ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПОДАЦИ "БАТУТА": У Војводи најчешће оболевају од карцинома

ДЕЛОВИ Војводине, попут западне и северне Бачке, као и северни Банат, окрузи су у којима су забележене највеће стопе оболевања од свих врста карцинома на 100.000 становника у нашој земљи.

Бошко Карановић

Ови статистички подаци, објављени од стране Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", а удружење за подршку имплементације научних достигнућа у области биотехнологије, медицине и фармације "ЗорyаБио" их је представило на другачији начин. У питању је јединствена интерактивна мапа у Србији која је доступна свима и у којој је, између осталог, пораст броја оболелих обележен тамнијом нијансом исте или сличне боје.

Примера ради, трећину новооболелих пацијената од рака у Србији чине три врсте канцера - рак дебелог црева, плућа и дојке. Помоћу интерактивне мапе може се увидети да је највећа стопа обољевања на 100.000 становника од рака дебелог црева у севернобачком округу, када су мушкарци у питању. Насупрот томе, највећу стопу обољевања имају жене из севернобанатског, пиротског и сремског округа. Исто тако, на мапи је лако уочљиво, када је рак дојке у питању, да је највећа стопа оболевања забележена у расинском, севернобанатском и севернобачком округу, јер су ови делови обојени тамнијом нијансом. За рак плућа код мушкараца забележене највеће стопе оболевања су у севернобанатском и средњебанатском округу, док је у сремском, средњебанатском, западнобачком, севернобачком округу највећа стопа оболевања када су жене у питању.

- Практична употреба оваквих података који су садржани у статистичким извештајима захтева умешност и време, због чега смо одлучили да направимо платформу која би могла да се користи да овакве извештаје оживи и да податке у њима покрене. Зато овај пројекат и има назив "Подаци у покрету". Овај корак, иако можда научно и нема велики допринос, може имати пресудан значај када је у питању праћење и деловање против одређених болести, као и за планирање активности усмерених ка раном откривању. Интерактивна мапа са подацима о малигнитетима у Републици Србији је заснована на извештају о малигним туморима за 2021. годину, који је објавио Институт за јавно здравље Србије.

- Поред тога што подаци из овог извештаја представљају увид у врсте малигнитета од којих болују наши суграђани, подаци садржани у овом извештају представљају и снажан алат за планирање превентивних акција и скрининга на одређене врсте малигнитета. Управо због тога, увидевши потенцијални проблем прилагођености ових извештаја захтевима дигитализације података, али и могућности које ови подаци садрже, сматрали смо да први пројекат Удружења буде представљање ових података у интерактивном облику. На овај начин, омогућено је да се подаци из великог броја табела учине лако претраживим и доступним, а све у циљу омогућавања корисницима брзе и једноставне претрага између заиста великог броја различитих малигнитета, али и других демографских података који су повезани са конкретним малигнитетом - објаснио је на конференцији за медије Љубиша Вулић, из Удружења за подршку имплементације научних достигнућа у области биотехнологије, медицине и фармације " ЗорyаБио".

Интерактивна мапа је подељена сходно управним окрузима и у овом тренутку омогућава претраживање нестандардизоване стопе инциденције од рака, број умрлих, стандардизоване стопе инциденције од рака у Србији, стандардизоване стопе инциденције од рака на популацију света, нестандардизоване стопе морталитета од рака, стандардизоване стопе морталитета од рака на популацију Републике Србије и стандардизоване стопе морталитета од рака на популацију света. Свака од ових издвојених целина садржи даљу могућност претраживања података по обољењу, а након одабира обољења - и других демографских података, на пример по полу.

Достојанство и приватност пацијената морају бити на првом месту како би се обезбедило поштовање основних права загарантованих како Уставом, тако и свим другим прописима, а нарочито Законом о заштити података о личности.

- Ова интерактивна мапа која приказује малигне болести по регијама, могу користити не само здравственим институцијама, већ и удружењима пацијената. Конкретно за карцином плућа можемо видети у којим регијама је највећи стопа обољевања, па на тај начин можемо у тим окрузима да појачамо наше активности, организовањем предавања, прегледа или скупова у сарадњи са здравственим властима како би промовисали превентивне мере и помогли да се ситуација поправи - рекла је Ћоровић.

Здравствени систем сваке државе представља један од најсложенијих система, који је од непроцењивог значаја за правилно функционисање једне здраве нације.

- Интегрисани здравствени систем је темељ дигитализације здравства и средство које нам може служити као мост између традиционалних пракси чувања података и иновативних методологија које обухватају блокчејн и модерне технологије. Веома је важно да на путу ка иновацији сваки корак буде прецизно испланиран са фокусом на побољшању квалитета здравља грађана у свим крајевима државе, што се и може остварити уз адекватну децентрализацију - истакла је др Емилија Вуковић, експерткиња за дигитализацију у здравству.

Дигитализација и напредак технологије отварају питање заштите података о личности, који постају све изложенији ризицима и подложнији могућим злоупотребама.

- Значај заштите података је посебно изражен у здравственом сектору, односно код обраде здравствених података, имајући у виду да је реч о нарочито осетљивим подацима. Стога је важно да се свака обрада података, а посебно здравствених и осталих осетљивих података, врши у складу са важећим прописима и уз примену одговарајућих мера заштите. Искључиво на тај начин се могу користити позитивне стране технолошког напретка, а да се при том ризици потенцијалних повреда података о личности сведу на најмању меру - рекала је Александра Стећук, адвокат за заштиту података о личности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације