ФЕЉТОН - КРВАВИ ЗЛОЧИНИ ПО ДАНИЛОВОМ ЗАКОНУ: По предању све оне који су окрвавили руке у Кучима Бог је казнио одузимањем порода
И САМИ злочинци, а не само народ, набрајају шта је ко чинио и што дочекује. Поп Јово Војводић из Глувога Дола говораше: „Неће од наше куће трага остајат, зашто је мој брат поп Мијаило најпрви почео клат ђецу у колијевке, па сад нема њега ни од њега никога, но му је пуста кућа затворена.
И ја сам има 3-4 ђетића, сад није до једно живо, и њему се не надам да ће живјет, но ће ми се траг ископат, ка свијема злочинцима и безбожницима.
- Марко Перазић пита је Нешка Дупиљанина: ’Како си, Нешко? Одавно те нијесам гледа’.
Нешко му је одговорио: ’Ја никако, Марко, но ми се стече оно, кад ми рече да не закољем оно дијете, е ћу Богу платит: Ја не послуша, но га закла, и Богу плати: три сам сина има, једнога ми изјела змија, један ми се удаваио у воду, а један ми се распа од болести на постељу: сад ниједног немам живога. Мала што сам има и шњим живио, све ми се је погубило и Бог ми је све моје нагрдио.’ Марко, ожалошћен, рече: ’Немо сам себе тако убијат, може бит да је то Божа судбина.’ Нешко рече: ’Није то Божа судбина, но је то ђавоља судбина која нагна мене и друге да кољемо ђецу у колијевке и старце, те не Бог нагрди, мене и друге који смо то чињели те се калијежи народ с нама’. Марко рече: ’Не калијежи се народ но ве жали.’
Нешко: ’Нема право нико да нас жали, згријешио би Богу ко би нас жалио.’“
- ЈЕДАН Љуботињанин запита Ђока Пунишина, Куча, одакле је, и кад му он каза да је из Ораова, упита га: „А је ли сад они дуб код убла близу села?“ Кад му Ђоко каза да јест, он му рече: „Под они дуб закла је дијете у колијевку један наш, ето га слијеп од оба ока, а руке осушене.“ За тијем му је набраја по села и племена што се је коме догодило, а слијепац, чујући што му прича, рече: „Нека, Богу фала, е сам ја и други ово дочекали, дадосмо примјер народу.“ Здрави му рече: „Вас жали народ да ви може што помоћ“.
Слијепи: „Не заслужујемо Богу ни људима да нас жале.“ Здрави: „Е, јадан, заслужује сватко да се жали: и свети су се варали, па се и ви преваристе, но ће Бог опростити онога што се каје.“
Слијепац мало окријепљен, рече: „Може Бог да ни ове муке што олакша за они свијет, а за ови немамо што тражит.“
- Капетан Павић Перазић говораше: „Богме, ви, Кучи, оне године, платисте од нас што није прије било, а ми платисмо од бога, да се не чује да је ко Богу тако плаћа, па је набраја с дружином што је ко платио Богу.”
Наспрам стравичне анатеме која је након похаре Куча пала на Црмничане као виновнике највећих злочина, ваља истаћи да су Крњичани, храбри ратници из овог црмничког села са обале Скадарског језера, једне од најистуренијих и најтврђих црногорских бусија на граници према Албанији, односно тада према Скадру и турској сили, одбили да ступе у војску књаза Данила и учествују у покољу Куча. Кучи им то никада нијесу заборавили, а поводом сто четрдесет година од похаре, уручили су им и специјалну захвалницу.
ЗАНИМЉИВА су и разматрања Марка Миљанова откуд таква суровост и немилосрдност црногорске војске, како је и по чијем наређењу почињено толико злочина у Кучима:
„У први ма’ мислило се да је црногорска војска учињела онолика зла без заповиједи старијега, ка незнанија каква, јер се није могло вјеровати својијема очима и разуму, док се није виђело колико је војвода Мирко с тијем задовољан. Почем му се није могло познат, кад је на Морачу био, да ће помислит што рђаво, но ка да је у своју кућу одио, народ је нагађао због чега учини ово. Једни су једно говорили, а други друго, али се брзо знаде, да је књаз Данило наредио да тако будне, и војвода Мирко није мога да не изврши наредбу, па и да није желио. Истина, мога је да не учини цио овај ибрет и кастиг, али наређено му јест било. Ово су посвједочили главари брцки и црногорски, корећи сами себе за што пуштише да се оно зло учини, чујући да народ завиди онијема који одбранише, а кори и куне оне који зло чињеше. Капетан цетињски стари Лазо Пуранов, Стефан и Машан Перков, Видо Бошковић, поп Ристо Пилетић, Вуле Николин, Сула Радовић и многи старци ове врсте који се нијесу будућности бојали, нити се степену и ордену надали, до ономе великоме крсту, који ће их с овога свијета пропратити - смијау говорити да је књаз Данило наредио ’и ђеца у колијевке да се кољу’ и да је река: `Удри Куча на божју вјеру, ако га другачије уфатит немош.`“
КАО што је познато на иницијативу књаза Данила Црногорски сенат је 1855.године донио Законик Данила Првог. Најзначајније одредбе су оне које се односе на уставноправна питања, као што су положај човјека и грађанина, положај књаза као врховног господара, права и положај судова и обавезе грађана у одбрани отаџбине. Овим законом је довршено рушење патријахалног начина живота, укинута самосталност племена, учвршћена државна власт, што није прошло без отпора. Законик је имао 95 чланова, а његово доношење је наишло на значајан одјек у широј јавности.
Међутим, о томе колико је књаз Данило ишао далеко у свом самовлашћу, како су и колико његову вољу поштовали и слијепо извршавали и поједини племенски капетани, говори и један примјер из Црмнице који у свом фељтону о Новици Церовићу наводи Дука Лондровић:
„Књаз Данило је тражио да се примјењује све што је прописано у његовом законику , а посебно је био окрутан члан 4 који дословце гласи: ’Који би се Црногорац или Брђанин усудио личност или достојанство Књаза вријеђати, биће исто онако кастигат као и они који самовољно човјека убије’. У томе му је свесрдно помагао и брат, војвода Мирко. Одступити се није смјело ни за длаку. Закон су у народу примјењивали племенски капетани, настојећи да при томе задовоље вољу књажеву. У томе су неки ишли тако далеко да је то данас тешко схватљиво”, пише Дука Лондровић и за примјер наводи случај из једног црмничког села.
„У том селу, због неких зађевица, дошло је до убиства и бјежања у Турску. Због 'тојагања’, увријеђени су убили капетана — попа Филипа Бокана. Убице су похватане и затворене на Цетињу. Суд их осуди на смрт. Казна је требало да се изврши у селу Буковику, гдје се злочин и догодио. То нареди лично књаз. Извршењем казне по књажевој наредби требало је да руководи тамошњи капетан Мило Војводић.
КАПЕТАН Војводић нареди да убицу, Ива Лукића, убије његов рођени брат, Никола Лукић. Овај, под силом и притиском, то мора урадити! Приликом извршења казне, други осуђеник, Станко Радача, није био до краја дотучен већ је још показивао знаке живота. Видећи то, капетан Мило Војводић узе од неког присутног пушку и даде је Станковом оцу Драгу, старцу од преко 80 година. Капетан нареди старом оцу да дотуче свог рођеног сина, или ће и он бити убијен! Под притиском, стари Драго је морао повући ороз пушке уперене у једва живог сина. Драго је два пута вукао за ороз, али пушка не опали. Видећи то, син Станко рече оцу:
'Јадан, оче, немој ме ти бити. Има ме ко бити и без тебе. Видиш да сам убијен…’ Ојађени Драго, пошто пушка не опали, рече капетану Војводићу’: Капетане, ти си божју преступио, очима видиш да пушка неће из руку очиних пуцати на своје дијете… Видећи то, капетан другима нареди те дотукоше Станка Драгова.”
ВЕЧИТА ЗАХВАЛНОСТ
ЦРМНИЧКОМ селу Крмњице, које је одбило да чествују у покољу, Кучи су уручили повељу захвалности која дословно гласи „Због изузетне храбрости, одбијањем да учествују у другој похари Куча под командом војводе Мирка Петровића, а по наредби књаза Данила, када су у Кучима посјечене 243 мушке главе, од дјеце у колијевци до стараца и боника, јер не хтједоше плаћати порез Цетињу, као ни никада раније турцима, одајемо захвалност житељима пријезерског села Крњице у слободарској Црмници, прослављеним борцима за слободу и побједницима многих битака, посебно најжешће у том јуначком селу, када заробише 1.500 Арбанаса и подводном диверзијом потопише брод код Цкла, тако да преживјели Турци из боја на Крњицама не стигоше живи у Скадар!“
СУТРА: КЊАЗ ЛИКВИДИРА СВЕ УМНЕ ЉУДЕ У ЦРНОЈ ГОРИ
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
ЛУКАС ЖЕСТОКО О СЕВЕРИНИ ПОСЛЕ ИЗЈАВЕ О ЈАСЕНОВЦУ: "Она је будала, прича бљувотине о Србији, а син јој Србин"
У НОВОМ издању емисије "Четири и по жене", код водитељки Зине Ал Саттаф, Катарине Одаловић, Јадранке Јевтић и Маје Мојсовски Рашевић, гост је био певач Аца Лукас.
27. 12. 2024. у 09:30
Коментари (0)