ВЕЋИНИ СМЕТА ШТО ЈЕ ПРОКОП МИМО ТРАСЕ : Бурна јавна расправа о плану генералне регулације шинских система одржана у Скупштини града

ЈАВНА расправа о Плану генералне регулације шинских система у престоници који детаљно разрађује трасе прве и друге линије метроа, ширење травајске мреже и линија БГ воза, одржана је у уторак у Скуптштини града на Тргу Николе Пашића.

Фото П. Митић

Сала у којој се одржавају седнице била је пуна грађана и стручњака који су званичним путем дали замерке на постојећи план и желели су да их представе. Међу заинтересованима за шински систем града била је и др Даница Грујичић, директорка Института за онкологију и радиологију Србије.

Пре почетка седнице, група представника грађанских удружења и појединих опозиционих партија покушала је да одржи конференцију за медије.

БЛОКАДА Припадници МУП и Комуналне милиције на Тргу Николе Пашића, Фото Архива

Скупом је председавао главни урбаниста Марко Стојчић, а присуствовали су заменик градоначелника Горан Весић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић, представници Урбанистичког завода као носиоца плана, ЈКП "Београдски метро и воз".

Директор овог предузећа Станко Кантар поновио је да су линије метроа дефинисане на основу урађених студија.

Градски секретар за саобраћај Душан Рафаиловић је представио Транспортни модел града Београда, којим се може проценити и пројектовати функционисање транспортног система и његових делова у будућности. Своје одлуке, истраживања која су предходила плану представили су о Бруно Делгадо из компаније WSP која је радила студију за Смарт план града, као и представник компаније "Ежиз" Бернард Хигинс, чији је посао био да верификује да ли је предлог трасе линија коју је дао WSP одговарајућа.

Расправа је била заказана за 13,30 сати, а представници удружења "Битка за Кошутњак", Народне странке, Демократске странке, Српског покрета Двери, Покрета Слободна Србија, Покрета Буђење покушали су у зграду Скупштине да уђу сат времена раније како би ту одржали конференцију за медије. Због покушаја уласка и оних који нису на списку и који нису доставили званичне предлоге, реаговала је прво комунална милиција, а касније и полиција.

ЗАМЕРКЕ Др Даница Грујичић, Фото Архива

У једном тренутку, чак ни они који су били на списку нису могли да уђу и зграду, због оних који су покушавали на силу да присутвују расправи. Ипак, ред је успостављен.

Милош Павловић из Народне странке казао је да план за метро подилази приватним инвеститорима, јер се предвиђа градња на Макишу, а укрштање метроа није у центру града већ у Београду на води. Каже да су запостављени грађани Церака, Видиковца, Лабудовог и Петловог брда, а планиране линије не повезују Прокоп, Аутобуску станицу, Клинички центар, Аеродром.

- Поднели смо захтев да се седница откаже, а план повуче јер ће донети несагледиве последице по саобраћај, еколигију, али и задужити грађане целе Србије. Овај план није испунио главни циљ, да се смањи време путовања. Извршено је и сужавање зоне санитарне заштите на Макишком пољу, а депо ће загађивати водоизвориште - навела је Радмила Васић из Двери.

Земерке на план имала је и др Даница Грујичић, диркеторка Института за онкологију и радиологију Србије, наводећи да би нова зграда Онкологије требало да се сагради унутар Клиничког центра и да би Град требало да размотри градњу трансферзале - саобраћајнице, јер се планира траса трамваја од Карађорђевог парка, Клиничког центра до Прокопа, а њеном градњом би се угрозио цео комплекс КЦС.

Примедбе се односе и на то што линија метроа не спаја Булевар краља Александра са Новим Београдом, што првом трасом метроа нису обухваћени грађани Церака, Церак винограда Петловог и Лабудовог брда, што нису спојени Прокоп и КЦС.

* * * * * * * * *

СТАНКО КАНТАР,  ДИРЕКТОР КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА "БЕОГРАДСКИ МЕТРО И ВОЗ" О ЗАМЕРКАМА СТРУЧНЕ ЈАВНОСТИ

Прва линија покрива све захтеве

МЕТРО који покушава да реши постојеће, али још веће будуће саобраћајне проблеме у Београду произашао је из опсежних студија које су рађене од 2014. године до сада, а трасе прве и друге линије дефинисане у корелацији са развојем градске железнице и трамвајске мреже. Ово су образложења која дају стручњаци из ЈКП "Београдски метро у воз", а поводом замерки достављених на План детаљне регулације шинских система.

На питања које је Грађевински факултет и део стручне јавности поставио у својим замеркама, одговор смо потражили код директора ЈКП "Београдски метро и воз" Станка Кантара.

- Поједине закључке изводили су на основу студије о метроу из 1981. године. Београд се за 40 година изменио. Индустријска зона се изместила на обод, нема Раковице, Бека, Клуза.

ОБЈАШЊЕЊА Станко Кантар, Фото М. Анђела

Компаније су у Новом Београду, где раде грађани из целог града и приграда, не само они из круга двојке. - започиње причу Кантар.

Друга ствар је то што се избегава да се сагледа метро као део подсистема јавног превоза.

- Трамвај није за исмевање, како је приказано у примедбама, јер се у свим европским градовима трамвајска мрежа шири, даје му се приоритет у сабраћају. ПГР посматра развој метроа упоредо са трамвајском мрежом и градском железницом, док у њиховом предлогу Грађевинског факултета не постоји никаква корелација метроа са другим системима јавног превоза - наводи Кантар.

Подсећа да се за потребе развоја метроа кренуло од претходних студија (чиме је и та из 1981. године обухваћена), које су биле улазни подаци за добијање крајњих резултата.

Станица метроа код "Мостара" у парку испод "Скајлајн" куле већ сада је највеће чвориште.

Растом "Београда на води", који ће убудуће бити појединачни највећи генератор путовања у Београду, каже, још више ће бити загушено. Ова станица је уједно на 400 метара од Клиничког центра и биће повезана са улицом Кнеза Милоша подземним пролазом покретним степеницама, а постоји могућност спајања и самог Клиничког центра.

- Првом линијом решавамо највећи проблем транспорта грађана у јавном и у приватном превозу. А приоритет између прве и друге линије се губи јер ће прва бити готова 2028, а друга 2030. Прокоп није неопслужен. БГ воз иде на 15 минута и повезан је и са Новим Београдом и Земуном, станицом "Вуков споменик" са старим делом града и Раковицом. Изградњом треће линије и железничке станице "Прокоп" и "Нови Београд" биће повезане у јединствен систем.  - истиче Кантар.   С. Б. М.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Београд

4 4

ПРВИ КРАК МЕТРОА ОД "ЦВЕТКА" ДО ЗЕМУНА: Стручњаци Грађевинског факултета изнели замерке на план генералне регулације шинских система

12. 10. 2021. у 08:51

Београд

1 0

СВАКО СТАЈАЛИШТЕ ПОСЕБНА ПРИЧА: Расписан конкурс за идејно архитектонско решење и дизајн 16 станица метроа

30. 09. 2021. у 07:52

Политика

7 0

СИНИША МАЛИ: Ђилас би могао да направи само реплику београдског метроа

24. 09. 2021. у 15:13

Београд

0 0

ВЕСИЋ: Београђани изабрали изглед будућег метроа у плавим бојама

16. 09. 2021. у 11:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације