REKVIJEM ZA JAGUŠTA: Na vest o smrti jednog od najistaknutijih srpskih dirigenata, koji je preminuo u Beogradu, u 101. godini

JEDAN od najznačajnijih dirigenata u Srbiji, ali i bivšoj Jugoslaviji, sa izuzetnim međunarodnim renomeom, Mladen Jagušt (1924-2025), umro je u svojoj 101. godini, u Beogradu.

Foto Z. Jovanović

Od mnogo čega što ga je izdvajalo kao jedinstvenu umetničku pojavu, jeste i to što je sa istim autoritetom stajao superiorno i pred horovima, kao i pred operskim ansamblima, simfonijskim orkestrima i filharmonijama, a uspešno i umešno dirigovao je i oratorijumima.

Rođen je u Sunju, 10. decembra 1924. godine, detinjstvo i najraniju mladost je proveo u Kragujevcu, gde je, slično vajaru Nikoli Koki Jankoviću, pukim slučajem izbegao streljanja đaka tamošnje gimnazije u Drugom svetskom ratu. Tokom školovanja na Muzičkoj akademiji u Zagrebu, osnivao je hor "Ivan Goran Kovačić", a posle diplomiranja, u klasi nemačkog dirigenta Fridriha Cauna, 1949. godine, dobio je mesto dirigenta hora i orkestra Radio Zagreba, a potom i Zagrebačke opere.

*Uzmi 20% bonusa za LIVE!
Aktiviraj bonus uz odigrani tiket od 4+ para, uplatom od 1.000RSD i kvotom od 5.00 ili više!*

Kada je prešao u Beograd, postao je dirigent hora i orkestra Umetničkog ansambla Doma JNA, sa kojim je, za izvođenje Mocartovog "Rekvijema", dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda. Pet godina je bio dirigent i direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta, u Novom Sadu i redovni profesor Akademije umetnosti u tom gradu, da bi penziju dočekao na čelu hora i Simfonijskog orkestra RTS-a, sa kojim je podelio najplodonosniji period svog života.

- Umetnik prefinjene muzikalnosti i izuzetnog poznavanja vokalne tehnike, maestro Jagušt posebnu pažnju posvetio je radu sa Horom RTS-a - piše u saopštenju koje je povodom njegove smrti objavila Muzička produkcija RTS. - Tako je nastao snimak kompletnog opusa Stevana Stojanovića Mokranjca "Rukoveti", "Liturgija" i "Opelo". Tokom decenija rada, maestro Jagušt je postao sinonim etičkih normi profesije - dirigent - muzičke erudicije i izvođačke perfekcije.

*Uzmi 20% bonusa za LIVE!
Aktiviraj bonus uz odigrani tiket od 4+ para, uplatom od 1.000RSD i kvotom od 5.00 ili više!*

Među mnogobrojnim priznanjima koje je dobio su: nagrada za životno delo Udruženja muzičkih umetnika Srbije, nagrada za životno delo Univerziteta u Novom Sadu, nagrada Udruženja kompozitora Srbije za izvođenje i snimanje dela domaćih kompozitora, Zlatna plaketa Udruženja kompozitora Srbije, Vukova nagrada i mnoge druge. Gostovao je u Austriji, Belgiji, Italiji, Velikoj Britaniji, Bugarskoj, Turskoj, Čehoslovačkoj, Rumuniji, bivšem SSSR-u, Kubi...

Obeležavajući 80 godina života i 60 godina umetničkog rada dirigovao je "Rekvijem" Đuzepea Verdija u Sava centru, 19. novembra 2004. Poslednja opera koju je dirigovao, na svoj 91. rođendan, bila je Verdijeva "Travijata", čijim je izvođenjem, mnogo decenija pre započeo karijeru u pozorištu. A za oproštaj od muzike karijere, izabrao je Bramsov "Rekvijem", sa orkestrom i horom RTS-a, i to u Kolarčevoj zadužbini 24. decembra 2016. Bilo mu je 93. godine.

- Izvodio sam i Mocartov, i Verdijev "Rekvijem", sve liturgije i posmrtne marševe, dirigovao prvim izvođenjem Mokranjčevog "Opela" sa rečima u Moskvi, pre ovog trećeg, blesavog rata... Ali ovom Bramsovom "Rekvijemu" me je privukao tekst koji je meni, sada, u ovom trenutku života, potpuno blizak, osećam ga do kraja. Ja, inače, i verujem u Boga u smislu sveprisutne pokretačke sile u svemiru, a u crkve ne verujem. Zvanične religije su za mene poput političkih partija, sve imaju svog gazdu. Tekst Bramsovog "Rekvijema" je potpuno blizak mom shvatanju života, i potreban mi je solista koji oseća a ne peva, ko peva iz srca, da bi na pravi način doneo, recimo, reči "Sad će doći meni kraj, ja moram da odem odavde..." - govorio je o poslednjem dirigovanju Bramsovog remek-dela.

Bio je godinu dana mlađi od orkestra Beogradske filharmonije, sa kojim je nastupio pedeset puta, i sa njom proslavio svoj 90. rođendan svirajući, između ostalog, i Bramsa, jednog od ključnih kompozitora za njegov život.

- Žena sa kojom sam se proveo šezdeset godina sedela je prvi put pored mene kada sam se pripremao za dirigovanje Bramsove Prve simfonije. Moja Maja je u tih šest decenija preživela moje umetničke izazove i omogućila mi da imam muziku i ljubav, što je u mom slučaju bilo dovoljno za sreću - sećao se, jednom prilikom za naš list Jagušt.

Ovaj skromni, umereni, i duhoviti čovek smatrao je da je za njegovu dugovečnost pravo bila zaslužna voljena supruga Maja, koja je otišla pre njega. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije