ПОПРАВНИ ПОЛАЖЕ СВЕГА 300 УЧЕНИКА: Ђаци са једном или две слабе оцене ускоро пред комисијом
ПОЛОВИНОМ августа школе ће, после летње паузе, поново отворити врата. Први ће "у клупе", половином месеца, сести ђаци који су на крају школске године имали једну или две слабе оцене, како би стекли услов за упис наредног разреда.
И док је пре 15-ак година на поправне испите у престоници излазило више од 1.000 ученика, последњих година се пред комисијом, од око 200.000 београдских школараца, нађе њих тек две-три стотине. Колико су наши ученици "сјајни" говори податак да је лане од око 700.000 ученика основних и средњих школа у Србији, једну или две слабе оцене имало њих 2.085.
Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа Београда, пре избијања пандемије је око осам одсто ученика излазило на поправни, а сада је та бројка занемарљива. Анализа из школске 2005/2006. године, показала је да је пет-шест одсто ученика понављало разред. Данас је то између један и два одсто.
- Инфлација одличних оцена је већа од оне која нас је задесила деведесетих године и томе се мора стати на пут - каже Антић. - Тестирање ђака на случајном узорку школа из основних предмета би показало колико су наставници били реални у оцењивању. Ако ђак има пет, а на тесту добије два, професор треба да добије опомену. Проверу знања требало би поновити после одређеног периода и ако ученик и даље показује лош успех, наставник треба да буде кажњен смањењем плате и на крају отказом. Јер, знање ђака је успех или неуспех предавача. Професори су ти који морају сами вратити свој ауторитет.
СТАТИСТИКА
СТАТИСТИКА говори да се најчешће понавља први разред средње школе, што се објашњава чињеницом да се ученици нису навикли на нову средину, професоре, промену школе. Како одмиче школовање, број ученика са слабим оценама и оних који понављају разред је све мањи, тако да су у четвртој години реткост. У средњим стручним школама је много више ученика са јединицима него у гимназијама. Највише недовољних оцена је из математике, физике и хемије.
Антић упозорава да деградација знања која траје више од деценије, већ показује несагледиве последице. Тако је, рецимо, на малој матури осмацима и ове године било најтеже да разумеју прочитани одломак из песме Десанке Максимовић "Грачаница" и одговоре на питања. Иако су дневници пуни петица из српског, већина њих није знала да заокружи тачан одговор за значење речи - ревност.
Изменама просветних прописа после петооктобарских промена 2000. године, увођењем родитеља у школе, одузимањем ауторитета просветним радницима, бесмисленим семинарима почео је суноврат образовног система који и даље траје. Већина професора иде линијом мањег отпора и поклони оцену, како би поштедели себе писања изјаве директору и просветној инспекцији.
- Родитељски утицај је ту пресудан, јер се надлежним органима и инспекцији жале на наставника, подносе пријаве, а просветни радници под притиском морају да пристану на тако нешто - каже Антић. - Чини ми се да је њима битније да се хвале успехом, него знањем њихове деце, не схватајући да им чине медвеђу услугу. Јер, деца тако прихватају погрешан систем вредности који не вреднује истинско знање, већ привид истог. У основним школама маме и тате, најчешће, траже петице, а у средњим се задовољавају тројкама и четворкама.
Поправни испити су "заказани" после 20. августа, а већина ђака која изађе добије прелазну оцену. Ако су незадовољни зато што нису прошли, или оценом коју су добили, ученици имају право да се жале Републичкој просветној инспекцији. У том случају ђаци полажу испит поново, али пред комисијом из друге школе.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)