ФЕЉТОН - "ПЛАВИ ШЛЕМОВИ" СМЕТАЈУ ХРВАТСКИМ ПЛАНОВИМА: У првој фази рата Уједињене нације спасле су Хрвате и муслимане од пораза
У ЈАНУАРУ 1995. године, „Њујорк тајмс“ најављује слање генерала Фредерика Франкса Јуниора, команданта 7. корпуса САД за време Заливског рата. Његов задатак: да помогне уједињење хрватских и муслиманских снага.
Сада, не само што Вашингтон подстиче на рат, него га практично он и организује. У ноћи од 10. на 11. фебруар, званичници ОУН запажају да је конвој Ц-130 падобранима бацио материјал важним муслиманским војним базама из Тузле. Један британски официр открива истоветна избацивања падобранима 12. и 17. фебруара. Према једном извору ОУН, „ради се о тајној операцији, у то нема никакве сумње, амерички демантији су бацање прашине у очи“. А, дипломате у мисији у Босни оптужују САД за флагрантно кршење забране продаје оружја, износи "Фајненшел тајмс". Генерал Роуз, командант ОУН, закључује да се „стратешка равнотежа полако мења на штету српске војске у Босни“.
Наравно, таква политика Сједињених Држава повећава супротности између Вашингтона с једне стране, и Париза и Лондона са друге. Међутим, Сједињене Државе позивају да се укине забрана испоруке оружја намењеног муслиманима, а затим, 11. новембра, одлучују да, у сваком случају, њихови бродови више неће контролисати ту забрану.
Париз и Лондон схватају да се не ради, као што се тврдило, о томе да се појача војни притисак на Србе како би их приморали да преговарају, него о томе да се помогне муслиманима и Хрватима да добију рат и да поново овладају територијама. Током неколико дана, тон се подиже, чак и у европској штампи. Даглас Херд, британски министар иностраних послова, чуди се због такве одлуке, а његов француски колега „пита се да ли је сувисла америчка одлука“ да се више не примењује забрана на увоз оружја. „То је први пут да се једна држава попут Сједињених Држава једнострано изузима од одлуке Савета безбедности коју су изгласали и од одлука Атлантског савеза које су биле донете једногласно.“
ТОМ ПРИЛИКОМ, док се Париз и Вашингтон свађају, „Ле Монд“ нам одједном саопштава да, на сваки начин, „оружје већ пролази. Довољно је видети преображај који су последњих месеци претрпеле бошњачка владина војска и војска Хрватске, да би се закључило како је забрана увоза оружја далеко од тога да се доследно спроводи“.
Али амерички дневни лист „Интернешенел Хералд трибјун“ брине се због тих растућих несугласица: „То може да изазове опасност да се Европљани приближе помисли о стварању сопствене војске, вероватно преко УЕО (УЕО или УЗЕ, Унија Западне Европе). Уосталом, по речима једног француског дипломате, „НАТО треба да прекине са традицијом америчких заповести“. А француски дневни лист „Инфо-Матен“ додаје: „Европа треба да се ослободи своје техничке и материјалне зависности од Сједињених Држава“. По мишљењу француских званичника, чак и Британци најзад схватају да „посебна веза са САД бледи и да су убудуће Американци само далеки савезник“.
Тада, одједном, чудноватим наглим заокретом, Сједињене Државе признају „победу Срба“ на терену и њихов министар одбране тврди без ироније да треба „наставити (сиц!) са преговорима“. Шта стварно хоће Сједињене Државе: 1. Да спасу бошњачку војску која је у тешкоћама и да јој обезбеде да дочека зиму. 2. Да избегну озбиљну кризу у НАТО. 3. Да избегну погоршање Јељцинове ситуације са његовим становништвом. Али, иза те привидне изјаве, Сједињене Државе спроводе другу стратегију: наоружати своје штићенике, припремити одлучујућу војну офанзиву.
ДВАНАЕСТОГ јануара ’95, Туђман одбија да продужи мандат Унпрофору који истиче наредног 31. марта. Зашто? Зато што "плави шлемови" у принципу имају мисију да посредују између зараћених страна. А неки војни званичници хоће да спроведу ту мисију. Дакле, они сметају. У првој фази рата, то „посредовање“ УН омогућило је да се Хрвати и муслимани спасу од пораза. Али, сада, један западни дипломата признаје „Монду“ да је „Унпрофор, током четири године интервенције, учинио велику услугу бошњачкој (муслиманској) војсци омогућавајући јој да ојача“. Сада када су Бон и Вашингтон припремили своје хрватске и муслиманске штићенике за важну офанзиву, свако „посредовање“ УН било би не само бескорисно, већ и неугодно. У јулу месецу, муслиманска влада чак ће посматрачима Унпрофора забранити улазак у болнице!
Петнаестог јула, Туђман изјављује да „не искључује“ нови српско-хрватски рат. Сви су, дакле, упозорени... Али тај ратнички жар не обесхрабрује Сједињене Државе. Напротив, Холбрук, помоћник државног секретара, најављује да ће САД послати једног новог „војног стручњака“ како би створио уједињену војну команду са муслиманима. Припрема се велика офанзива.
ЧУДНОВАТО, 8. фебруара, амерички амбасадор у Загребу изјављује: „Нећемо подржати Хрватску ако се она определи за војно решење.“ Изјава за антологију... У ноћи између 11. и 12, Американци падобранима бацају оружје изнад Тузле. Претходних дана, они су упорно тражили да само амерички ловци надгледају подручје.
Ускоро су се стекли сви услови за хрватску и муслиманску офанзиву. Савет безбедности изменио је мандат Унпрофора 31. марта. Број "плавих шлемова" смањен је са петнаест на осам хиљада, а резолуција тачно одређује да НАТО може да интервенише „у тесној сарадњи са генералним секретаром“. У истом тренутку, Изетбеговић изјављује да се противи продужетку примирја.
Да ли је Запад једногласан? У јавном наступу велике силе увек показују своју сагласност у главним цртама. А неслагања су представљена као споредна или као последица посебних околности. Никада та размимоилажења нису представљена као оно што она стварно јесу: израз опречних интереса, борба на смрт како би себи осигурале најбоље стратешке, привредне, политичке и војне позиције.
Али, када се то изблиза погледа, откривамо да поновно преузимање иницијативе од стране Вашингтона узнемирава више учесника. Шеснаестог марта, сазнаје се да су Изетбеговић и његов потпредседник Ганић били у Бону и састали се са Хелмутом Колом. Безначајна посета? Не, јер у три посете амерички амбасадор у Босни није успео да убеди Изетбеговића да оде у Вашингтон (видети на следећој страници). У ствари, вођа муслимана схвата да се, захваљујући новој политици Вашингтона, Хрватска нада да ће узаптити Босну. Боји се да ће, након извесног времена, Вашингтон пустити да ради ко како хоће. У ствари, савезништво и супарништво увек постоје истовремено. С једне стране, Вашингтон и Бон се слажу да Хрвати и муслимани нанесу војни пораз Србима. Али, ко треба да заповеда том пару победника? О томе се распламсавају манипулације.
Бомбардујмо систематски!
ВИЛИЈЕМ Сафир је један од најутицајнијих америчких уводничара, у новембру 1994. пише: „Да видимо да ли ће систематско бомбардовање мостова и путева, залиха муниције, резерви нафте и барака, политичких скупова и малих творница успети да натера Србе да схвате поруку. Ако удружимо наоружавање и обуку бошњачких бораца, интензивно НАТО бомбардовање могло би да допринесе поновном успостављању равнотеже садашњих снага."
СУТРА: ХРВАТИ И МУСЛИМАНИ НАПАДАЈУ УНПРОФОР
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)