ЛОШ ХОЛЕСТЕРОЛ, ПУТ КА ИНФАРКТУ: Кардиоваскуларне болести водећи узрок смртности

КАРДИОВАСКУЛАРНЕ болести су водећи узрок смртности у свету и из године у годину се све више повећава број нежељених, напрасних смрти изазваних неком од кардиолошких болести.

Фото: Јаков Симовић

Предвиђања су да ће због срчаних болести 2030. године живот изгубити око 25 милиона људи. Европско удружење кардиолога, нашу земљу је још 2021. године сврстало у четврту групу високоризичних земаља, где спадају земље из нашег окружења, али и Јерменија, Белорусија, Египат, Летонија, Литванија, Мароко и друге.

Водећи узрок настанка атеросклеротске кардиоваскуларне болести, у које се убрајају срчани и мождани удар, јесте висок ниво ЛДЛ холестерола. Пацијенти који су дуже времена изложени повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести. Ипак, охрабрујуће је то да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола, који представља фактор ризика који најлакше може да се промени.

Фото: Јаков Симовић

Како би се подигла свет о кардиоваскуларним болестима и факторима ризика, удружење „Моја друга шанса“ заједно са Удружењем кардиолога Србије, организовало је песничко вече „Две стране медаље“, где су се рецитовале песме у којима се помиње срце. Пацијентима су се у рецитовању придружили и наш прослављени глумац Драган Вујић Вујке, као и музичар Филип Пат. Догађају је такође, поред представника удружења пацијената, стручњака и уметника, присуствовао и др Горан Макунчевић, државни секретар у Министарству здравља.

Да би се унапредило јавно здравље и то у сегменту кардиоваскуларних обољења, за које смо свесни да односе највише живота последњих деценија, да представљају значајно оптерећење како за појединца и његову породицу, тако и за здравствени и економски систем,  неопходно је да се удруженим напорима државе, здравствених радника и удружења пацијената омогући добра стратегије за контролу срчаних болести.

- Сви мислимо „неће баш мене“, али то је погрешно. Инфаркт долази изненада и не бира ни пол, ни узраст, ни особу, ни расу. Пацијенти, пре свега треба да слушају своје лекаре/кардиологе, воде уредан живот, смање факторе ризика, редовно иду на контроле и пију прописане лекове. Када би свако за себе и своје ближње, учинио тај мали напор, верујем да бисмо могли спасити велики број људских живота, да можемо превенирати велики број инфаркта и спречити фаталне исходе – каже Иван Тољагић, председник Удружења „Моја друга шанса“.

Према Атласу Европског удружења кардиолога из 2020. године сматра се да у Србији око 46 одсто  људи је физички неактивно, око 30 одсто старије популације су пушачи, а да око 57 одсто старије популације има прекомерну тежину или гојазност. Хипертензија је заступљена као фактор ризика и негде око 46 одсто одрасле популације има повишен крвни притисак, упозорава проф. др Драган Симић, кардиолог Универзитетског клиничког центра Србије.

