ДОЛАЗАК ГОДИНЕ ЗМИЈЕ: Кинеска Нова година свечено дочекана седми пут у Београду

КИНЕСКА Нова година свечано је данас седми пут дочекана организовано у Београду под покровитељством Амбасаде Кине, Кинеског културног центра, Владе Србије и Института за појас и пут.

Tanjug

Пролећни фестивал, познат и као Кинеска Нова година, најважнији је празник у кинеском календару и време када се породице окупљају.

Ово је велики дан и за, како у Амбасади Кине наводе за Танјуг, 6.000 Кинеза, који стално живе у Србији и њих око 10.000 запослених на различитим пројкетима.

Главна манифестација прославе најзначајнијег празника кинеског народа организована је у Београду на води од 17 сати, у време када је поноћ у Кини и то уз карневалску поворку, плес лавова и змаја, калиграфију, дегустацију кинеске хране.

Tanjug

Овај значајан датум, уврштен у Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у домовима прослављају и бројни кинески држављани који живе и раде у Србији, као и потомци првих Кинеза који су у Србију стигли пре скоро једног века.

Унук једног од првих Кинеза који су 1928. године стигли у Србију, Лау Вук за Танјуг наводи да је његов деда Лау Циан Пау на просторе бивше Југославије стигао са неколицином кинеских државаљана,бавећи се трговином.

Tanjug

Како каже, били су пореклом из Шангаја и почетак Другог светског рата дочекали су у Београду.

Лау каже да се његов деда Лау Циан Пау по доласку у Београд оженио Јеврејком Мађарицом и да је из тог брака 1940. рођен његов отац, истакнути рукометаш Црвене звезде, који је по рођењу имао два имена, претпостављају из безбедносних разлога, Вилхелм Лау и Лау Че Куо.

Деда, Лау Циан Пау убрзо после рата преузео је православну веру и добио име Лау Милан, а његов син је постао Лау Рајко. Без обзира на то, каже он, деда је увек био поносан на кинеско порекло и хиљадама година дугу традицију свог народа. Како је Лау Рајко брзо остао без мајке, отац Лау Циан Пау оженио се Српкињом из Јагодине са којом је добио ћерку, али је умро 1948. па је Лау Рајко дат у Дом за децу без родитеља из кога га је усвојио најбољи очев пријатељ Кинез са којим је стигао у Србију.

Tanjug

- Пријатељ Чо Ченг По имао је договор са мојим дедом да ако се једном од њих двојице било шта догоди, да овај други преузме бригу о детету - наводи Вук и додаје да је Чо Ченг По из Београда током окупације прешао у Дебељачу а касније у Панчево, где је Рајко поред школских обавеза и рада на пијаци створио љубав према спорту.

Додаје да је за Чо Ченг Поа, у чијој породици је одрастао његов отац, везана једна занимљивост - познавао је Јосипа Броза.

- Чо Ченг ПО писао је маршалу Титу кога је по једној верзији упознао 30-их година прошлог века док су живели код Загреба и чак га је скривао неко време од тадашње власти. Друга прича каже да га је Чо Ченг По упознао Броза у затвору у Лепоглави. У сваком случају, неколико година по завршетку рата писао је Титу тражећи дозволу да слободно тргује. Недељу дана касније стигла је лимузина из Маршалата, обезбедили су му стан, целу породицу укључујући и мог оца су обукли од главе до пете, дали им бонове за храну, као и дозволу за трговину за територију целе Југославије - наводи Лау Вук сећајући се онога што му је причао отац Лау Рајко.

Лау Вук додаје да је његов отац био заљубљеник у спорт и да је оставио дубок траг у рукомету.

- Каријеру је започео у панчевачком Динаму, док је радио као хемијски техничар. Из Панчева је прешао у Млади Пролетер 1959. године на позив Давида Каленића на чији је савет касније стигао у Црвену звезду. За Звезду је играо од 1963. до краја каријере, 1976. године - казао је Лау Вук и нагласио да његов отац Лау Рајко и дан данас држи рекорд по броју одиграних утакмица за РК Црвена звезда.

Лау Рајко је, како каже, делио терен са многим рукометним легендама Црвене звезде, Србије и старе Југославије - Браниславом Покрајцем, Миланом Лазаревићем са којим је касније постао и кум, Миланом Калином, Петром Фајфрићем, Петритом Фејзулом, Светомиром Ћерамилцем, Андријом Бањанином и многим другим.

- Наступао је за репрезентације Београда и Србије, док је за репрезентацију Југославије одиграо један незванични меч у Алжиру. Препрека да игра званичне мечеве за репрезентацију Југославије представљала је чињеница да до рођења првог сина није имао држављанство ниједне земље, имао је статус Апатрида - наводи Лау Вук (47) чији је млађи брат Лука (44) наследио очев спортски ген и успешно се такмичио у омладинским селекцијама ФК Црвена звезда пре него сто се отиснуо у Грчку и на крају у САД, где је дипломирао играјући фудбал за престижни универзитет Флорида Атлантик Университy.

Лау Рајко, иако поносан на своје кинеско порекло, никада није покушао да ступи у контакт са родбином из Кине, коју је на крају пронашла његова полусестра Споменка из другог брака.

Кинези у Србији у истој светлости и радости, заједнички са 1,41 милијарду сународника у Кини, данас прослављају долазак Кинеске Нове Године - долазак године Змије, која симболизује мудрост, спретност и виталност, а која почиње 29. јануара.

Овај традиционални празник са најдубљим значењем, најбогатијим садржајем, највећим бројем учесника и најширим утицајем биће организовано прослављен и у Новом Саду, Нишу, Смедереву, Зрењанину и Бору.

Препоручујемо

Свет

0 0

ОРГАНИЗОВАЛИ ПОРОЂАЈ У САД ЗА ЖЕНЕ ИЗ КИНЕ: Брачни пар међу 19 оптужених за прање новца и превару

28. 01. 2025. у 17:15

Свет

0 3

НАЈВЕЋИ ПАД У ИСТОРИЈИ БЕРЗЕ: Амерички произвођач чипова изгубио 600 милијарди долара

28. 01. 2025. у 00:04

Политика

0 4

КИНА ПОДРЖАЛА СРБИЈУ: Нераскидиво гвоздено пријатељство

27. 01. 2025. у 20:28

Свет

0 0

КИНА ПРЕУЗЕЛА ТРОН: Најубојитији хиперсонични арсенал сада у рукама Пекинга, док Европа ни не учествује у трци (ВИДЕО)

28. 01. 2025. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације