ЛОШ ХОЛЕСТЕРОЛ И ЗБОГ ГЕНЕТИКЕ: Национално саветовалиште за пацијенте о кардиоваскуларним болестима "Питајте лекара"

ВЕЋИНА популације сматра да су повишене вредности лошег ЛДЛ холестерол последица грешака у исхрани.

Драган Мујан

Међутим, један од 250 становника има такозвану генетску грешку, која се наслеђује, а због које организам сам синтетише велике количине холестерола у циркулацији. Реч је о болести, која се стручно зове фамилијарна хиперхолестеролемија, а особе које је имају могу већ са 30 или 40 година да доживе инфаркт срца или шлог.

Данас се обележава светски дан ове болести са идејом да се подигне свест јавности и да грађани схвате колико је важно проверавати ниво холестерола у крви. Из тог разлога, а и у сусрет светском дану срца, Удружење пацијената који су преживели срчани удар "Моја друга шанса" организовало је национално саветовалиште за пацијенте о кардиоваскуларним болестима "Питајте лекара". Са пацијентима су у Универзитетском клиничком центру Србије разговарали проф. др Катарина Лалић, ендокринолог из УКЦС, као и проф. др Арсен Ристић, кардиолог из УКЦС.

Пацијенти са повишеним ЛДЛ холестеролом најчешће ништа не осећају и немају никакве симптоме. Код многих се повишени холестерол открије тек када доживе инфаркт.

- То је разлог зашто би свако требало да посети лекара и провери вредности ЛДЛ холестерола. Први скрининг тест за ЛДЛ холестерол мушкарци би требало да ураде са 35, а жене са 45 година или и раније уколико постоје друге придружене болести, уколико у породици постоји историја особа које су рано доживеле срчани или мождани удар. Након скрининга, врло је важно консултовати се са лекаром који ће у односу на вредности ЛДЛ холестерола и друге параметре и факторе ризика, као што су претходни кардиоваскуларни догађаји у породици, одредити висину кардиоваскуларног ризика и упутити на даље лечење - каже Иван Тојагић из удружење пацијената "Моја друга шанса".

Један од не тако ретких болести и поремећаја нивоа холестерола, метаболизма масноћа, липида, јесте фамилијарна хиперхолестеролемија. То је такозвани генетски поремећај нивоа холестерола.

- На то у суштини не можемо да утичемо. Болест се јавља код носиоца гена за холестерол, и када откријемо некога да има холестерол, често га нађемо и код њихове деце. Повишени холестерол се може открити врло рано, некада већ у предшколском узрасту. Особа се роди са повишеним холестеролом, који даље годинама само расте. Велики проблем је што тај холестерол не боли, не даје никакве симптоме и не тако ретко открије се тек онда када направи компликацију у виду атеросклерозе, односно срчаног удара или шлога - објаснила је др Лалић.

Најпростијим вађењем крви може се на време открити да ли постоји повишен холестеро, како би се на време могао смањити његов лош и погубан утицај на зидове крвних судова. Уколико нису болесни, сви грађани најмање једном годишње би треба да провере ЛДЛ холестерол, а уколико имају повишен ЛДЛ холестерол потребно је да на четири до шест недеља проверавају своје вредности.

- Код особа које генетски имају повишен ниво холестерола, он не може да се смањи дијетом јер наш организам 70 до 80 одсто дневних потреба за холестеролом ствара сам, синтетише га у јетри. Из тог разлога неко ко је вегетаријанац, или веган, неће умрети што нема холестерола у исхрани, јер га ми сами стварамо. Код особа које имају генетску грешку значајно је повећана синтеза холестерола, дакле они сами праве огромну количину холестерола у циркулацији. Потпуно је логично да само дијета не може да помогне, да је неопходно зауставити ту синтезу холестерола, коју врло успешно, уназад 40 година, лечимо статинима. Када статини нису довољни и када они не могу да остваре ту циљну вредност, последњих година развијена је иновативна терапију, које представљају прекретницу у лечењу холестерола. Ти лекови обезбеђују добру ефикасност, могу се давати два пута месечно, а најновије генерације тих лекова се дају једном у шест месеци у виду супкутане ињекције. Помака има, наука иде крупним корацима. Ти лекови су доступни и код нас, још увек у ограниченом броју, јер нису још на позитивној листи лекова - истакла је проф. др Лалић.

У циљу бољег откривања пацијената са кардиоваскуларним ризиком, правовременог дијагностиковања и почетка лечења, наопходно је усклађивање референтних вредности липидних параметара на лабораторијским извештајима са кардиоваскуларним ризиком и вредностима из актуелних водича, као и униформисање саопштавања лабораторијских резулатата који се односе на липидни статус.

- Рана примена комбиноване терапије за снижавање холестерола је од изузетне важности, јер њом значајно можемо да редукујемо кардиоваскуларни ризик. Нажалост, у много случајева болест није дијагностикована све док не дође до срчаног или можданог удара. Ту имамо два проблема, јер мали проценат пацијената има адекватну терапију, а ко има опет не достиже циљне вредности. Пацијенти који су дуже времена изложени повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести. Ипак, охрабрујуће је то да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола - рекао је др Ристић.

Препоручујемо

Др Новости

0 3

САЧУВАЈТЕ ЗДРАВЕ КОСТИ: Избегавајте ове навике и спречите остеопорозу

26. 09. 2023. у 20:21

Др Новости

0 2

ДВЕ ПРОМЕНЕ УКАЗУЈУ НА КАРЦИНОМ: На помолу терапија против брзог ширења рака дебелог црева

25. 09. 2023. у 10:00

Др Новости

0 7

ОВИ СИМПТОМИ АЛАРМ СУ ЗА ОДЛАЗАК КОД КАРДИОЛОГА: Када срце прескаче спаљује се, или залеђује део његовог ткива

22. 09. 2023. у 12:00

Др Новости

0 9

ЗДРАВЉЕ ИЗ ТАЊИРА: Обавезно једите целер - идеалан је за боље памћење и јаке кости

14. 09. 2023. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације