НЕКИ ДЕФОРМИТЕТИ И НАСЛЕДНИ Савет ортопеда: Било да се криве ка унутра, или споља, стопала би требало кориговати

У НАШОЈ популацији од 1.000 деце једно до двоје има деформитет стопала. Најчешће је реч о грудвастом (pes equinovarus лат.) и пасуљастом (pes metatarsus varus).

Фото: freepik.com

Осим ових структуралних аномалија, постоје и положајни деформитети, од којих је најучесталије флексибилно равно стопало (pes planus или pes planovalgus). Без обзира о којој неправилности је реч, ове деформитете неопходно је кориговати, јер значајно могу да утичу на правилан раст, развој и функционалност детета.

У интервјуу за "Новости" прим. др Бојан Буква, специјалиста дечје хирургије и дечје ортопедије, начелник одељења дечје ортопедије и трауматологије Универзитетске дечје клинике у Београду и клинички асистент Медицинског факултета Универзитета у Београду, каже да деформитети стопала имају значајан утицај на постуру будући да се код деформитета мењају физиолошке тачке ослонца, као и сам механизам хода:

- Таква промена физиолошких оптерећења на стопала приликом активности се одражава на друге зглобове: колена, кукове и кичмени стуб, што додатно повећава значај лечења деформитета стопала код деце. Што је деформитет тежи, односно израженији то је поремећај уобичајених активности детета наглашенији, нарочито приликом спортских активности. То резултује убрзаним замарањем, дискомфором или боловима, не само у стопалима, већ и потколеницама, коленима, бутинама, куковима или кичменом стубу.

о Да ли су то углавном наследни деформитети?

- Наслеђе свакако има значајну улогу у појави деформитета стопала, али не и пресуђујућу, односно не мора да значи да ће дете чији један од родитеља има деформитет стопала обавезно имати исти. Значајну улогу у појави обољења има период трудноће, раста и развоја детета, мислећи пре свега на положај и величину плода у материци и, количини плодове воде. Наравно, треба узети у обзир и навике мајке током трудноће, пре свега пушење, конзумирање дрога, појаву инфекције или употребу одређених лекова. Ако бисмо математички желели да изразимо наслеђивања деформитета стопала, уколико један од родитеља има деформитет онда је вероватноћа да га има и дете од три до пет одсто, али у случају деформитета стопала код оба родитеља, вероватноћа расте на око 30 процената.

FOTO: Privatna arhiva

о Који су најчешћи урођени деформитети стопала?

- Урођене деформитете стопала можемо угрубо поделити у деформитете где је стопало позиционирано ка унутра (varus деформитет) или ка споља (valgus деформитет), при чему стопало може истовремено да буде и подигнуто на горе, спуштено на доле или ротирано, што даје широку палету комликованих удружених деформитета, што најчешће срећемо у клиничкој пракси.

о Да ли ове деформитете треба кориговати и на који начин?

- Деформитете стопала свакако треба кориговати што је пре могуће. Начин лечења зависи од узраста, врсте и степена деформитета, удружених деформитета или обољења, и од социјалног миљеа у коме дете одраста. У случају лакших деформитета физикални третман у виду истезања скраћених мишића, тетива и лигамената даје добре резултате, нарочито уколико је лечење започето у прва три месеца живота. Код умерено тешких форми неопходно је комбиновати физикални третман са корективним гипсевима или ортозама, и то је у директној корелацији са клиничким налазом. Код тешких форми деформитета свакако се спроводи наведени метод лечења у виду физикалних процедура и корективних гипсева/ортоза уз велику вероватноћу хируршког лечења по завршеном конзервативном лечењу.

о Колико то успешно може да буде?

- Последњих 20-ак година методе конзервативног лечења у виду истезања меких ткива и корективних гипсева/ортоза су знатно смањиле неопходност хируршког лечења, тако да око 80 одсто урођених деформитета стопала решавамо неоперативним методама лечења или се оперативно лечење своди на мале хируршке интервенције, које резултују добрим клиничким резултатом, брзим опоравком и, пре свега, уредном функцијом стопала.

о Када се предлаже оперативно лечење?

- Принцип хируршког лечења се своди на такозване a la carte хируршке процедуре, што у преводу значи да је хируршки приступ индивидуалан за сваког пацијента, а не универзална и стандардна хируршка техника. Постоперативни ток зависи од врсте хируршке интервенције која је спроведена, и он свакако укључује ношење корективних гипсева, најчешће шест седмица, уз обавезан физикални третман по скидању гипсева. Значајно је напоменути да је развој стопала динамички процес, који захтева ангажовање и после хируршког лечења у виду физикалних процедура, корективних ортоза или ортопедских ципелица. Генерално узевши, оперативно лечење се своди на корекцију оног сегмента деформитета који нисмо успели искориговати неоперативним методама лечења, без неопходног спровођења превентивних хируршких интервенција.

Препоручујемо

Др Новости

0 0

НЕ КИЈАТЕ ЗБОГ ПРЕХЛАДЕ: Ако имате неке од ових симптома - Мучи вас алергија

09. 02. 2026. у 14:00

Др Новости

0 2

СПРЕЧИТЕ ТРАЈНА ОШТЕЋЕЊА ОКА: Уколико осетите неки од ових симптома, обавезно идите код офталмолога

04. 02. 2026. у 07:00

Др Новости

0 4

КАД МУЧИ ВИСОК ХОЛЕСТЕРОЛ Савет лекара: Масноће не скачу због сланине, већ стреса и генетике (ФОТО)

03. 02. 2026. у 07:00

Др Новости

0 2

СТРАХ БЕЗ РАЗЛОГА МОРА ДА СЕ ЛЕЧИ Упозорење стручњака: Уколико приметите неке од ових симптома, потражите помоћ

07. 02. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације