ФЕЉТОН - МЛЕЧАНИ ПОКУШАВАЈУ ДА ОТРУЈУ ШЋЕПАНА: Шћепан је слутио да му Млечани раде о глави и ни од кога није примао јело и пиће

МЛЕТАЧКА република свој однос према Шће­пану Малом изграђи­вала је на основу чињенице да је он своје активности почео управо са њихове територије на коју је и касније прелазио.

Котор у време када је Шћепан Мали господарио Црном Гором, Фото "Википедија"

Три општине на граници Црне Горе, Маине, Побори и Браји­ћи прве су подржале Шћепана Малог, и у тим општинама преко ноћи је престала њихо­ва власт. Главни “кривац" је био Шћепан Мали и он је од тада постао главни неприја­тељ Млечана. С друге стране, Република је страховала да Турска не посумња да је реч о млетачкој провокацији која би довела до рата за који она та­да није имала довољно снаге. Због тога је приступила свом опробаном начину решавања политичких проблема, онако како је инквизиција радила током историје.

Септембра месеца 1767. године Млетач­ка република је донела одлу­ку да отрује Шћепана Малог. Извршење овог политичког убиства поверено је Ђорђу Кадићу из Макарске.

Отров је стигао у Котор, али извршење дела није би­ло нимало лако. Требало је пронаћи поуздану и сигурну личност да га однесе у Маине и изврши поверени задатак што није било једноставно. Шћепан је био окружен ода­ним људима, а неповерење које је имао према Млечани­ма сваким даном је било све веће, па је то још више ком­пликовало извршење његовог убиства.

ГЕНЕРАЛНИ провидур у Котору, Ренијер, покушавао је на све начине да одлуку суда Инквизиције спроведе у дело. Тражио је погодну и поуздану личност за то, а та­квих није било много. Најпре је покушао преко једног на­родног лекара, који је раније лечио Шћепана, затим преко једног православног свеште­ника из Грчке. На крају је покушао и са неком женом. То су биле личности за које су Млечани сматрали да мо­гу стећи поверење Шћепана Малог, али ниједна од њих није успела да му се прибли­жи, из чега се може закључи­ти да је Шћепан слутио да му Млечани раде о глави. Ко­лико је Шћепан био опрезан говоре подаци из једног изве­штаја генералног провидура из Котора Венецији у којем се каже: “Он је показивао толико опрезности да ни од кога није примао јело и пиће, осим од Вука Маркова и Мар­ка Тановића, понекад је сам кувао. Осим тога, јака стража и дању и ноћу чувала је кућу у којој је становао.”

Међутим, Котор није био једино место одакле су Мле­чани покушавали да отрују Шћепана Малог. Још прили­ком доношења одлуке о њего­вом тровању, то је поверено, како је раније речено, Ђорђу Кадићу из Макарске. Млеча­ни су веровали да ће Шћепан бити мање неповерљив према људима који долазе из Далма­ције, него према онима који су из Боке Которске, и зато су изабрали Кадића.

Да би остварио поверени задатак Кадић је поступио врло опрезно. Слао је своје људе у Црну Гору да проуче тамошње прилике, али ни они нису успели да се приближе Шћепану.

Затим, дошао је на идеју да ће убиство Шћепана Малог најуспешније извршити личност која је била позната као непријатељ Млетачке ре­публике. Покушао је зато да ангажује чувеног јунака Ста­нишу Сочиницу, којег је Репу­блика била осудила на смрт, касније његовог брата Илију и још неке личности које су тре­бале да изврше то дело.

У НАСТОЈАЊУ да изврши свој задатак Кадић је поново упутио неколико својих по­верљивих људи у Црну Гору. Један од њих је, чак, и успео да се приближи Шћепану Ма­лом. Узимајући у обзир све чињенице које је добио од тог свог човека, али и чињенице са других страна, Кадић је за­кључио да његови људи, сами, не могу убити Шћепана, што је био наговештај његовог оду­стајања од извршења задатка који му је поверен. Ови по­следњи покушаји ликвидације Шћепана Малог догађају се у време када су турске оружане снаге кренуле на Црну Гору. Због тога, Млечани нису даље истрајавали на извођењу сво­је замисли његовог смакнућа убеђени да ће то, уместо њих, урадити Турци.

Ако нису успели да га отру­ју, Млечани су упорно и на сваки начин покушавали да Шћепана Малог уклоне са своје територије, али, ни у томе нису имали много успе­ха. Наиме, млетачке власти у Котору у прво време су наго­варале Шћепана да напусти њихову територију, што је он енергично одбијао. Тако су се Млечани нашли у незгодном положају, с једне стране, ни­су успели да се реше Шћепа­на и проблема које је изазвао на њиховој територији, а с друге стране морали су да се правдају скадарском паши за његово присуство на њиховој територији. Скадарски паша, тражио је од Млечана да Шће­пана одмах уклоне са своје те­риторије. Генерални провидур Ренијер, да би уверио Турке у пријатељске намере Млетачке Републике, дао је упутство ба­илу у Цариграду да обавести Порту о Шћепану Малом и мерама које су они предузи­мали против њега. У новем­бру 1767. год. млетачки Сенат исто такво упутство је упутио баилу у Цариграду. Млечани су, при томе, уверавали Порту да нису предузимали никакве мере против Шћепана, јер, наводно неће да ратују против султанових поданика. У исто време, док је уверавао Порту у пријатељство и добре намере, Сенат је преко својих посла­ника у Бечу и Цариграду тра­жио обавештење о њему, чвр­сто убеђен да је он агент неке стране државе. Крајем 1767. год. млетачки посланици у Цариграду посетили су руског амбасадора Обрескова и раз­говарали са њим о Шћепану Малом. Млетачки изасланици нису директно питали какав је руски став о Шћепану Малом, али су напоменули да у кући у којој станује држи руски грб.

ПРИСУСТВО Шћепана Малог на њиховој територи­ји сметало је Млечанима и из других разлога. Бокељи су имали све више симпатија према њему што је за после­дицу имало покретање отпора Венецији. Православно ста­новништво из Боке упутило је Шћепану “грб и скиптар”, као знак царске власти, и ор­ганизовало му је слање тајне помоћи. Да би пресекли сваку везу својих поданика са Шће­паном, млетачке власти су донеле наредбу о прекидању свих веза између Црногораца и млетачких поданика и по­челе су хапшења сумњивих особа уз упорно настојање да Шћепана уклоне са своје територије. Почетком фебру­ара 1768. године Шћепан је одговорио Млечанима да га оставе на миру: “Има времена голема како се у ово мјешто находим и не чиним никакве бескутине и ове људе учим да снове у штрах божи (држе)... Сад видим да војску мутите, да харате три комуне који ни­су никоме сла учинили, него само зато што ја штањем међу њима ...”. Те претње, свакако, нису бринуле Млечане колико чињеница да је становништво тих области било одушевљено Шћепаном и његовим прису­ством у Црној Гори. Њихова забринутост била је још већа због појачаног интересовања Русије и све више сумње Тур­ске. Међутим, колико год су Млечани настојали да низом мера забране својим подани­цима у Боки везе са Црногор­цима, они у томе нису никад успели до краја.

ДРЖАВНИ ИНТЕРЕСИ

СРЕДИНОМ новембра 1767. Млетачка република је упутила инструкције и отров генерал­ном провидуру у Котору обра­злажући свој поступак вишим државним интересима. “Много важни државни разлози налажу да се одузме живот непознатом странцу, виновнику насталих метежа у Црној Гори. Будући да може изазвати још веће мете­же и насиље, наш суд налази за згодно и потребно да вам упути у почетку потребно и да наложи Вашој Екселенцији да се дјело изведе на најпоузданији начин, што мање виднији, тајнији и си­гурнији. За ову ствар потребна је личност коју ви сматрате вје­шту, способну и вјерну ..." каже се у наведеним инструкцијама.

СУТРА: СВИРЕП ОБРАЧУН МЛЕЧАНА ЗБОГ ПОДРШКЕ ШЋЕПАНУ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПАНИКА У ЕВРОПИ ЗБОГ ПОЈАВЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ: У Цариграду су колале вести да је Русији примила Црну Гору у њено поданство

26. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ПОСТАО ПОГОДНА ЛИЧНОСТ ЗА ДИЗАЊЕ УСТАНКА: Долазак Шћепана Малог у Црну Гору изазвао велико интересовање на целом Балкану

25. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ВЛАДИКА УЛУДО ОПТУЖУЈЕ ШЋЕПАНА КАО ВАРАЛИЦУ: Шћепан је претио да ће митрополиту Сави живом одрати кожу и напунити је сламом

24. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - НАРОД ЈЕ ПОЧЕО ВЕРОВАТИ ДА ЈЕ ШЋЕПАН РУСКИ ЦАР: Шћепан је вештим поступцима ширио око себе фаму да је нека важна личност

23. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације