ОПРЕЗ ДА НЕ ДОЂЕ ДО ПОГОРШАЊА БОЛЕСТИ Упозорење лекара: Никако не прескачите терапију за алергије

БРОЈ особа које пате од неке врсте алергије се повећава из године у годину, па стручњаци предвиђају да би у догледно време сваки други човек могао да болује од неке алергијске болести.

Фото Shutterstock

Зато је, како тврде, оправдано говорити о епидемији алергијских болести. Оно што посебно забрињава у епидемији алергија, јесте да се велики број пацијената уопште не лечи или се лечи по савету познаника, пријатеља или фармацеута ...

Алергијска кијавица, алергијска бронхијална астма и атопијски дерматитис су најчешће алерголошке болести, које могу да се јаве и удружено. Када се не лече оне могу да озбиљније наруше здравље.

Ово су најчешће последице нелечења алергије:

Синузитис

Синузитис који настаје као последица алергије назива се алергијски синузитис. Узрокован је прекомерном реакцијом имуног система на алергене попут полена, прашине или буђи. Алергијска реакција доводи до отока слузокоже носа и синуса, што омета нормалан проток слузи. Задржана слуз ствара погодну средину за развој инфекције и упале синуса. Симптоми укључују запушен нос, притисак у пределу лица, главобољу и густ секрет. Често се јавља заједно са алергијским ринитисом и кијавицом.

Фото: Shutterstock

Лечење укључује антихистаминике, деконгестиве и испирање носа физиолошким раствором. У тежим случајевима користе се кортикостероиди. Превенција подразумева избегавање алергена и јачање имунитета. Редовно праћење код алерголога и оториноларинголога је важно.

Отитис

Отитис као последица алергије најчешће се јавља у виду губитка слуха. Алергијска реакција изазива оток и запушење Еустахијеве тубе, што ремети дренажу средњег уха. Као последица, накупља се течност иза бубне опне, што може довести до притиска и бола. Симптоми укључују осећај пуноће у уху, слабији слух и понекад вртоглавицу. Код деце је посебно чест због анатомских особина.

Лечење обухвата антихистаминике и назалне кортикостероиде за смањење отока. Важно је лечити основну алергију како би се спречили рецидиви. Испирање носа и избегавање алергена помажу у превенцији. У тежим случајевима може бити потребна дренажа уха. Редовна контрола код ОРЛ лекара је препоручена.

Астма

Астма као последица алергије назива се алергијска астма и настаје када имуни систем претерано реагује на уобичајене алергене. Најчешћи окидачи су полен, гриње, буђ, перје, длака животиња и прашина. Када особа удахне алерген, долази до упале дисајних путева, њиховог сужења и појачаног лучења слузи, што отежава дисање. Симптоми су кашаљ, посебно ноћу или рано ујутру, звиждање при дисању, кратак дах и стезање у грудима.

Фото Shutterstock

Ова врста астме се најчешће јавља у детињству или адолесценцији, али се може развити и касније. Лечење укључује инхалационе кортикостероиде, бронходилататоре и антихистаминике, уз избегавање алергена и по потреби алергијску имунотерапију.

Погоршање тегоба

Поред свих наведених тегоба, особе сензибилисане на полене могу временом да постану алергичне на неке врсте воћа, мед, прополис, биљне тинктуре. То се јавља због тога што имуни систем тих особа већ реагује на полен (на пример брезе, амброзије, траве и др.), а поједине намирнице садрже протеине сличне онима који се налазе у полену, па их организам препознаје као алергене.

Пацијенти алергични на полен брезе често реагују на јабуке, крушке, шаргарепу, лешник. Они сензибилисани на амброзију могу имати реакције на банану, дињу, лубеницу. Ова појава се зове орални алергијски синдром (ОАС), јер симптоми обично почињу у устима - свраб, пецкање, отицање усана, језика или грла. Мед, прополис и биљне тинктуре могу садржати трагове полена или других биљних супстанци које изазивају реакцију.

Анафилактички шок

Анафилактички шок представља најтеже ургентно потенцијално животно угрожавајуће стање у алергологији када је неопходна хитна лекарска интервенција. Зато се пацијентима који су већ преживели једну анафилактичку реакцију саветује најстроже избегавање контакта са инкриминисаним алергеном и ношење инјекције за самопомоћ која садржи адреналин. Најчешћи алергени који потенцијално могу да доведу до анафилактичке реакције су лекови, пре свега антибиотици - на првом месту пеницилински препарати, као и лекови против болова, храна - рибе, шкољке, морски плодови, ораси, кикирики, сусам, јаја, воће... као и убоди инсеката.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације