ПРОМЕНИТИ МИЛОВ ЗАКОН: Питање двојног држављанства годинама један од извора тензија у Црној Гори
ПИТАЊЕ двојног држављанства годинама је један од извора тензија у Црној Гори.

Скупштина Црне Горе
Због чињенице да Црна Гора има мали број становника (око 620.000), стицање држављанства је веома рестриктивно. У време ДПС сматрано је да би либерализацијом доделе црногорског држављанства лако могло доћи до "поремећаја демографског и етничког састава становништва у Црној Гори".
Председник Скупштине Андрија Мандић најавио је да ће покренути дијалог о изменама постојећег закона о држављанству, а један од лидера коалиције ЗБЦГ Милан Кнежевић поручио је да ће после пописа актуелизовати кампању о доношењу споразума између Црне Горе и Србије о двојном држављанству.
- Мислим да блискост нарочито са Србијом не би требало да буде препрека да наши држављани имају и држављанство Србије ако хоће и ако испуњавају услове. Уједињена Црна Гора ће се придружити овом дијалогу, и ако се нађе на дневном реду парламента гласати позитивно - каже, за "Новости", посланик УЦГ др Владимир Добричанин.
Наш саговорних указује на још један проблем нерешеног статуса на хиљаде људи који живе у Црној Гори дуже од 20 година а немају још решено држављанство. Они су уточиште у овој земљи нашли у време ратних дешавања деведесетих на простору бивше Југославије.
- И то само из једног разлога - зато што су Срби! Постојећи закон је крајње рестриктиван и сигуран сам да није у складу са европским законима. Навешћу пример моје супруге која 22 године живи у Црној Гори и још нема црногорско држављанство, а мислим да је таквих око 40.000 - наглашава Добричанин.
Сви су једнаки
ТОКОМ председничке кампање Јаков Милатовић је поручио да политику двојног држављанства треба релаксирати.
- Свакоме ко жели да има држављанство било које друге државе то треба дозволити - казао је Милатовић.
Закон који је донет 2008. забрањује поседовање двојног држављанства (црногорског и српског) осим у изузетним случајевима. Актуелне прописе о начину стицања држављанства, која су подразумевала 15 година боравка донела је власт ДПС која је смењена на изборима 2020, након три деценије владања. Такав закон се тумачио на више начина - као заштита црногорског идентитета или као антисрпска политика. Могућност да грађани уз црногорско добију и српско држављанство представници бившег режима видели су као опасност и за пројекат "независне Црне Горе".
Питање судбине великог броја грађана који годинама живе у Црној Гори а још нису добили држављанство покушала је да реши влада Здравка Кривокапића 2021. године, а цела процрногорска опозиција се дигла на ноге тако да је тај покушај у старту био осуђен на пропаст. ДПС је то назвала покушајем "политичког инжењеринга" са намером промене бирачког списка.
Да ли ће у новим политичким околности доћи до измене постојећег закона зависиће од расположења парламентарне већине.
Најављени дијалог о овом питању подржава лидер СНП Владимир Јоковић, који је такође сагласан да постојећи закон треба мењати и либерализовати и довести га у ред европских закона.
- Свакако се треба отворити ова прича са акцентом према Србији, али и према другим бившим југословенским републикама - тврди Јоковић.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)