ФЕЉТОН - ПРЕСУДА ГОРСКОМ ГЕНЕРАЛУ ДОНЕТА ПРЕ ПОЧЕТКА СУЂЕЊА: Краљ тек 1948. године превазишао своје несугласице са мајком краљицом Маријом

КРАЈ 1945. и почетак 1946. краљ је провео у покушајима да савезничким силама укаже на грешку коју праве подржавајући Тита и прихватајући његов избор као вољу народа.

Петар и Александра на скијању, Фото "Википедија"

Писао је писма водећим државницима и политичарима и огромно време провео водећи разговоре са њима и објашњавајући им положај у ком се нашао југословенски народ чији се још многи поданици још увек боре против Тита. За њих рат није завршен.

„После победе над непријатељем и над фашизмом, народ Југославије је на своју несрећу открио да га његови напори у борби против тираније нису одвели никуда. Све његове жртве нису му донеле ослобођење и слободу, као у западном свету, већ још страшнијег непријатеља који уништава душу – комунизам.“

Генерал Михаиловић,“горски генерал“ повукао се у планине и шуме у Босни, веран својим демократским и слободарским уверењима по други пут у животу одлучио је да се не преда него да настави борбу. Као што је био први Европљанин који је створио герилске снаге против Немаца , 1945 је био последњи од герилаца који је остао у планинама.“Као што је био први који је је пружио отпор немачкој окупацији, тако је био и први који је протестовао против бруталног, једностраног, послератног комунистичког решења.“

Тек на крају зиме 1946. године, генерал Михаиловић је заробљен.

Суђење је вођено на уобичајени комунистички начин. Био је то класичан монтирани процес, са лажним сведоцима, урлањем у сали, судијама које су потпуно пристрасне...Суђење са пресудом која је донета пре почетка суђења.

ПЕТАР  у мемоарима пише: „ Лично сам се обратио свим утицајним људима које сам познавао и хуманитарним и религијским организацијама, у настојању да видим да ли правда може да се оствари на тај начин.  Све то није помогло. Михаиловић је осуђен на смрт у јуну 1946. и погубљен...Сав демократски и слободни свет гласно је осудио овај чин као највеће политичко убиство у историји. Али савезничке вође су изгледа заборавиле свог пријатеља и савезника, првог човека у окупираној Европи који је подигао војску на оружје против надмоћнијег непријатеља и повео борбу каква раније није била позната.“

У време суђења генералу Михаиловићу, краљ и краљица  су морали да напусте кућу у Апер Гроувнер Стриту пошто је власник куће одлучио да је претвори у станове.  Почели су да траже нови стан, али су сви станови који су им одговарали били сувише скупи. После неколико недеља трагања за новим станом одлучили су да неко време проведе у Европи.

У јуну 1946. спаковали су се и спремали да се преселе у Париз. Онда су добили вест да им Француска неће дати визу за улазак у земљу.

Једва су добили транзитну визу и преко Париза отишли су у Швајцарску у Сен Мориц, одакле су се у септембру вратили у Париз. У Паризу су добили обавештење од француских власти да су у опасности и да постоји завера против њих, као и предлог да је најбоље да иду у Монако. Отишли су најзад у Монако и у Монте Карлу провели зиму.

У ЈАНУАРА 1947. отишли су на месец дана у Швајцарску. Најзад су добили Француску визу на шест месеци и уселили се у апартман хотела „Џорџ V“ у Паризу.

Председништво президијума Народне скупштине  ФНРЈ донело је у марту 1947. године указ којим се одузима држављанство ФНРЈ и конфискује целокупна имовина свим члановима породице Карађорђевић који су у иностранству. Био је то завршни ударац најславнијој српској породици. У земљи је устоличен нови господар, са неограниченом влашћу и имовином.

Због венчања принцезе  Елизабете и војводе од Единбурга, краљ Петар и краљица Александра се поново враћају у Лондон 1947. и одседају у хотелу „Клериџ“ али не у старом  југословенском апартману већ на петом спрату, где им је сусетка била госпођа Рузвелт.

Венчање је било прилика да сусретну са бројним  рођацима и пријатељима. Европске краљевске породице су до те мере у сродству да готово представљају једну велику краљевску породицу. Осећале су се промене у ваздуху, ништа није било исто као раније.

Рат и комунизам условили су промену државног уређења у једном броју европских држава где су монархије збачене а успостављене републике. Петар је био већ само титуларни краљ. На венчању је био и његов рођак румунски краљ Михаил, који је такође после само неколико месеци морао под притиском да напусти свој престо.

КРАЉ је 1948. превазишао своје несугласице са мајком краљицом Маријом и поправио поремећене односе настале при женидби пред крај рата. Тад је краљица први пут могла да види и загрли свог унука принца Александра. 

Први пут после рата Америку је посетио 1948. године. Петар, Александра и њихов мали син провели су неколико месеци током лета у Њујорку и Вашингтону. Био је пријатно изненађен што је као екс краљ дочекан срдачно и топло. Још увек је могао  користити свој  утицај да помогне многим изгнаним да добију посао и да се населе у пријатељским земљама али је врло мало могао да учини да себи помогне. У Њујорку су имали испуњен програм званичних посета, примања и разгледања. Далеко од Југославије за којом је толико патио и окружен својим људима. Петар је био срећан и најзад задовољан.

У Америци је велики број српских организација и несеобина у којима се Петар осећао као код куће. Желео је да буде у контакту са великим бројем својих земљака, био је преокупиран обавезама и није се осећао бескорисним као у Европи. Са својим Србима, опет је био краљ али свом народу. Краљ без земље.

После кратког боравка у Паризу опет су се вратили у Америку. Петру је недостајала Америка  и његов народ.   

ЈЕДНО време покушавао је да се бави бизнисом, имао је намеру да отвори фабрику пластике. Био је заокупљен пројектом, плановима и пословним уговорима. Уложио је сав капитал и био је сигуран да је то поуздана инвестиција, али посао се изјаловио и сав новац који је уложио у фабрику и посао са бродовима је пропао. Уложио је и последњу пару јер је мислио да иако су оба посла сигурна ипак, ако један случајно пропадне бар ће други успети. А сад је све изгубио...

Било му је јако тешко... Већ је продао  све личне драгоцености које је имао: дугмад за манжетне и дијамантска пуцета, орден са дијамантима и прстен. Краљица Александра се сећала тога: “Отац му је оставио прстен: орден је такође био очев, и он га је веома ценио.

Разумела сам уцвељеност и дубоко понижење које је морао искусити чинећи то. Петар, који је пре само шест година био међу једним од најбогатијих младића на свету, сада је распродавао своје наследство, једини опипљиви спомен који му је преостао да је рођен да буде краљ. “

Онда је и краљица одлучила да продају смарагде, па чак и њен веренички прстен. Од продатог новца краљ Петар је купио знатно јефтинију нову огрлицу и наушнице са смарагдима и дао их краљици.

АТРАКЦИЈА У АМЕРИЦИ

У АМЕРИЦИ жељној племства и краљева, брачни пар Карађоорђевића био је  главна атракција, новинари су их пратили у стопу и извештавали о њиховим активностима. Посећивали су српска удружења, политичаре, бизнисмене, сиротишта, болнице и школе. У њихову част организовани су пријеми и ручкови. Свуда су срдачно дочекивани. Апартмани су им били пуни цвећа и поклона које су свакодневно добијали. Примали су огромну количину поште од обожавалаца који су тражили фотографије, аутограме, савете и слали позиве за сваковрсне оброке у току дана по свим деловима континента ...

СУТРА: КРАЉ ПЕТАР ПОДНОСИ ТУЖБУ ЗА РАЗВОД БРАКА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СТАЉИН ТРАЖИ ДА ТИТО ВРАТИ КРАЉА НА ПРЕСТО: Дража је тешко прихватио краљев позив четницима да приступе партизанима

15. 09. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације