ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
ХЛАДНИ ФРОНТ СТИГАО У СРБИЈУ Огласио се РХМЗ: Упаљен метеоаларм за ове делове земље
НАКОН вишедневног топлотног таласа у Србију је стигао најављени хладни фронт!
09. 06. 2025. у 09:34
И ДАНАС ЈЕ ЦРВЕНО СЛОВО: Обележавамо Духовски понедељак - Добар дан за почетак послова
СРПСКА православна црква и њени верници три дана празнују Силазак Светог Духа на апостоле. Овај празник, у народу назван Духови или Тројице, рођендан Христове цркве, изузетно је важан и поштован. Данас је Духовски понедељак.
09. 06. 2025. у 09:30
ТЕМПЕРАТУРА ПАЛА ЗА 10 СТЕПЕНИ: Временска прогноза за понедељак 9. јун - Са северозапада Европе стиже хладни фронт
СА СЕВЕРОЗАПАДА Европе стиже хладнија ваздушна маса и спушта температуру за 7 до 10 степени. Ујутру од 16 до 21 степен, највиша дневна неће прећи 30 степени.
09. 06. 2025. у 08:11
ОГЛАСИО СЕ РХМЗ: Стиже олуја!
Током вечери и ноћи услед продора хладнијег ваздуха са севера, на подручју западне, централне и источне Србије могући су удари северозападног ветра олујне јачине, већи од 17 m/s, односно од 66 до 68 km/h.
08. 06. 2025. у 22:59
ТЕСТАМЕНТ НИЈЕ ДОВОЉАН: Ево шта заиста треба да урадите да бисте добили наследство
ПИСАЊЕ тестамента је чин којим појединац изражава своју последњу вољу у погледу расподеле имовине након смрти.
08. 06. 2025. у 21:32
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...