ФЕЉТОН - АНАТЕМА ЦРНОГОРСКОГ СЕНАТА НА СВЕ КАДИЋЕ: Књаз Никола, Данилов наследник, свог претходника поредио је са Карађорђем
ПО МИШЉЕЊУ многих историчара прерана смрт књаза Данила је прегребла да оствари до краја своје замисли, али да је и по ономе што је у наслеђе оставио своме синовцу Николи, обезбиједио значајно мјесто у црногорској историји , па стога и као државникзаслужује поштовање.
Мање је познато да га је књаз Никола, као његов наследник, упоредио са Карађорђем, у једној од својих првих пјесама („Звоно цетињског манастира”), насталој 1859. године. У својој студији „Двије пјесме Николе I” („Стварање”, август, септембар, октобар, 1995.године), у којој анализира ову и пјесму под насловом „Пијмо вино”, историчар Живко М. Андријашевић каже да је „књаз Данило словио у свијести Црногораца, тада и касније, као владар невиђене упорности и куражи… Књаз Данило, баш као и Карађорђе, представљју примјер пожељног понашања у времену незавршеног нациналног ослобођења и уједињења.
Управо због тога, они су предмет пјесниковог уважавања и избора…”
То је, може бити, најкраћа, али и најпотпунија и најтачнија дефиниција улоге и значаја књаза Данила у црногорској историји половином 19. вијека. Историчари су, чини се, до танчина расвијетлили ту улогу, његову државничку дјелатност и значај, али је наличје његове владавине, прича о њему као човјеку, улога и оно што је чинио иза кулиса владарске позорнице, готово увијек и у највећој мјери, остајало мање познато, намјерно или ненамјерно прећуткивано, каткад и чињенично нетачно приказивано. У том погледу много више од осталих није учинио чак ни акдемик др Бранко Павићевић у својој обимној и вјероватно понајбољој и најсвеобухватнијој књизи о Данилу Првом Петровићу Његошу.
Захваљујући књизи „Зеко Мали“ Буда Симоновића многи Кадићи и они од њихових одива, али и пријатељи братства које је платило, ни криво ни дужно, велику цијену само зато што им је Тодор род, сазнали су цијелу истину. Сазнали су како је Тодор, то оличење великог брата, бранио част сестре коју је надобудни Зеко Мали на силу обљубио и послије је код жива мужа преудао, али и образ и част Кадића братства и племена Бјелопавлића. Почели су да сазнају пуну истину и да се казују као Кадићи, иако је мука натјерала њихове претке да мијењају презиме, а често и крсну славу и вјеру само да би сачували голи живот и потомство. Пут до Бована им је пропртио Будо Симоновић, који је прије многих Кадића прогазио кроз високо шибље и скоро непроходну шикару једног врелог септембарског дана 1995. године, у вријеме Међудневице, кад је ово мјесто пуно љутих отровница, од којих се издвајају посебно опасни тророги поскоци, дошао у сам центар некад великог и срећног насеља. Одатле је извијестио да се ту могу препознати 84 кућишта некдашњих Кадића домова, међу њима и оно Тодорово, јер није била покривана, нити горјела у пожару који су Петровићи и њихове удворице запалиле 1860. године на Бовану и учинили да та ватра тиња све до нашег времена.
А о исходу и последицама ове страшне анатеме коју је Сенат црногорски бацио на цијело братство Кадића, понешто се може закључити и из једног писма које је Ристо Драгићевић пронашао у личној архиви краља Николе и које цитира у истом прилогу у XXV књизи „Записа“. Писмо је нађено у фасцикли архиве за 1863. годину, а писао га је из Скадра човјек под псеудонимом „стражарић“ (Ристо Драгићевић је по рукопису утврдио да је ријеч о тадашњем црногорском конзулу у Скадру, Јовану Вацлику). У писму, поред осталог,
Закумио је мене да му дам некакви одговор и сам му рекао: Хајде тамо гђе ти цар заповиједи или хајде на Цетиње…“
И тек након 140 година полако су Кадићи из свијета почели да се враћају Бовану, на огњишта својих предака. На мјесту погрома, доброчинством Жарка Павловића – Кадића изграђен је споменички комплекс у чијем центру доминира манастир Светог Димитрија Солунског, са љетњом позорницом, помоћним објектима и парохијским домом. То је сада женски манастир и метох манастира Острог.
На великом народном окупљању 24. септембра 2022.године на новоизграђеној љетњој позорници на Бовану Кадића, изведен је и посебно уприличен културно-умјетнички програм „Кадићи на огњиштима предака“ након 162 године,који је преносило девет телевизија за подручје Европе, Америке, Канаде и Аустралије. Уз благослов његовог високопреосвештенства господина митрополита црногорско приморског Јоаникија. стихове о Кадићима су говорили Матија Бећковић и Благоје Баковић.
Бован је веома интересантно насеље, сво од камена и камених кућа, смјештено на самом рубу питоме Бјелопавлићке равнице,у непопсредној близини некадашњег „царског пута“, који је водио од Скадра, преко Подгорице и Спужа према Никшићу и даље према Мостару и Травнику, који у вријеме османлијске окупације Балкана бијаше главни центар управе покореним територијама и сједиште султанових изасланика.Сада је то практично почетак новог колског пута од Даниловграда до манастира Острог.
По неким подацима ово мјесто дуго је било камен међаш Бјелопавлића, првог од седморо црногорских брда и Црне Горе ка граници са турском царевином. Сама чињеница да Бован значи утврду, а на старогрчком језику и тврђаву, каквим са овим именом има неколико у Србији, (у нишком округу Бован насеље у близини Алексинца са преко 500 становника, Бован – тврђава, или Јеринин град. Бованско језеро...) то потврђује. Да ли бјелопавлићки Бован , по тој логици, има неку везу са Јерининим градом у Моракову, које се налази на самом крају Никшићке жупе, нијесмо успјели да сигурно утврдимо, али се зна да је катун Турја, који се налази одмах изнад Моракова био љетње станиште, односно главни катун Кадића из Бована, па и овакве претпоставке могу имати смисла.
Иначе, сама ријеч Бован, по Вуковом рјечнику значи оштар камен (бованица), кога у овом крају има много, па се може закључити да је управо тако и настало име мјеста. Бован, а не Боан, како се у Бјелопавлићима често у обичном разговору погрешно наводи име мјеста.
(Боан се као мјесто налази у близини Шавника и добио је име по бувама којих је било много у воденицама и ступама, које су ваљале сукно на речицама Тушина и Буковица, које су усјекле испод њега дубок кањон у којем се и налази и манастир Подмалинско, у којем је учињен и последњи договор дробњачких и ускочких првака за смакнуће Смаил-аге Ченгића 1840. године.)
ПОВРАТАК ПОТОМАКА
СА ОГЊИШТА предака у знак поштовања, помирења и братске слоге у Црној Гори, 24. септембра 2022. године, садашњој црногорској власти упућен и захтјев:
- да се поништи и стави ван снаге сентенција Сената црногорског и брдског од 12. фебруара 1861.године;
- да се извршење ове сентенције осам мјесеци прије њеног доношења осуди као геноцид, а не само као злочин над једним братством и бјелопавлићким племеном;
- да се створе законски услови за повратак потомака убијених, прогнаних и расељених Кадића на огњишта предака.
СУТРА: ЊЕГОШ ПОСВЕЋУЈЕ ПЕСМУ ХРАБРИМ БЈЕЛОПАВЛИЋАМА
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)