Фото: Јаков Симовић

- Ипак најзначајнији фактор ризика за развој кардиоваскуларног догађаја јесу нерегулисане вредности липида у крви. Сматра се да су липиди у крви много ризичнији фактор ризика и од цигарета, физичке неактивности, хипертензије и дијабетеса. Напредовање атеросклерозе пацијент не осећа, нема тегобе, док се у крвним судовима стварају плакови. Тај процес у крвним судовима тече из дана у дан. Ако наши пацијенти не воде рачуна, првенствено о ЛДЛ холестеролу, сврставају се у категорију особа које имају знатно већи ризик за рано добијање нежељених кардиолошких болести. Конкретно, свака одрасла особа би требало да има ЛДЛ холестерол испод 3 ммол/л. Пожељно би било да тај ЛДЛ холестерол буде испод 2ммол/л. Ако особа, на пример има просечно ЛДЛ холестерол 3,37 ммол/л, што је 20 одсто изнад горње дозвољене границе, треба да зна да има 18 одсто већу шансу да добије неки већи кардиолошки догађај. Вредност ЛДЛ холестерола директно је у корелацији са шансом да се добије срчани или мождани инфаркт, па тако особе које су већ имале неки кардиолошки догађај, или имају уграђен стент или бајпас, вредности ЛДЛ холестерола не смеју им бити изнад 1,4 ммол/л. Сваки доктор, кардиолог - интерниста треба да уради такозвану процену персоналног ризико фактора код сваког пацијента, јер је то јако важно у даљем приступу лечења. Оно што је важно јесте да сваки кардиолог или интерниста не треба да остане инертан ако пацијент има повишене вредности ЛДЛ холестерола и да не утиче на њега да те вредности снизи – истиче проф. др Симић.

Човек се роди са јако ниским вредностима ЛДЛ холестерола. Проблем настаје начином исхране, понашањем, физичком неактивношћу, гојазношћу. Међутим, одређени број пацијената, који није мали, може имати и одређену генетску грешку која доводи до повишеног холестерола. То обољене се зове фамилијарна или породична хиперхолестеролемија и уопште није ретка. Ове особе су изложене јако високим вредностима холетерола и ако то не контролишу често доживљавају инфаркт миокарда у ранијем животном добу.

Фото: Јаков Симовић

- Најпростијим вађењем крви може се на време открити да ли постоји повишен холестерол, како би се на време могао смањити његов лош и погубан утицај на зидове крвних судова. Уколико нису болесни, сви грађани најмање једном годишње треба да провере ЛДЛ холестерол, а уколико имају повишен ЛДЛ холестерол потребно је да на четири до шест недеља проверавају своје вредности. Код особа које генетски имају повишен ниво холестерола, он се не може смањити само дијетом из простог разлога што наш организам 70 до 80 одсто дневних потреба за холестеролом ствара сам, синтетише га у јетри. Из тог разлога неко ко је вегетаријанац или веган неће умрети што нема холестерола у исхрани, јер га ми сами стварамо. Код особа које имају генетску грешку значајно је повећана синтеза холестерола, дакле они сами праве огромну количину холестерола у циркулацији. Потпуно је логично да само дијета не може да помогне, да је неопходно зауставити ту синтезу холестерола, коју врло успешно, уназад 40 година, лечимо статинима. Када статини нису довољни и када они не могу да остваре ту циљну вредност, последњих година развијена је иновативна терапију, које представљају прекретницу у лечењу холестерола. Ти лекови обезбеђују добру ефикасност, могу се давати два пута месечно, а најновије генерације тих лекова се дају једном у шест месеци у виду супкутане инјекције. Помака има, наука иде крупним корацима. Ти лекови су доступни и код нас, још увек у ограниченом броју, јер нису још на позитивној листи лекова – истакла је проф. др Катарина Лалић, ендокринолог Универзитетског клиничког центра Србије.

Препоручујемо

Др Новости

0 14

ЗДРАВЉЕ ИЗ ТАЊИРА: Девет намирница које чувају срце

02. 07. 2023. у 20:00

Др Новости

0 2

ПРЕВЕНЦИЈА ЈЕ КЉУЧ ЗА ЗДРАВЉЕ: Како препознати кардио - ренални синдром, ево шта су рекли лекари Игор Митић и Арсен Ристић

29. 03. 2023. у 12:20

Панорама

0 0

ПОЧЕЛА ВЛАДАВИНА ШКОРПИЈЕ: Стижу велике опасности за ОВЕ знакове Зодијака

26. 10. 2023. у 18:08

Познати

0 0

ЖИКА ПРЕКИНУО СНИМАЊЕ "НИКАД НИЈЕ КАСНО": У студио хитно улетело обезбеђење

26. 10. 2023. у 17:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације