ВЕЛИКЕ силе и Срби сусретали су се на српским етничким просторима који су се, током дугих и бурних векова, изненађујуће мало мењали.
Најновије из рубрике
ОБЛАЧНИ И КИШОВИТО, ДО 13 СТЕПЕНИ: Временска прогноза за понедељак, 26. јануар
Умерено до потпуно облачно, на северозападу углавном суво, у осталим крајевима местимично киша, на високим планинама и снег.
26. 01. 2026. у 00:05
"ПОЗИВАМ ВАС ДА ЕВРОПСКО ЗЛАТО ПРОСЛАВИМО У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ И ЗАБЛАГОДАРИМО ГОСПОДУ": Патријарх честитао селектору и српским делфинима
Патријарх Порфирије упутио је вечерас честитку селектору Урошу Стевановићи и српским делфинима поводом освајања првог места и златне медаље на Европском првенству у Београду.
25. 01. 2026. у 22:50
СРБИЈА НА УДАРУ ПЉУСКОВА СА ГРМЉАВИНОМ, СТИЖУ И ОРКАНСКИ ВЕТРОВИ Хитно се огласио РХМЗ: Ови делови земље први на удару (ФОТО)
РЕПУБЛИЧКИ хидрометеоролошки завод огласио се на свом званичном сајту најновијим саопштењем.
25. 01. 2026. у 18:53
ДРАМА НА НЕБУ ИЗНАД СРБИЈЕ: Турски авион тражио хитно слетање у Београд
ТОКОМ лета изнад Србије пријављено је цурење горива на путничком авиону који је саобраћао из Турске ка Немачкој.
25. 01. 2026. у 18:22
ЈОШ САМО ТРИ ДАНА ЗА ПРИЈАВЕ ЗА БЕСПЛАТАН БОРАВАК У БАЊАМА: Ево како пензионери могу да поднесу документацију
ПЕНЗИОНЕРИ у Србији имају још три дана за пријаву за бесплатну рехабилитацију у бањама
25. 01. 2026. у 15:47
Milan Lekić
22.02.2022. 20:09
Михајло Војислављевић није тражио римску круну. Ту лаж посејао је Ф. Рачки погрешним преводом једног писма папе Гргура VII, а открио К. Јиречек ("Историја Срба", 1911, превод 1990, стр. 122, и нап. 4). Рачки је, наиме, прво у својим "Documenta...,," (1877, бр. 158, стр. 211), из збирке писама Гргура VII , држећи се Фарлатија, Мансија и Јаффеа, издвојио једно којим Михајло Војислављевић, титулишући себе као "Rex Sclavorum, Serborum", тражи од папе да у католичко-црквеном спору Србији-Далмацији подржи дубровачког архиепископа - што је Рачки протумачио као Михајлов захтев за признање краљевског достојанстваје. Михајло „краљ српски“, у византијским изворима је „принц српски“, кога је, као и Бодина, Павле Ритер Витезовић у својој „Оживљеној Хрватској“ (Croatia Rediviva, 1701), прогласио „хрватским краљем“.