ФЕЉТОН - ТОДОРОВИ ПОСЛЕДЊИ САТИ ПРЕД ВЕШАЊЕ: По­след­ње Кадићеве ре­чи су биле - "Бо­же и мај­ко Бо­го­ро­ди­це, при­ми мо­ју гре­шну ду­ш

КРИВИЧНА расправа при Окру­жном су­ду у Ко­то­ру про­тив То­до­ра (То­ша) Ка­ди­ћа из Бјелопавли­ћа у Цр­ној Го­ри, уби­це цр­но­гор­ског вла­да­ра кња­за Да­ни­ла Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша, одр­жа­на је 18. сеп­тем­бра 1860. го­ди­не.

Погребна поворка књаза Данила , Фото Слика Антуна Крнигена

То­до или То­дор Ка­дић Алек­син из Бо­ва­на у Бје­ло­па­вли­ћи­ма, Цр­на Го­ра, стар 30 го­ди­на, висо­ка ста­са, ко­са, очи, обр­ве и бр­ци цр­ни; ви­со­ка че­ла, нос, под­бра­дак и уста пра­вил­ни, лице обло и од кра­ста оште­ће­но, чвр­стог тје­ле­сног са­ста­ва, по­гле­да жи­вог, об­лич­ја генијалног, ма­је­страл­ног хо­да, пра­во­слав­не вје­ре, оже­њен са по­ро­дом, по­сјед­ник.

Го­во­ри: срп­ски, та­ли­јан­ски, ар­ба­на­шки, по­не­што тур­ски, а пи­ше срп­ском ћи­ри­ли­цом.

Окри­вљен ра­ди тај­ног умор­ства ње­го­вог ве­ли­чан­ства кња­за Цр­не Го­ре, Да­ни­ла Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша, ве­че­ри 12. ав­гу­ста у 7 са­ти и 45 ми­ну­та, го­ди­не 1860. пу­тем екс­пло­зи­је ку­бу­ре на кап­сул.

Окри­вље­ни је био са­слу­шан исте ве­че­ри све­стра­но и на те­ме­љу изведених доказа утврђено је да убла­жа­ва­ју­ћих окол­но­сти у ко­рист оп­ту­же­ни­ка не­ма, ако се из­у­зме ње­го­во пре­ђа­шње до­бро вла­да­ње и што је био под­бо­ден на зло­чин због пре­тр­пље­них про­гон­ста­ва од стра­не Кња­же­ви­не, олак­ша­ва­ју­ће ко­је му ни­шта не по­ма­жу у са­да­шњем слу­ча­ју.

Др­жав­ни ту­жи­лац пред­ло­жио је смрт­ну ка­зну, озна­чив­ши зло­чин као по­тај­но умор­ство.

Брани­тељ Ни­ко­ла Д. Ђо­ва­ни ц. к. окру­жни са­вјет­ник, на­про­тив је озна­чио зло­чин као просто по­ку­шај­но умор­ство и пред­ло­жио да се оп­ту­же­ни осло­бо­ди ра­ди по­мањ­ка­ња до­ка­за.

Да­на 19. сеп­тем­бра у 6 са­ти по­сли­је под­не Окру­жни суд је про­гла­сио да је Ка­ди­ћу пресуђена смрт­на ка­зна.

Да­на 20. осу­ђе­ник је у 10. са­ти при­је под­не уло­жио жал­бу про­тив по­ме­ну­те пре­су­де и ње­гов бра­ни­тељ да­на 26. сеп­тем­бра пре­дао је с при­ту­жбу, али је све то одбијено .

Пр­вог да­на ка­да му је про­чи­та­на смртна  пре­су­да, пје­вуц­као је у там­ни­ци и го­во­рио да је Књаз по­ги­нуо као пас, а да ће он умри­је­ти као хри­шћа­нин. Сле­де­ћег да­на, ми­сле­ћи о се­би, за­тра­жи да му до­не­су из там­нич­ке пра­во­слав­не ка­пе­ле ду­хов­ну књи­гу ко­ју је по цио дан читао, при­пре­ма­ју­ћи се гро­зном ча­су ко­ји је оче­ки­вао.

ДЕСЕТОГ ок­то­бра  1860. године у 4 са­та Ка­дић је при­ве­ден у Окру­жни суд, гдје му је ре­че­но да се има обје­си­ти да­на 13. ок­то­бра у 9. са­ти при­је под­не. На то жа­ло­сно са­слу­ша­ње Ка­дић, без ика­квог сне­би­ва­ња и пла­ше­ња мир­но из­у­сти ове ри­је­чи: „Срећ­но би­ло Ца­ру и овом свије­тлом су­ду, а на чу­до и на ја­де оно­ме ко­ји ме је на ово на­гнао”. За­тим је вра­ћен у тамни­цу и од­ве­ден у цр­кву св. Ни­ко­ле ко­ја се на­ла­зи код там­ни­це.

Зором, 13. октобра, обавио је све­ту тај­ну ис­по­ви­јед, за­тим да­де по­зва­ти суд­ског истражитеља и др­жав­ног ту­жи­о­ца, и с њи­ма се раз­го­ва­рао је­дан сат. Ма­ло за­тим на­шли су се у капели­ци вој­ни пра­во­слав­ни све­ште­ник, па­рох Ко­сто Јо­ва­но­вић и не­ко­ли­ко офи­ци­ра и не­ко­ли­ко при­ват­них осо­ба, ко­ји­ма је Ка­дић одр­жао свој го­вор:

„ ....Ја сам се ис­по­ви­је­дио нај­при­је Бо­гу, па су­ди­ја­ма, а сад ћу ва­ма го­спо­до мо­ја.Са­да покој­ни Књаз Да­ни­ло Пе­тро­вић хтио је да ми оду­зме жи­вот јер сам од­био да по­слу­шам њего­ве крв­нич­ке на­ред­бе. Тај мој од­би­так по­ште­дио је жи­вот мно­гим не­ви­ним љу­ди­ма.

При­мо­ран сам био да оста­вим отаџ­би­ну, ста­ре ро­ди­те­ље, мла­ду су­пру­гу и два не­ви­на си­на да би сачувао гла­ву. Књаз да­де по­би­ти пет чла­но­ва мо­је род­би­не, кон­фи­ско­вао је мо­ју имови­ну и приси­лио мо­ју се­стру да се пре­у­да још за жи­во­та му­жа, ко­ји је био при­си­љен да бје­жи и да сачу­ва жи­вот. Мо­је пре­би­ва­ње у Аустри­ји ни­је се хтје­ло тр­пје­ти, ни­је­сам мо­гао до­би­ти пасош за Ру­си­ју да би се код све­тог Си­нода по­ту­жио на пре­тр­пље­ну сра­мо­ту због пре­у­да­је се­стре.

С јед­не стра­не го­нио ме је Књаз, а с дру­ге стра­не Фран­цу­ски вицекон­зул у Ска­дру. Обо­ји­ца су тра­жи­ли мо­ју смрт. При свим тим го­ње­њи­ма, и по­ред на­го­ва­ра­ња, ни­кад ни­је­сам, ни­ти се хтио од­лу­чи­ти да уби­јем Кња­за, али ка­да сам до­знао да је на мо­ју гла­ву ста­вио барбарску уцје­ну од 500 фо­рин­ти ри­је­шим се да на­пла­тим свој жи­вот за ци­је­ну мно­го ви­шу, да га уби­јем ма гдје га бу­дем за­те­као...   

Ја сам смрт за­слу­жио, мо­је кри­ви­це и оне Кња­же­ве би­ле су пре­те­шке зе­мљи, па је мо­ра­ла да нас про­жде­ре. Обо­ји­ца смо би­ли крив­ци и ето нас до ма­ло обо­ји­ца под зе­мљом, али ја уми­рем с јед­ном жа­ло­сти што сам про­лио не­ви­ну крв. За ври­је­ме мог ба­вље­ња у Ца­ри­град, убио сам, без ика­кве ње­го­ве кри­ви­це, бра­та оно­га ко­ји се, по на­ред­би Кња­же­вој, оже­нио мо­јом се­стром. То је је­ди­но што ме гри­зе са­вјест, али је Бог ве­лик и ми­ло­стив па се уздам да ће ми опро­сти­ти...“   

У ЗАПИСНИКУ са суђења још стоји... Када је Кадић видео постројену војску испред тамнице и чуо уда­ра­ње до­бо­ша, ре­че: „Бра­ћо, тре­ба се опра­шћа­ти”. За­мо­лио је да му до­не­су ча­шу ви­на и да му до­зво­ле да по­пу­ши ци­га­ре­ту. По­што би удо­во­ље­но ве­се­ло ре­че: „Сад хајдемо.“

У том ча­су хтје­ли су му ста­ви­ти ка­пу на гла­ву, али он то уч­ти­во од­би из­ја­вив­ши да се спрема при­сту­пи­ти пред све­ви­шњи бож­ји суд па да ће то ура­ди­ти го­ло­глав.

По­пе се та­да на сте­пе­ни­це вје­ша­ла и из­го­во­ри по­след­ње ри­је­чи: „Бо­же и мај­ко Бо­го­ро­ди­це, при­ми мо­ју гре­шну ду­шу.“ У 9 са­ти и 27 ми­ну­та би­ло је све свр­ше­но око вје­ша­ла и у 9 и 29 ми­ну­та Ка­дић је већ био мр­тав.

САХРАЊЕН У ШКАЉАРИМА

ТОДОРОВУ смрт забиљежио је тадашњи  православни  парох которски  протојереј Константих Јовановић у Матици умрлих которске парохије за годину 1860. под редним бројем 43. која се и данас чува. Овај податак обесмишљава тврдње појединих савремених историчара, да је хапшење, и суђење и вјешање Тодора Кадића била, уствари, лакрдија, лицемјерна режија и фарса Аустроугарске, која је ,тиме  хтјела да докаже да она није организатор и наручилац атентата на књаза Данила, који је, наводно,за њен рачун узвршио Тодор Кадић. Сахрањен је на православном гробљу у Шкаљарима као и сви преступници из Црне Горе тога времена, али гроб није обиљежен.

КРАЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ТОДОР КАДИЋ ИЗМЕЂУ ИСТИНЕ, МИТА И ЛЕГЕНДЕ: Легенде говоре да су Кадићи у своје време били најјаче братство у племену

16. 11. 2023. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ТОДОРУ НА КОТОРСКОЈ РИВИ НИЈЕ ЗАДРХТАЛА РУКА: Турци су изабрали Тодору кубуру за атентат, а сачму су залили змијским отровом

15. 11. 2023. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ТОДОРА КАДИЋА ПОЧИЊЕ ДА СЕ ПРИПРЕМА ЗА ОСВЕТУ: Књаз Данило је често воео да нагађа ко су бољи - Србијанци или Црногорци

14. 11. 2023. у 18:00

Друштво

0 0

ЈУБИЛЕЈ У ВИСОКИМ ДЕЧАНИМА: Патријарх Порфирије обележио 40 година од монашења (ФОТО)

13. 04. 2026. у 18:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације