TRI PRIJAVE DNEVNO: U Beogradu nema verskog objekta, tržnog centra, ili raskrsnice bez prosjaka

GOTOVO da nema prometnije ulice, raskrsnice, verskog objekta, tržnog centra ili kafane u Beogradu ispred kojih svakodnevno, i u svako godišnje doba, ne zateknemo prosjake.

Foto A. S.

Pojedinačno ili "porodično". Prema rečima potpukovnika Ljiljane Stojanović, zamenika načelnika Odeljenja za javni red i mir Uprave policije za Beograd, prošle godine Prekršajnom sudu u Beogradu podneta su ukupno 643 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a ove godine - 1.105, što je u proseku tri dnevno. 

Shodno Zakonu o javnom redu i miru, prosjačenje je sankcionisano kao prekršaj, za koji je predviđena novčana kazna od 5.000 do 10.000 dinara i kazna zatvora u trajanju do 30 dana - objašnjava naša sagovornica, dodajući da se većina prestupnika, i posle izrečene kazne, ponovo vraća na staro i na ulicu. 

Na ulicama prose stari, mladi, deca (koja inače ne podležu krivičnoj ili bilo kakvoj drugoj odgovornosti), invalidi, majke sa bebama od nekoliko meseci u rukama, a sve češće se mogu zateći i oni koji u ove svrhe zloupotrebljavaju životinje. 

- U situaciji kada su deca ili maloletnici zatečeni u prosjačenju, preduzimaju se mere i radnje u cilju zaštite njihovih prava i njihovog zbrinjavanja, uz saradnju sa nadležnim Centrima za socijalni rad - kaže Stojanovićeva. - Kada decu i maloletnike zloupotrebljavaju stariji i šalju ih na ulicu da prose, protiv takvih se podnose krivične prijave zbog zapuštanja i zlostavljanja maloletnika, kao i krivičnog dela trgovine ljudima. 

Neretko se dešava da deci koja prose, prolaznici ponude da im kupe hranu, što ona odbijaju, tražeći isključivo novac. 

- Nisu oni gladni. Ta deca su poslata da zarade novac za onog ko ih je i poslao na ulicu. Uglavnom su to roditelji koji od tog novca žive, ali ima slučajeva i da je u pitanju i neko drugi, poput rođaka koji navodno brine o detetu. 

Naša sagovornica kaže da do sada, nije bilo slučajeva da je policija uhvatila na licu mesta nekog ko prosjači, a da je kod sebe imao veću količinu novca. 

- Zarada od prosjačenja svakako postoji. Dakle, prosjak može da zaradi dnevno više nego što je dnevnica nekog majstora. To je oko 50 evra. Ako svakog dana prosi i uzme istu sumu novca, nije to mnogo, ali ni malo. 

Osim ljudi sa invaliditetom i onih, najčešće majki koje zloupotrebljavaju malu decu držeći ih uz sebe i tražeći novac od građana, postoje i takozvani vikend prosjaci: 

- Reč je o osobama koje dolaze iz drugih gradova, najčešće provincije, vodeći se time da je Beograd glavni i veliki grad i da ima više ljudi, te veruju da tako mogu više i da zarade. Oni traže milostinju u vidu novca, uglavnom na ulicama, a pojedinci čak i od ljudi koji sede po kafićima. 

Po rečima naše sagovornice, u prestonici prosjaka ima svuda. 

- Ne možemo tačno reći da postoje određena mesta na teritoriji grada Beograda na kojima ima više onih koja traže milostinju - kaže Stojanovićeva. - To su uglavnom mesta na kojima je veća frekvencija ljudi i vozila, poput centra grada ili mesta u blizini verskih objekata, naročito Hrama Svetog Save, zatim autobuska stajališta, saobraćajne raskrsnice. Najviše ih je, ipak, u vreme nekih važnijih manifestacija ili praznika, novogodišnjih, božićnih, uskršnjih, kad znaju da na ulicama ima dosta ljudi. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije