НА ВРАЧАРУ НЕМА ГРАДЊЕ: Крунски венац и Светосавски плато нове културно-историјске целине
ЈОШ две просторне културно-историјске целине у главном граду биће убудуће изузете од инвеститорске градње.
Фото С. Н.
Влада Републике Србије прогласила је Крунски венац и Светосавски плато за заштићена подручја. Тиме ће број подручја која су у последње четири године препозната као део културног наслеђа порасти на девет.
За део Врачара грађевинарима је стављен вето. После проглашења Смиљанићеве улице за културно-историјску целину, у њеном престижном друштву нашле су се још две локације.
- На овај начин сачувано је културно наслеђе од инвеститорске градње - рекао је заменик градоначелника Горан Весић.
- Од 2017. године до данас, Влада Републике Србије је на предлог Града Београда прогласила девет просторно културно-историјских целина у нашем граду. То су историјско језгро Београда, Теразије, Професорска колонија, подручје уз Улицу кнеза Милоша, Смиљанићева улица, Церак, Нови Београд, Крунски венац и Светосавски плато.
РЕКОНСТРУКЦИЈА
ПРЕМА најавама Горана Весића, само током 2021. почиње реконструкција важних објеката који се налазе под заштитом Завода за заштиту споменика културе. Реч је о Капији Карла Шестог и Зиндан капији на Београдској тврђави, обнови павиљона "Цвијета Зузорић" и зграде бивше Војне академије и претварање у Музеј града, реконструкцији сцене "Бојан Ступица", Позоришта "Дадов", реконструкцији Позоришта "Бошко Буха". Осим тога, у заштићеном историјском језгру престонице биће уређено око 80 фасада.
Према речима другог човека престонице, у Београду пре тога, од 1990. године до 2017. године, није проглашена ниједна просторна културно-историјска целина.
Крунска, Фото Архива
- За три године урадили смо више него сви који су се бавили заштитом културне баштине у Београду претходних 27 година година, од 1990. године - подсетио је Весић.
Крунски венац обухвата улице Тополску, Петроградску, Крунску, Војводе Драгомира и делове Милешевске, Максима Горког и Новопазарске. Како су саоштили из Завода за заштиту споменика културе, реч је о ширем градском центру, претежно стамбене намене, који се у урбаном смислу формира у првим деценијама 20. века. До тада, подручје је било покривено ливадама.
Храм Светог Саве, Фото Архива
- Целина и појединачни објекти поседују културно-историјску и архитектонску вредност као сведочанства урбанистичког, економског и социјалног развоја престонице у периоду између два светска рата, али и одређеног стила живота његових житеља - наводе у Заводу.
Када је реч о Светосавском платоу, оно је место два преломна догађаја у српској историји - спаљивања моштију Светог Саве и Првог српског устанка. Простор има симболичне, меморијалне, културно-историјске, архитектонско-урбанистичке и уметничке вредности.
Препоручујемо
ВИШЕ ОД 40 ГОДИНА СПОРТА, ПРЕКО 30 ДИСЦИПЛИНА: "Трофеј Београда" као симбол престонице
09. 01. 2026. у 17:48
ТРАМП УПУТИО ПИСМО ОРБАНУ: Ево шта му је поручио
ПРЕМИЈЕР Мађарске Виктор Орбан објавио је на друштвеној мрежи Икс писмо које је добио од Доналда Трампа, у којем председник Сједињених Америчких Држава истиче да су односи САД и Мађарске јачи него икада и да се заснивају на заједничким вредностима.
09. 01. 2026. у 10:22
ПОКРЕНУТА ДВОСТРУКА ДИПЛОМАТСКА ОФАНЗИВА: Страх због Гренланда преплавио Европу, лидери сада имају нову тактику
ЕВРОПСКЕ владе покренуле су двоструку дипломатску офанзиву како би убедиле председника САД Доналда Трампа да одустане од својих претензија према Гренланду - кроз лобирање у Вашингтону и притисак на НАТО да отклони безбедносне забринутости америчког председника.
09. 01. 2026. у 13:11
ВОДИТЕЉКА ОТКРИЛА ИСТИНУ О ЦЕЦИ И ЧЕДИ: Умешан и Александар Кос - шта се дешавало између политичара и певачице
БЛИЗАК пријатељ и сарадник Чедомира Јовановића, Александар Кос, последњих месеци нашао се у жижи интересовања јавности. О његовом професионалном ангажману, али и приватном животу, у последње време све се чешће спекулише, док је јавности и даље мало познато чиме се заправо бави и какав је његов пут био до позиције на којој се данас налази.
09. 01. 2026. у 08:42
Коментари (0)