Beograd

MALIŠANE UČIMO IH DA BUDU DOBRI LJUDI: "Novosti" u vrtiću "Nada Purić" sa Jovanom Gmijović, vaspitačicom i pesnikinjom koju deca obožavaju

Branka Borisavljević

02. 03. 2026. u 11:05

U TOPLIM sobama vrtića "Nada Purić", smeštenom u predratnoj vili na Vračaru, dan počinje zagrljajima.

МАЛИШАНЕ УЧИМО ИХ ДА БУДУ ДОБРИ ЉУДИ: Новости у вртићу Нада Пурић са Јованом Гмијовић, васпитачицом и песникињом коју деца обожавају

Ne onim usputnim, već iskrenim, dečjim, kada se raširene ručice zalete ka omiljenoj vaspitačici, a obrazi traže poljubac. "Joco, stigla sam!" "Joco, vidi šta sam nacrtao" - čuje se sa svih strana. Jovana Gmijović, vaspitačica i zamenik rukovodioca za decu je jednostavno - Joca. I dok stoji među njima, sa osmehom koji ne silazi sa lica i pogledom koji sija dok govori o svom pozivu, postaje jasno da se ljubav prema ovom poslu ne može odglumiti.

Po struci medicinska sestra-tehničar, prošla je gotovo sve beogradske bolnice, vođena željom da pomaže ljudima. Ipak, srce ju je odvelo među najmlađe. Upisala je Učiteljski fakultet, završila master studije i već dve decenije radi u vrtiću. Kaže da ono što je ključno između deteta i vaspitača jeste ljubav prema poslu. Da se ponovo rodi, opet bi izabrala isto. Njena učionica nije samo prostor za igru, to je mala škola života.

- Učimo ih, pre svega, da budu dobri ljudi. Da se ljudi ne dele po boji kože. Da su drugarstvo i prijateljstvo najvažniji u ovom dobu. Da neka prijateljstva iz vrtića sutra mogu da postanu kumstva - objašnjava Jovana. - Učimo ih da dele, da razgovorom rešavaju sukobe, da prepoznaju i savladaju ljubomoru, da budu samostalni - da se obuku, spreme, snađu. Vaspitač mora biti desna ruka detetu, naročito u mlađim grupama. Kasnije postajemo njihov oslonac.

Toplina "druge kuće"

U VRTIćU na Vračaru toplina se oseća na svakom koraku - u dečjim crtežima na zidovima, u smehu koji odzvanja hodnicima, u kolegijalnosti i podršci. Seminarima i obukama stalno se usavršavaju, uče jedni od drugih. Starije koleginice su mlađima - pravi dragulji znanja. Ovaj zanat se, kaže Jovana, "krade" i tako se postaje bogatiji.

Možda je najbolja potvrda da radi pravu stvar upravo onaj trenutak kada dete, u 17.15, dok ga mama čeka na vratima, kaže: "Neću kući." To nije neposlušnost. To je znak da mu je vrtić kao druga kuća. A svako dete zaslužuje bar jedno takvo mesto i bar jednu Jocu u svom detinjstvu.

Priznaje da su se generacije promenile. Današnja deca su brza, radoznala, tehnološki osvešćena.

- To je generacija 21. veka. Fokus im je kraći, pažnja rasuta. Kao pčelica, koja leti sa cveta na cvet, dete menja igru. Tada pokušavamo da otkrijemo šta ga zaista zanima i da tu igru produbimo, da mu damo motiv da joj se vrati - otkriva ona.

POGLEDAJ GALERIJU

Zauvek će pamtiti zadatak "Šta ću biti kad porastem?". Na mnogim crtežima, uz dečje figure, stajala je jedna želja: "Želim da budem kao moja vaspitačica". Sa žarom u očima kaže - "To je moj najveći ponos. Znači da sam ih inspirisala". Ne krije i da često zaplače.

- Prema deci se ophodim kao da sam ih ja rodila. Kao druga mama - priča. - Rastanke na završnim priredbama podnosim teško. Isplačem se svaki put, kao da odlaze u drugu državu, a ne u školu koja je nedaleko od vrtića. Ipak, uteha je što se mnoga deca vraćaju, da pokažu sveske, ocene, prve uspehe.

Ljubav prema najmlađima pretočila je i u stihove, a autor je i dve besplatne pozorišne predstave u kojima su glumile njene koleginice. Napisala je zbirke pesama "Na krilima zmaja" i "Avanture iz kofera jednog zmaja", dok uskoro izlazi i treća knjiga "Kapetan Keks". Zmaj Boža, simbolizuje snagu i hrabrost, rađa se drugačiji od svoje braće i sestara, ali upravo ga ta različitost čini posebnim i snažnim.

- Sve pesme su edukativne, nastale iz konkretnih situacija koje su mi deca poveravala. To su njihove prve tajne, prve simpatije, strahovi i radosti - kaže Jovana.

Iza tih korica, međutim, ne stoji samo njen trud. Sa posebnom zahvalnošću ističe podršku uprave vrtića.

- Da nije naše direktorke Jelene Jelenić Janković i pomoćnika Bojane Živković, ne bih mogla da izdam knjige. One su imale razumevanja, dale vetar u leđa i podržale svaku moju ideju - kaže Jovana, naglašavajući koliko je važno raditi u kolektivu u kojem se znanje deli, a entuzijazam podstiče.

I dok govori o poslu, teško je ne primetiti ono što se već na prvi pogled vidi - energiju koja pokreće. Iako je kod kuće majka dvoje tinejdžera, kaže da svakog jutra jedva čeka da krene na posao. Raduje se svojoj deci, koleginicama, timu.