ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
ПОСЛЕДЊА НЕДЕЉА ПРЕД БОЖИЋ НОСИ ПОСЕБАН ОБИЧАЈ: Шта симболизују Оци у народној традицији
ПОСЛЕДЊА недеља пред Божић у православној традицији посвећена је очевима и у народу је позната као Оци. Тај дан долази након Детињаца и Материца и заокружује симболични круг породице, у којем су деца, мајке и очеви једнако важни носиоци дома, заједништва и континуитета.
03. 01. 2026. у 22:24
МЕТЕОРОЛОГ СЕ ХИТНО ОГЛАСИО, СУТРА НАС ОЧЕКУЈЕ ХАОС: Ево где ће бити најинтензивније падавине
НАЈИНТЕНЗИВНИЈЕ снежне падавине у Србији очекују се сутра, а снега ће бити у централним и северним пределима, док ће на југу падати киша. У Србији се очекује од 15 до 20 центиметара снега, рекао је метеоролог Недељко Тодоровић.
03. 01. 2026. у 16:39
СТИГАО СНЕГ И ДЕБЕЛИ МИНУС, А АУТО САМО ШТО НЕ ЗАРИБА: Ово су грешке које највише коштају, избегните скупе кварове
ПОСЕБНА пажња током вожње неопходна је када се температуре крећу око нуле.
03. 01. 2026. у 15:56
СРПСКОЈ ДЕЦИ У ДАЉУ ПОДЕЉЕНИ БОЖИЋНИ ПАКЕТИЋИ Фондација "Света Петка" развеселила најмлађе пред празник, нису скидали осмехе с лица!
У ОРГАНИЗАЦИЈИ Фондације “Света Петка”, добротворне установе Епархије осечкопољске и барањске, и уз подршку Банке “Поштанска штедионица” данас је у Даљу у Хрватској организована додела новогодишњих пакетића деци из овог краја.
03. 01. 2026. у 14:52
ЗНАЊЕМ ВЕЋ ГРАДЕ БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ: Успешни средњошколци гости редакције "Вечерњих новости"
ДOK се на крају године сабирају успеси и праве биланси, ретки су они који могу да се похвале резултатима какве су остварили Василије, Андреј, Александра, Тара и Јана. Ови изузетни средњошколци нису само најбољи ђаци у својим школама, они су амбасадори знања Србије на најпрестижнијим међународним такмичењима из математике, физике, информатике, биологије, хемије, географије...
03. 01. 2026. у 14:46
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...