Фељтон
УТИЦАЈ НОВОГ САДА НА ХРВАТСКО КАЗАЛИШТЕ: Историја не може да порекне улогу новосадских глумаца на развој позоришне културе у Хрватској
У РАЗВОЈУ Загреба видно место је заузимало позориште, које се постепено уграђивало у темеље пробуђене националне свести Хрвата. Та свест се једва може замислити без учешћа православних становника града, који су позориште новчано помагали и били укључени у његов уметнички развој, као писци, глумци и интенанти.
28. 03. 2026. у 18:00
СРБИН ПОСТАЈЕ УПРАВИТЕЉ ЗАГРЕБАЧКОГ КАЗАЛИШТА: Др Јован Суботић успешно је повезивао српске и хрватске културне и политичке центре
МЕЂУ српским друштвеним радницима у Хрватској једно од водећих места припадало је и лекару др Лази Поповићу, рођеном 1877. године.
27. 03. 2026. у 18:00
СРБИН НА ЧЕЛУ ХРВАТСКОГ САБОРА: Светозар Прибићевић је од почетка био значајан фактор политичког живота
СВЕТОЗАР Прибићевић, рођен 26. октобра 1875, један је од истакнутијих политичара које су Срби имали у Хрватској.
26. 03. 2026. у 18:00
ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ ПРОЦЕС УЗДРМАО БЕЧКО ПРАВОСУЂЕ: Оптужница против Срба 1908. године заснована је на фалсификованом тумачењу историје
НA СРПСКОЈ политичкој сцени веома угледно место припада и др Душану Поповићу, који је добар део живота провео у Загребу, радећи као адвокат.
25. 03. 2026. у 19:00
ЈАЧАЊЕ ЕКОНОМСКЕ МОЋИ СРБА ИЗ ЗАГРЕБА: Барон Јован Живковић, у време бана Ивана Мажуранића, био је предстојник унутрашњих послова
МЕЂУ Србима који су видно утицали на друштвени и политички живот Срба у Хрватској био је и Владимир Матијевић, оснивач „Привредника” 1897. године.
24. 03. 2026. у 18:00
СРБИН ПРВИ УПРАВНИК ХРВАТСКЕ: Огњеслав Утјешеновић Острожински бавио се изградњом пруге преко Хрватске и Славоније
ЈЕДНА од значајних српских личности које су деловале у Хрватској у XIX веку био је Огњеслав Утјешеновић Острожински, рођен 21. августа 1817. године у Острожину, а умро је у Загребу 8. јуна 1890. године.
23. 03. 2026. у 20:00
СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ НА ХРВАТСКОМ НЕБУ: Видан је допринос Срба у развоју Загреба и стварању грађанског поретка средњоевропског типа
ЖИВЕЋИ и радећи у хрватској метрополи, Срби су своје вредно место заузели у првом реду као трговци и банкари, а присутни су и у самим врховима државне администрације, просветног и културног живота.
22. 03. 2026. у 23:59
УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене
ИАКО је Надеждина улога српске националне хероине добро позната, многи детаљи овог ангажовања никада нису дубље анализирани, а поједини су потпуно игнорисани.
21. 03. 2026. у 18:00
СИМБОЛ РАТНЕ ТРАГЕДИЈЕ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ ЕЛИТЕ: Надежду пред смрт војници плачући превртали у влажним чаршавима, да смање тифусну ватруштину
НАДЕЖДА Петровић је фебруара 1915. поново одлучила да се пријави за рад у војну болницу, упркос противљењу породице.
20. 03. 2026. у 18:00
ПЛАЧ ЗА ОКРВАВЉЕНИМ И НАМУЧЕНИМ ЈУНАЦИМА: Надежда се са војском повлачила у нагорелом, блатњавом шињелу уз болничке арњеве и рањенике
СРБИЈА се 1914. сукобила са технолошки и организационо супериорнијом армијом, која је за циљ имала кажњавање народа који је подстицао југословенско уједињење.
19. 03. 2026. у 18:00
НАЈАВA СВИХ СТРАДАЊА ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ: Борба на Мачковом камену за Надежду је добила трагичну димензију братоубилачког сукоба
ИАКО је у Другом балканском рату озбиљно оболела, Надежда је и даље испољавала велику енергију у свим пословима које је обављала и није се превише освртала на отпоре њеним пројектима.
18. 03. 2026. у 18:00
БЕОГРАД ПРЕСТОНИЦА БАЛКАНСКЕ КУЛТУРЕ: Надежда Петровић је године пред Први светски рат посветила повезивању југословенских уметника
РАД на повезивању југословенских уметника Надежда Петровић је наставила у јесен 1913, што је био наставак активности из претходне године, када је покренула идеју да са члановима Југословенске колоније слика на отвореном простору у Србији.
17. 03. 2026. у 18:00
НАДЕЖДА И ЗВАНИЧНО ПОСТАЈЕ РАТНИ СЛИКАР: Улазак српске војске у Стару Србију и Македонију видела је као остварење вековне националне визије
НАДЕЖДА је током јуна 1913. боравила у Скопљу, где је срела француског новинара Жана Пелисјеа који је у свом запису оставио сведочанство о Надежди и њеном националном заносу:„По доласку у Скопље, изненадио сам се када сам у Гранд хотелу поново срео госпођицу Надежду Петровић, сликарку великог талента, познату по свом ватреном патриотизму, у шта сам се уверио неколико пута у словенским политичким круговима у Паризу.”
16. 03. 2026. у 18:00
ПРАВЕДАН И ПОТРЕБАН ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ: У паузама између битака Надежда је цртала скице пејзажа, ликова официра и војника
СРПСКИ војни врх опрезно је планирао ратна дејства пред Први балкански рат, док су интелектуална елита и народ другачије реаговали.
15. 03. 2026. у 18:00
"РАСНА" ИДЕОЛОГИЈА НА ПОЧЕТКУ ПРОШЛОГ ВЕКА: Жири за Међународну изложбу у Риму Надеждине поједине радове означио као "порнографске"
НОВИ велики изазов за Надежду Петровић било је спремање радова за Међународну изложбу у Риму, отворену 23. марта 1911. поводом педесетогодишњице уједињења Италије.
14. 03. 2026. у 18:00
СРПСКИ НАРОД ЈЕ ЖРТВА ТУЂИНСКЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ: Надежда је у говорима Аустроугарску приказивала као злокобну империјалну силу
ВРХУНАЦ Надеждиног ангажовања био је велики митинг жена које је Коло српских сестара одржало 25. октобра 1908. код споменика кнезу Михаилу у Београду.
12. 03. 2026. у 18:00
ПОРОДИЧНИ ДОМ ПЕТРОВИЋА ЧЕТНИЧКИ ПРИХВАТНИ ЦЕНТАР: Надежда Петровић је одржавала и везе са Аписовом организацијом "Црна рука"
ВРХУНАЦ патриотског ангажовања Надежде Петровић у 1908. одигао се током великих демонстрација у Београду поводом аустроугарске анексије Босне и Херцеговине.
11. 03. 2026. у 18:00
ПОСВЕЋЕНОСТ УМЕТНОСТИ, СВОЈОЈ НАЦИЈИ И ПОЛИТИЦИ: Надежда је била једна од најзначајнијих фигура уметничког живота у Србији
ПОСЛЕ повратка из Битољског вилајета Надежда Петровић наставила је да предаје у Вишој женској школи и интензивно се бави сликарством.
10. 03. 2026. у 18:00
ХУМАНИ И ОБАВЕШТАЈНИ РАД У ЈУЖНИМ ПOКРАЈИНАМА: Надежда дубоко умешана у ширење националне свести и припреме за оружани отпор
ДВЕ године касније, 1905, Надежда Петровић је написала свој драмски текст Војвода Мицко Поречанин који је посветила историјској личности војводе Мицка Крстића, борца у српско–турским сукобима и учесника у руско–турском рату 1877/78. године, који је након заточеништва у Османском царству учествовао у Илинденском устанку, а касније трагично страдао 1909. године.
09. 03. 2026. у 18:00
ИЗАЗОВНО ПУТОВАЊЕ ПО БИТОЉСКОМ ВИЛАЈЕТУ: Сексуално насиље над хришћанским женама у Македонији била је важна тема у Надеждиним говорима
КАКО би извршила замишљену мисију, поход српском народу у јужној Старој Србији, Надежда је најпре 18. новембра/1. децембра 1903. затражила петнаестодневно одсуство са посла, да би из Македоније замолила за још десет дана плаћеног одсуства.
08. 03. 2026. у 18:00
ПОХОД СРПСКОМ НАРОДУ У ЈУЖНОЈ СТАРОЈ СРБИЈИ: Надежда Петровић је успоставила лични контакт са краљем Петром I Карађорђевићем
КОЛО српских сестара је у Србији током јесени 1903. године, после пропасти Илинданског устанка, издржавало око 200 избеглих комита из Македоније (без обзира на националност).
07. 03. 2026. у 18:00
БРАНИСЛАВ НУШИЋ КУМУЈЕ КОЛУ СРПСКИХ СЕСТАРА: Збор на Велику Госпојину 1903. године био је највећи женски политички скуп у Србији
ПО ПОВРАТКУ у Србију Надежда је заступала подизање националне свести. Ослободилачки рат је доживљавала као свети чин...
06. 03. 2026. у 18:00
ПРИЛИКА ЗА ОСТВАРЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ИДЕЈА: Надежда се после повратка у Србију није ограничила на рад са децом у Вишој женској школи
ПОРЕД стицања основних сликарских техничких знања, школовање у Минхену било је од пресудног значаја за успостављање контаката са другим уметницима, што је имало дугорочан утицај на њену уметничку самосталност. Надежда је успоставила многа познанства како са српским сликарима, тако и са уметницима који су постали познати на глобалном нивоу.
05. 03. 2026. у 18:00
ОДЛУКА ДА ПОСТАНЕ СЛИКАР, А НЕ УДAВАЧА: Надежда Петровић је по одласку у иностранство изградила чврст став о животном и професионалном путу
ЗA разлику од Берлина, престонице Немачког царства и симбола империјалне моћи и милитаризма, где је цар подржавао академско сликарство, Минхен је постао жариште нових уметничких тенденција.
04. 03. 2026. у 18:00
