RADOVI na spomeniku Stefanu Nemanji privode se kraju, a stanovnici prestonice ovih dana su u mogućnosti da, po prvi put, ovo umetničko delo vide u punoj veličini.
Велелепно, перфектно, фантастично, да је среће на сваком тргу у Београду (и у другим градовима лепе нам Србије) да имамо овакве споменике Цару Лазару, Обилићу, Ђурађу Бранковићу, Карађорђу, Милошу Обреновићу, Милану Обреновићу Краљу Српском, Краљу Петру Ослободиоцу, Краљу Александру Ујединитељу. Да се поносимо и дичимо, јер ми нашу истоорију неморамо да измишљамо-"...повјесница наша није бајка била, већи истинска збиља до последњег слова..." како рече Милан Ракић. Култура нам треба, а не дашчаре са рзголићеним назови певачицама и сумњивим роштиљем, кладионице, смећаре, и стециште и ругло змија, пацова и болештина. А комуњарама и "еуропејцима" ако се не свиђа ено им Кућа цвећа или Кумровец па нека наричу до миле воље.
Komentari (6)