ФЕЉТОН - ПРВИ СУКОБ КАДИЋА СА КУЋОМ ПЕТРОВИЋА: Скидања турског топа са спушке тврђаве изазвао је сукоб коме ће припасти слава
НЕМА података да ли се неко од Кадића налазио у перјаничкој служби код младог Његоша, мада неки извори наводе да се управо Тодор Кадић у то вријеме школовао на Цетињу, али се зна да је бјелопавлићка чета, захваљујући храбрости два брата Кадића, под окриљем ноћи уграбила добро чувани турски топ са спушке тврђаве.
Било је то почетком маја 1834. године и тада почиње први озбиљнији сукоб братства Кадића са владајућом кућом Петровића,а изазвао га је Владика Раде својим непромишљеним одлукама.
Јуначки подвиг скидања турског топа са спушке тврђаве изазвао је касније сукоб око тога чија је заслуга већа и коме да припадне слава. Мићун Павићевић у деветој књизи „Црногорци у причама и ангдотама“ описује детаљније овај догађај .
„... Два брата Кадића – Андрија и Марко Драгов се попеше уз главицу , на бедем тврђаве.Највећи топ некако подигну са кола и уз велику тутњаву , која се чула на далеко , и пробудила Турке,обурдају га низ бедем, гдје га дочекаше Видо и Мирчета са другом четом јунака.Кадићи се са четом хајдука вратише без борбе...“
Владика Раде своје перјанике и бјелопавлићке харамбаше Вида Бошковића са Орје Луке и Мирчету Алексина Пешића са Фрутка , који су допремили топ на Цетиње дарује са двије леденице, двојици браће Кадића да по тридесет талира у цванцикама, а осталом дијелу јуначке дружине пошаље стотину дуката. Такође нареди да се на топу „Абердару“, кога су Турци док је код њих био на утврђеној спушкој главици звали „шиба Цмиљанића“, угравирају стихови :
„Јунаштво те Вида и Мирчете
Са тврдога Спужа уграбише
Црној Гори тебе донесоше.“
То је учињено 24. маја 1834. године . Послије тога Бјелопавлићи саставе пјесму како је Владика даровао Виду и Мирчети по двије леденице, а Кадићима по двије плетенице (цванцике је тада народ звао плете). Кадиће је ова пјесма силно вријеђала, па запријетише сваком ко је буде уз гусле пјевао да ће им главом платити. Не обазирући се на такву пријетњу Мирчета запјева ту пјесму,а Кадићи га убију и ако им је био ујак, износи у својој књизи „Бјелопавлићи у причи и историји“ Здравко В. Гавриловић (Даниловград, 2015. године).
Пешићи на ово убиство одговоре осветом и убију двојицу Кадића. Тако ова гордост и самољубље однијеше четири недужна живота, наводи професор Милутин Вековић са Фрутка и износи податак да је за скидање топа са Спужа поред Андрије Драгова Кадића био најзаслужнији његов предак Никола Вековић.
Мирчета Алексин Пешић, како наводи у свом раду историчар Перо Радоњић, је био љубимац владике Рада. Звао га је „крагуј мој“, па је одмах по његовом убиству дошао на Фрутак и захтијевао да му поп Максим попише зликовце,што је овај и урадио.На списку је било 12 Фручана којима је војска владичина запалила и порушила куће, а потом извршила пленидбу и подјелу стоке,међу којом су била и 73 вола.
Убрзо потом браћа Кадићи буду ухваћени и затворени у злогласну Гувернадурицу, пећину казамат у Цетињском манастиру и по налогу владике Рада мучки и нечовјечно убијени, и ако су за његов ајтар ризиковали животе и показали невиђено херојство.
По причањима старих Бјелопавлића књаз Данило по ступању на пријесто владике Рада,кад је сазнао за ово срамотно убиство , вјероватно да би одобровољио Кадиће, једног њиховог бираног братсвеника поставио је за капетана , а другог је узео за свој двор као камалијера. Овај други је био Тодор Алексин Кадић из Бована, који ће му касније доћи главе кад надобудни владар насрне на част његове сестре Вилајете под Острогом на Тројичиндан 1854.године.
О храбрости и ратничком учинку Кадића, посебно у вријеме владавине Петровића, међутим, налазимо тек неколико података. Његош. у „Огледалу српском“, а посебно у пјесми „Удар на Вука Мандушића“ (1713. год.) помиње јунака Манојла Кадића ,од кога се многи јунаштву учише. Као велики јунак и паметар помиње се касније Вељко Марков Кадић, који је уживао велики углед не само у братству већ и у свом и сусједним племенима старе Црне Горе.На њиховим примјерима стасавали су многи млађи Кадићи,који су се као јунаци доказали у балканским, Првом и другом свјетском рату. У саставу Горњо-морачког батаљона један број Кадића учествује у Мојковачкој бици, а на поприштима крвавих борби за спас Српске војске и обезбјеђење њеног пролаза за Албанију заувијек остају Глигорије, Љубомир и Милика Кадићи.
Mоже да се каже без претјеривања да су Кадићи гдје год да су се налазили били увијек огледало свијетла образа.То посебно потврђује и примјер браће Бранка и Васа Кадића, који су рођени и живјели у Враки код Скадра .У сукобу са италијанским фашистима 1942. године показали су изузетну храброст и јунаштво. Са албанским партизанима ликвидирали су велики дио непријатељске јединице и погинули у неравноправној борби. Проглашени су за народне хероје Албаније.Једна улица у Скадру и данас носи њихоиво име.
Све за слободу ,част и образ, а образ низашта, било је етичко гесло старих Кадића на чијим се свијетлим примјерима подижу и стасавају нове генерације младих, које с великим пијететом чувају успомене на своје славне претке.
Књаз, а касније краљ Црне Горе Никола I Петровић у својим књижевним дјелима неће помињати Кадиће, иако је имао много разлога за то.Над њима је извршио прави геноцид и свим силама настојао да их потпуно затре.Колико је у томе ишао далеко говори и податак да ни дјеци од одива Кадића није за владавине овог непрестано гладног апсолутисте било сигурно остати у његовој држави.
А Кадићи су живјели у Бјелопавлићима вазда од свога рада и били су отмени и наредни вазда .Свако од њих је могао одмах са ливаде или из њиве, иза рала, или плуга – право у сватове! Зато и данас живе изреке из старе Црне Горе: Ови се зори ка да је Бјелопавлић!
Овај је лијеп као да је од Кадића ,или од њихове одиве!“
Да ове приче нијесу без основа потврђује, између осталог, и један запис објављен у америчком часопису „Национална географија“ новембра 1908.године. У првој репортажи о српском народу Црне Горе се каже да су “ они међу највећим и најљепшим људима у Европи, да је то српско ратничко племе – ратници који су увијек спремни да се подигну на оружје против непријатеља....“ Такви су, заправо,били и преци данашњих Кадића Љуба Ненадовић је давно у својим писмима са Цетиња записао да је најљепши народ који је гледао путујући по разним крајевима видио управо у Бјелопавлићима.(“Чудим се сунцу како је могло заћи кад овакву лепоту нигде не може наћи...“)
СМОТРА ЛЕПОТЕ
Годину дана прије него ли је амерички часопис објавио прву причу о Црногорцима као најзгоднијим и по висини највишим људима у Европи, из Бјелопавлића ће на смотру младости и љепоте у Лондон , по налогу књаза Николе отићи Милена Делибашић са вршњакињом Петрушом Ушћумлић из Никшића .Са њима ће отпутовати и двојица бираних црноигорских младића – Машан Ћупић из Никшића и Косто Милић из Љешкопоља.Неки истраживачи наводе да је Милена била у сродству са Кадићима, што није немогуће, и ако је у то вријеме још увијек важила сентенција владајуће куће Петровића о изгону Кадића из Црне Горе „док је свијета и вијека“.
СУТРА: КАДИЋИ НИСУ ДРЖАЛИ ДО ВЛАСТИ СА ЦЕТИЊА
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
МНОГИ ЋЕ СЕ ИЗНЕНАДИТИ: Знате ли колико је висока Лепа Лукић?
ДА ли сте знали овај податак?
29. 12. 2024. у 10:36
Коментари (0)