АЛАРМАНТНИ ПОДАЦИ: Србија у европском врху по дневној потрошњи антибиотика

СРБИЈА се налази међу државама које имају највећу дневну потрошњу антибиотика у Европи.

Фото: Shutterstock

На првом месту је Турска, а следе Италија, Француска и балканске државе на челу са Србијом. Ово су најновији подаци студије коју су радили стручњаци из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут".

Антибиотици спадају у једне од најпрописиванијх лекова у хуманој и ветеринарској медицини. Њихова злоупотреба траје деценијама, а у ковиду је дошло до додатне нерационалне потрошње антибиотика широм света, те као последицу имамо све већу резистенцију различитих бактерија на антибиотике. Светска здравствена организација је класификовала пандемију антимокробне резистенције у првих 10 критичних претњи по глобално јавно здравље. Процењено је да ће без адекватне превенције, антимикробна резистенција однети 10 милиона живота годишње до 2050. године.

Фото Pixabay free images

Појам нерационалне употребе антибиотика подразумева примену антибиотика у околностима или на начин који није адекватан. То подразумева да се антибиотици примењују, а да се не ради о бактеријској инфекцији, него о вирусној инфекцији, код сваке повишене температуре, "превентивно" код тешко оболелих да "не би добили бактеријске инфекције" итд. Такође, нерационална употреба је и када се антибиотици користе у неадекватној дози, када терапија траје прекратко, односно обуставља се чим пацијенту буде боље, што најчешће раде сами пацијенти, а не како је прописано или када се неоправдано продужава.

- Апсолутно ефикасних антибиотика који би деловали на све или већину резистентних изазивача више нема, нити код нас нити у свету, због све већег развоја резистенције. Када причамо о ефикасним новим лековима говоримо о лековима који су ефикасни за поједине специфичне типове бактерија, тако да нема једног универзално ефикасног лека. Са друге стране нових антибиотика нема много, последњих деценија свега неколико нових антибиотика се појавило на светској сцени и они више нису нови, јер се у свету користе већ више година. Код нас из те категорије новијих лекова, који још увек имају одређен степен ефикасности, постоји само три регистрована лека, али се још увек ни један не прописује на терет средстава РФЗО, тако да је њихова набавка и примена отежана, компликована, али могућа и пацијенти их повремено добијају.

- У свету је поред ових присутно и неколико других "нових" антибиотика, али њих на нашем тржишту нема, јер их нису регистровале фармацеутске компаније које их производе и не могу се набавити. У међувремену принуђени смо да најтеже пацијенте који имају по живот опасне инфекције узроковане бактеријама резистентним на велики број антибиотика лечимо применом комбиноване терапије, са два или више антибиотика да би се постигао неки терапијски ефекат - истакао је проф. др Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне и тропске болести УКЦ Србије.

Фото: Драган Мујан

Инфекције бактеријама које су резистентне на антибиотике се могу јавити код било кога, пошто сада већ резистентних бактерија има и у општој популацији, упозоравају стручњаци. Најчешће се јављају код особа које су у дуготрајном контакту са здравственим установама (продужено лечење или понављане хоспитализације), хронични болесници, тешко оболели који се дуго лече у јединицама интензивног лечења, особе које су дуго примале антибиотике, као и особе које дуго бораве у установама неге, пре свега у старачким домовима).

- Пандемија Ковида је довела до разбуктавања друге, тихе, али по јавно здравље претеће пандемије - пандемије антимикробне резитенције (АМР). Злоупотреба антибиотика траје деценијама, а у ковиду је дошло до додатне нерационалне потрошње антибиотика широм света, са последичним погоршањем профила резистенције различитих бактерија. Апсолутно је неоправдано у првој фази ковида ординирати антибиотике и то представља стручну грешку, јер је узрочник ове болести вирус. Слично је и за већину других инфекција горњих респираторних путева које су у највећем проценту случајева изазване вирусима. Ту треба посебно нагласити и грип који се управо појавио у нашој средини. Пандемија Ковида је погоршала и резистенцију антигљивичних лекова. Ове последице нерационалне употребе антимикробних лекова су далекосежне и погађају све области медицине - каже проф. др Ивана Милошевић, заменица директора Клинике за инфективне и тропске болести УКЦ Србије.

Председник Удружења инфектолога Србије, проф. Др Томислав Преведен упозорио је на конференцији за новинаре да смо у ковид ери направили епидемију коришчења антибиотика и још више допринели развоју резистенције антибиотика на бактерије.

Фото Shutterstock

- Разлога за овакво понашање има много, од неинформисаности популације, преко тога да пацијенти очекују да за сваку повишену температуру добију антибиотик, до тога да је постала пракса да се за вирусне болести дају антибиотици, чак и када постоје антивирусни лекови који су ефикасни (нпр. примена антибиотика за лечење грипа или ЦОВИД-19 уместо примене специфичних антивирусних лекова). Такође је значајан фактор и страх од компликација и неоправдано мишљење да ће примена антибиотика спречити настанак компликација. Недовољна је свест о правој природи и начину дејства антибиотика и правилним начинима њихове примене, како код здравствених радника, тако и у општој популацији - објаснио је проф. др Преведен.

Према недавно објављеним подацима наше Националне референтне лабораторије за антимикробну резистенцију, у неким случајевима је дошло до повећања резистенције појединих врста бактерија на антимикробне лекове.

- Тако рецимо, у изолатима из примарно стерилних средина из хемокултуре и ликвора током прошле године доминирале су углавном грам негативне бактерије. Када на пример причамо о Клебсиелла пнеумониае, која представља терапијски проблем не само у Србији, него и у свету, проценат резистенције у 2022. години био је виши у односу на две године раније. Рецимо 2022. године 65 одсто изолата је било резистентно на антибиотик (карбапенеме), који користимо као крајњи терапијски избор. Међутим, тај проценат је у 2021. износио 62 одсто, а 2020. 45 одсто. Такође, у терапији представљају велики проблем и сојеви Псеудомонас аеругиноса, код којих је 2022. године нешто више од 49 одсто изолата било резистентно на карбапенеме. Из тог разлога у УКЦ Србије постоји мултидисциплинарни тим, који контролише примену антибиотика. У тиму су инфектолог, микробиолог, епидемиолог, клинички фармаколог и ординирајући лекари, који се једном недељно састају и заједнички одлучују о циљаној терапији за одређеног пацијента - објаснила је прим. др Снежана Јовановић, руководилац Службе за медицинску микробиологију УКЦ Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације