ФЕЉТОН - ПРИПРЕМЕ ЗА ПОДВИЖНИШТВО: Значајан је био Савин утицај на оца да напусти световни живот

Када се не користе примарни историјски извори онда је у наслову поглавља „Србија постала независна држава“, а у самом тексту је „самостална држава Рашка“. Први пут, „епископа Србије“ (полувазални статус унутар византијског комон велета, кнежевски период) спомиње Цар Лав VI (9.в); у 10. веку Порфирогенитову Србију чине Далмација, Босна, Захумље, Травунија, Диоклитија, са својим кнежевима и жупанима, којима је надређен „Велики жупан српски“ са седиштем у Стону, а који одговара „стратегу теме“ Далмације у Задру. Рас се први пут спомиње код Кинама (12.в) као „тврђава у Далмацији“ (мисли се на тему Далмацију, „Србију-Далмацију настањену Србима-Далматима, како пишу Ана Комнина и Скилица), на граници тема Србија-Далмација и Бугарска коју су Срби први пут на кратко освојили 1129. а трајно 1149. и када је област предата на управу жупану рашком Стефану Немањи (1149-1166). Године 1166. жупан рашки Стефан Немања преузима управљање Србијом Лава VI или Српском земљом Порфирогенита, или Србијом-Далмацијом Скилице, Комнине, Хонијата и Кинама, премешта српску престоницу из Стона у Град Котор носећи титулу – Великог жупана српског Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклитије и Раса (Теодосије, 1236). У Јерусалимској патријаршији Србију-Далмацију називали су и „Западном земљом царства“. Ниједна од српских провинција из великожупанске и краљевских српских титула није била међународно призната независна држава. У титули, са жичких зидина, првог међународно признатог српског краља Стефана Првовенчаног не налазе се ни Босна ни Рас, јер се подразумева да је то Србија. Због тога у дубровачким аналима Немањиће називају „босанским краљевима“. Држава Рашка и држава Диоклитија нису постојале у средњем вијеку!