju Specijalizovane izložbe "Ekspo 2027", kao i da se u dnevni red uvrsti Predlog zaključka o zaštiti sve tri zgrade Generalštaba i Predlog zaključka o zastavljanju rušenja Starog savskog mosta.
Takođe, nije prihvaćen ni predlog šefa poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije Miloša Pavlovića da se formira radna grupa za ispitivanje stanja u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd i Sekretarijatu za javni prevoz. Predloženo je i da se raspravlja o smeni v. d. direktora GSP Zorana Šarca, ali nije bilo većine.
Sa dnevnog reda je skinuta tačka o izmenama odluke o taksi prevozu, radi dodatnog usaglašavanja. Većinom glasova usvojeni su rebalansi za pojedina komunalna preduzeća, kao i cene zakupa poslovnog prostora u vlasništvu Grada za 7,5 odsto.
Usvojeno je i niz planova detaljne regulacije.
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)