Фељтон

ФЕЉТОН - КОЦКИЦЕ СЕ СЛАЖУ У ДОБИТНИ НИЗ: Наши навијачи личну енергију преносе на терен

Горан Чворовић

01. 07. 2021. у 18:00

Група српских навијача, из Париза, Поа и Брисела, направи на сваком мечу праву фешту. Не пропуштају ниједан меч наших тенисера, кад год им се за то укаже прилика. Ни Нолетов, наравно

ФЕЉТОН - КОЦКИЦЕ СЕ СЛАЖУ У ДОБИТНИ НИЗ: Наши навијачи личну енергију преносе на терен

БОЉИ ОД САМОГ СЕБЕ

САТ и по било је довољно Новаку Ђоковићу против Беранкиса да се пласира у осмину финала Ролан Гароса. Док дланом о длан, повео је Новак у првом сету са три према нула, за свега девет минута. Јалова је била одбрана симпатичног Литванца, с којим се Новак сретао на Академији "Типсаревић" где је гост с Балтика тренирао. Први гем освојио је Беранкис после 23 минута, а сет је био завршен за само 27.

Сиви облаци из правца Атлантика навукли су се над Булоњском шумом, али таман толико да охладе претходне вреле дане. Време је било пријатно за игру, а уживала је и малобројна публика која има право да уђе на стадион. Иако их на Централном терену има само хиљаду, прошарани, ту и тамо, на дрвеним столицама, у доњем реду, давали су штимунг дуелу између Србина и Литванца у коме се, практично, унапред знао победник.

Повео је Беранкис у другом сету. Дуел је био нешто уједначенији, али тешко да је Литванац могао више. Супериорност је била очита на страни српског аса, па је недостајало узбуђења за веће навијачке подухвате.

СТРПЉИВО и сигурно је Новак градио поене, служио га је сервис, надмудривао је противника на мрежи. Брејк вишка био му је довољан да поведе са два према нула, за тачно сат игре. Чинило се да се није ни уморио. Деловао је управо онако како је најављивао, ауторитативно, тако да својом игром противнику стави до знања да мора да буде бољи од свог најбољег издања, да би могао да покуша да га надигра. Такав, бољи од самог себе, Беранкис није био.

Трећи сет започео је тако што је Новак одмах одузео сервис Ричардасу. Потом је одличан сервис-гем запечатио јаком и прецизном бекхенд паралелом.

- Ајмо! - промолио се Нолетов глас кроз акустику приличног испражњеног "Шатријеа", када је у трећем сету нанизао и трећи гем.

Узео је после Литванац још само један свој сервис, мало гласно грдио самог себе иако је знао да нема превише разлога за то, и убрзо је пала завеса на тениску представу. На крају, захвалио се Новак, по обичају, публици, вокабуларом који, како је рекао, представља "90 процената његовог знања француског језика".

Време до следећег меча, каже, провешће у разговорима с породицом и у припремању тактике за предстојећег противника. А у осмини финала, противник му је Италијан Лоренцо Музети који је у првом колу направио велико изненађење, када је у три сета избацио тринаестог носиоца Давида Гофена. У међувремену је елиминисао и Јапанца Нишиоку, а потом је био бољи од свог земљака, фамозног Марка Чекината.

СРБИКОСИ

НЕМА атмосфере, док је не направе "Србикоси". Група српских навијача, из Париза, Поа и Брисела, направи на сваком мечу праву фешту. Публика их лако препозна. У плавим су дресовима, има ту и понеки црвени, тројица су, четворица. Не пропуштају ниједан меч наших тенисера, кад год им се за то укаже прилика. Ни Нолетов, наравно. Све зависи од тога колико им се посрећи да набаве карте. Кад их случајно нема, глувим трибинама провлачи се отужна тишина. Едоардо и Елена из Новаковог тима, али и сви остали око наших других тенисера, радо им излазе у сусрет. Како и не би, кад их воде до победе. Хвале их играчи, после, с правом, на конференцијама за медије, да су меч добили и захваљујући њима.

- Идемо! Не дамо! Кидај! Само настави! Браво! Докторе! Ти си краљ! Легендо!

Тако навијају "Србикоси". А онда и запевају.

- Ноле, ми те волимо!

Чим се појаве, изазову симпатије у гледалишту. Срчано и енергично воде наше тенисере и тенисерке до тријумфа.

- Ђоковић Новак! - затутње у преломном тренутку, па у квартету ућуткају читаву противничку армаду.

СВАКИ атом личне енергије преносе на терен. Стрепе, не дишу, верују.

- Можеш ти то! - уливају веру, снагу и дух.

Концентришу се, поскакују. Све док коначно не подигну песницу.

Тако је и овога пута, на Ролан Гаросу. Бориса и Срђана из Париза, Михајла из Брисела и Радета из Поа, није омела ни пандемија. Успели су да се окупе и буду међу реткима који имају право да уђу на париски гренд слем.

Срећем их око Новаковог лика на великој реклами где се продају реквизити. Разгледају, чекајући да започне меч. Разговарамо, о чему би другом, него о Нолетовим изгледима да нас обрадује на крају турнира. У једном тренутку, пита ме Раде да им искрено кажем шта мислим о њиховом навијању. Преносим им оно што ћу касније ставити и на странице ове књиге. Нашли су ону тачну, мајсторску меру, праву навијачку алхемију, која подиже, води, устремљује, а уклапа се у тениски миље и ствара победничку еуфорију. Нешто посебно, освежавајуће, оригинално.

- Већ десет година пратимо све турнире на којима можемо да пружимо љубав и позитивну енергију нашим идолима, у Паризу, Риму, Мадриду... Ролан Гарос нам је нарочито у срцу, јер ово је, ипак, гренд слем - каже Борис, професор математике у једној париској средњој школи.

Па кад са својим другарима пусти глас из грла, нема тог противника коме не задрхти рекет.

СУТРА: ШАМПИОНСКА РАДОСТ РОДИТЕЉА