ИЗ КРВИ И МНОШТВО ЕТИЧКИХ ДИЛЕМА: У многим случајевима оправдана, генетичка тестирања морално упитна

ОД када је пре 20 година дешифрован људски геном, генетичка тестирања, којима се, чак и пре рођења, може открити од чега ће дете да болује, постала су општеприхваћена. Међутим, за ове две деценије колико се она спроводе, показало се да генетички тестови отварају многобројне моралне дилеме и то управо у пренаталној дијагностици.

Фото Shutterstock

Доктор Ивана Новаковић, професорка хумане генетике на Медицинском факултету Универзитета у Београду, у оквиру циклуса предања "Контроверзе у медицини", који се одржава у Српској академији наука и уметности, рекла је да је централно етичко питање да ли је оправдано прекинути трудноћу на основу генетичког тестирања:

- Сматрам да би родитељи морали пре давања материјала на анализу јасно да знају шта желе да постигну генетичким тестирањем и да ли су спремни да на основу добијених резултата донесу одлуку. Дакле, да ли је проблем што је утврђено да ће дете да има само неке физичке аномалије, или ће имати и нека ментална оштећења.

Према закону у нашој земљи могуће је прекинути трудноћу из медицинских разлога у било којој фази.

- Ова слобода заиста обавезује родитеље, јер релативно је шта је за кога поремећај - рекла је професорка. - Примера ради, када се открије да ће дете да буде глуво, то не значи да оно неће моћи да води срећан и остварен живот. То је јасно родитељима који су и сами глуви, па не сматрају да, иако ће њихово дете бити оштећеног слуха, да је то нека несавладива аномалија због које би требало да прекину трудноћу.

Пренатална тестирања су постала нарочито популарна када је о здрављу нерођене бебе постало могуће сазнати много тога само на основу анализе крви мајке.

- Ово су неинвазивни тестови који се код нас још раде само на комерцијалној бази - каже др Новаковић. - Они веома поуздано могу да покажу да ли ће дете да буде рођено са Дауновим синдромом. Међутим, истраживања показују да многи парови у западним земљама, иако знају да ће им се дете родити са овим поремећајем, одлучују да изнесу трудноћу до краја, и то је у неку руку парадоксално. Такође, оно што многи не знају да се овим генетичким тестирањем сасвим случајно може открити и да мајка болује од неке малигне болести, па се будућим родитељима мора отворено рећи да постоји и ова непланирана, непријатна могућност.

Када је о тестирању већ рођене деце реч, ни оно није увек оправдано, сматра проф. Новаковић:

- У случају да се трага за узроком болести или да би се што боље применило и организовало лечење, генетичко тестирање деце је оправдано. У свим другим случајевима оно је дискутабилно, јер шта ако се открије неповољан резултат који више не може да се промени, шта са њим? Шта уколико се утврди да је дете преносилац гена, па ће његова деца да оболе од цистичне фиброзе или спиналне мишићне атрофије. Када му то саопштити, да ли ће га то спречити да има потомство? Све су то велике дилеме.

НЕОПРАВДАНА НАЈАВА БОЛЕСТИ

ГЕНЕТИЧКО тестирање у одраслом добу је, такође могуће. Међутим, како је истакла професорка Ивана Новаковић, зашто је потребно да се зна да ћемо оболети од неке болести, када за њу ионако нема лека. Као друго, постоје болести код којих је вероватноћа да ће се наследити пола-пола и то тек у касним тридесетим годинама. Да ли би генетичким тестирањем таквог појединца требало у младости разочарати да ће оболети, или га препустити нади.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације