ФЕЉТОН - ЦРКВЕНИ УГЛЕДНИК И СЛОБОДНИ ЗИДАР: Значајан је био утицај масона просветитеља на српске ауторе

У ЕВРОПИ тога времена ложе су формиране на таласу просветитељства, а у Хабзбуршкој монархији и под окриљем јозефинизма, названог тако по римско-немачком цару Јозефу, Јосипу II (1741-1790), сину царице Марије Терезије (1717-1780). Просвећени апсолутиста, журио је с реформама, оне су завршене неуспешно, али су у време његове владавине знатно ослабљени моћ и ауторитет Католичке цркве.

Митрополит Стратимировић, Фото Литографија Јосипа Циглера

Папске буле из 1738. и 1741. којима су масони изопштени из цркве, а све католичке државе и њихови владари позвани да ступе у акцију против слободних зидара, Јосип II није признао, нити је те буле прогласио у Хабзбуршкој монархији. Тако је оставио простор за талас оснивања и слободан развој масонских ложа. Отуда је било могуће да први масонски конгрес буде одржан у Бечу 1784. године.

Када је 1776. године у Будиму основана ложа "Магнанимитас" (Великодушност), међу њеним члановима, од Срба су били парох из Пеште Ђорђе Миливојина, аустријски генерал Павле Давидовић и велики народни просветитељ, учитељ и књижевник Стефан Вујановски.

ПОЧЕТКОМ XIX века постојала је и масонска ложа у Петроварадину, сигурно основана пре 1816. године, можда чак и крајем XVIII века. Према истраживањима Славка Гавриловића, чланови ове ложе били су и правозаступник фрушкогорских манастира Теодор Радоњић и угледник из Новог Сада Самуел Хиршл. Тада најбогатији и најпознатији јеврејски трговац Бачке, Срема и Славоније Хиршл је посебно добре везе одржавао са карловачким митрополитом Стефаном Стратимировићем што ће му касније отворити пут да се повеже са устаничким старешинама у Србији. Снабдевао их је брашном, житарицама и другим потрепштинама као трговац према коме су они гајили највеће поверење.

Поуздано је утврђено да је Стефан Стратимировић који је 1786. биран за будимског епископа, годину дана раније био члан осјечке ложе "Вигиланција". У њој су од Срба били чланови и Павле Марковић, архимандрит манастира Раковац, Јосиф Јовановић Шакабента, каснији владика вршачки и Стефан Новаковић.

РАД МАСОНСКИХ ложа у Хабзбуршкој монархији био је забрањен 1795, али то није спречило снажан утицај слободнозидарских либералних и рационалистичких идеја на српску интелигенцију тог времена. Стајало је то и у непосредној вези са утицајем просветитељских аутора, пре свих Волтера, што се препознаје у делима Захарија Орфелина, Павла Соларића и Јоакима Вујића, као и у раду Саве Текелије, генерала Симеона Наранџића Зорића и темишварског епископа Петра Петровића.

Чак и овде изнети кроки потврђује ваљаност става Јована Скерлића, који је у својој књизи "Српска књижевност у 18. веку" написао да су реформе цара Јосипа II "налазиле присталица и бранитеља у редовима грађанства", а да "ти српски националисти, или 'фрамајори' (слободни зидари) - како су их црквени људи називали - који су се раније одушевљавали за Петра Великог, отпочињу у српској књижевности бранити и развијати филозофске и напредне идеје свога доба".

СТЕФАН Стратимировић је биран за будимског епископа млад, на прагу тридесете године живота, пошто је рођен у бачком Кулпину 1757. године (умро је у Сремским Карловцима 1836). Место рођења било је последица чињенице да су његови отац и тројица стричева из Херцеговине, дигли устанак 1737. у време Аустријско-турског рата. Повлачење устаника, предвођених српским патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом, диктирано извесном одмаздом, учинило је да се браћа Стратимировићи са другим избеглим Херцеговцима придруже аустријској војсци у рату против Турака који је окончан Београдским миром 1739. године. Због заслуга у овом војевању, царица Марија Терезија доделила је Стратимировићима племићке титуле, дарујући им пространо земљиште код Кулпина.

Племићки статус несумњиво је допринео да Стефан похађа разне школе и стекне темељно образовање, од основне школе, преко гимназије, студија филозофије и правних наука у Будиму и Бечу. Дошавши после свршених школа у Сремске Карловце, студирао је богословију и онда се замонашио 1784. да би после цигло месец и по, постао архимандрит крушедолски.

НЕПУНЕ две године доцније изабран је 1786. за епископа будимског и обављао ту дужност до 1790, када је изабран за митрополита сремскокарловачког. Имао је тада само 33 године, а већ пет година био је слободни зидар, инициран у припадника масонског братства у осјечкој ложи "Вигиланција" 1785. године.

Стратимировић је, дакле, деловао као црквени великодостојник Српске православне цркве готово највишег ранга, али и као слободни зидар. Како су се те димензије преплитале у атхимандритовом а она и митрополитовом свакодневном раду, а поготово у равни визионарске, далекосежније активности, могло би да покаже неко добродошло, одговорно изведено историографско истраживање каквог за сада, колико нам је познато - нема.

Отуда и не знамо шта је из чега проистицало: посебно је бринуо о утемељењу просветних установа, основао је Карловачку гимназију, Карловачку богословију, Благодејаније, Цртачку школу, Гимназију у Новом Саду, уздигао митрополијску библиотеку, као вођа Срба у Аустријском царству водио одлучну борбу против покушаја Беча и Ватикана да се Срби унијате, помагао Карађорђа током српске револуције од 1804. године, и тако редом.

ОТУДА се поставља и питање када је прва слободнозидарска ложа основана у Србији, а не само питање који су Срби постали први масони?

Војислав М. Росић пише 1913. да "ако би се судило према предањима, која се и данас негују у круговима наших слободних зидара, заслуга за оснивање прве ложе припада Петру Ичку, личном саветнику тадашњег великог везира београдског пашалука Мустафе-паше прозваног 'српска мајка'." Росић наводи да су чланови ове ложе били "и Срби и Турци" који су се "једни према другима понашали као браћа и то не само у ложи него и у спољашњем свету".

У већ цитираном тексту из "Политике" од 22. марта 1925. изнета је драгоцена допуна тврдњама Војислава М. Росића: "У предратној Србији прва ложа основана је крајем осамнаестог столећа. Она је била у вези са ложама у Румунији и Бугарској. Тој ложи су припадали Мустафа паша који је због доброте према Србима прозван 'српска мајка', затим београдски митрополит Методије, војвода Јанко Катић, Петар Ичко, браћа Чардаклије, Рига од Фере и Пазван Оглу."

ТУРСКИ ВЕЗИР ВЕЛИКИ МАЈСТОР

ИСТРАЖИВАЧИ су у међувремену развејали многе нејасноће о оснивњу прве масонске ложе у Србији, за коју се наводи да је под именом "Али Коч" основана 1796. године. Као што видимо, било је то само годину после иницијације Стефана Стратимировића у слободног зидара, истина у Осијеку.

Старешина прве београдске масонске ложе, велики мајстор, био је, наводно, сам београдски везир Хаџи Мустафа-паша Шиникоглу. Чланови су били и владика Јосиф Јовановић Шакабента, професор из Харкова Божидар Грујовић (Теодор Филиповић), који је од 1805. до смрти 1807. био секретар Правитељствујушчег совјета и Алекса Ненадовић, тамнавско-посавски кнез.

СУТРА: МАСОНИ ПОТУКЛИ ПОБУЊЕНЕ ЈАНИЧАРЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО СПЛЕТ ТАЈАНСТВЕНОСТИ: Питање ко су масони намеће се пуна два века у целом свету

29. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ЋОРАВЕ КУТИЈЕ ОДРЕДИЛЕ БУДУЋНОСТ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Крај рата Срби су дочекали подељени између два завађена табора

28. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - КРИЗА ОКО ТРСТА ПРЕТЊА ЗА ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Ослобођење Далмације је било глогов колац "Срба католика"

27. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - КРАЉЕВА ВЛАДА ПОСТАЈЕ ТИТОВО МИНИСТАРСТВО: После повратка из Москве Титова позиција је ојачана

26. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације