ПАРИСКА ИЗЛОЖБА КАО НАЈАВА ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА: Српски павиљон у Паризу својио је 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља

ПОСЛЕ изложбе у Чикагу, једна од најважнијих светских изложби свих времена, можда и најважнија, била је Светска изложба у Паризу 1900. године.

Фото Википедија

Exposition Universelle 1900 биo je званични назив јубиларне светске изложбе одржане у Паризу, престоници Француске, која је требало да покаже достигнућа претходних векова, у којима је Париз, на неки начин, дуго био „центар света“, као и да да подстицај новом 20. веку.

Изложба је трајала од 15. априла до 12. новембра 1900. Посетило ју је више од 50 милиона посетилаца, што је број који је следећа надмашила тек Светска изложба у Осаки 1970. Донела је Француској приход од 7 милиона ондашњих франака.

Посебна комисија којој је председавао Густав Ајфел је златном медаљом наградила Лавра Проскурјакова за пројекат моста преко реке Јенисеј код Краснојарска. Сајам је окупио више од 76.000 излагача, на простору од 1,12 квадратних километара. За ову изложбу је подигнуто много зграда и објеката, који су и данас понос Париза; Станица Лион, Станица д'Орсеј (данас је претворен у Музеј д Орсеј ), Мост Александра Трећег, Гранд Пале, ....... За ову велику манифестацију пуштена је у рад и прва линија Париског метроа позната као "Линија 1". ( На овом месту морамо да подстима да се у појединим гласилимо често појављује да је за ову прилику подигнут и Ајфелов торањ. Међутим, овај симбол Париза, иако се налазио у самом центру сајмишта, подигнут је за претходну светску изложбу која је у француској престоници била 1889.године.)

Одржана је у централним деловима Париза и на обалама Сене између њих, са још једном додатном изложбом. У оквиру изложбе одржани су многи међународни конгреси и други догађаји, укључујући Летње олимпијске игре 1900. године.

НА САЈМУ су приказане многе технолошке иновације, укључујући панорамски точак, покретни тротоар, прву редовну путничку тролејбуску линију, покретне степенице, дизел моторе, електричне аутомобиле, батерије са сувим ћелијама, електрична ватрогасна возила , звучне филмове, телеграф (први магнетни аудио рекордер), галалит и матрјошке. Први пут је приказана инстант супа, америчке производње, на изложби је и Рудолф Дизел изложио свој мотор, назван по њему. Било је много панорамских слика, као и нових панорамских техника, као што су Синерама, Мареорама и Транссибирска железничка панорама.

Велика изложба 1900. је привукла међународну пажњу на стил Арт Нуво. Изложба је Француску представила као велику колонијалну силу, кроз бројне павиљоне изграђене на брду палате Трокадеро.

Треба рећи да се вештина што се тиче самог излагања усавршавала од изложбе до изложбе. Поступно се формирају строги захтеви за изложбене павиљоне, за излагање производа. До краја века стил сецесије имао је велики утицај на светске изложбе, потискујући својим рационализмом немарност еклектицизма. Утицај Арт Нувоа постао је јасан на Париској изложби 1900. године. Постоји подела не само по земљама и произвођачу, већ и по индустријским одсецима. Израђују се модели, приказују се производни процеси. Стално су се усавршавали и стари начини приказивања, диораме и панораме (прву диораму у Паризу су 1822. поставили Дугер и Батан у забавне сврхе). Слике и гравуре које приказују фабричке хале замењене су макетама тих фабрика, па чак и диорамама. Технолошки напредак захтевао је да се у изложбеним штандовима користе цртежи, таблице, дијаграми и најновији изум - фотографија.

ВЕЋ НА првој светској изложби 1851. године појавио се проблем кретања посетилаца по изложбеном простору. Тако је створен први изложбени систем превоза (омнибуси). Касније, на изложби у Чикагу (1893.) први су пут коришћени "покретни тротоари" који су дневно на покретној траци превозили и до 10 хиљада посетилаца. Постојао је проблем умора посетилаца. Организација рекреацијских подручја довела је до стварања целе индустрије забаве, што се поклопило са жељом организатора да надокнаде огромне трошкове и, како су тада рекли, "не играју више у жалосном дефициту". Ту су помогла позоришта, ресторани, као и разне атракције, исплативи спектакли, такозвани „НОКТИ“.

Дух профита привукао је новитете у техничким идејама и донео напредак у индустрију забаве: електричну енергију, биоскоп. У Паризу се "изложба као таква... повукла у други план пред спектаклом". Идеја за стварање дечјег града забаве "Дизниленд" у Америци је рођена средином 20. века када је Дизнију, аниматору и пословном човеку, дошао у руке албум "Светска изложба у Паризу 1900.".

Једно од упечатљивих достигнућа везаних уз коришћење електричне енергије у технологији је развој металургије алуминијума. Алуминијум се сматрао скупим металом, али од тренутка када се за његову производњу почела да користи електрична струја, цена му је пала десет пута. Алуминијум је почео да се користи за аутомобилске делове и за жице електричних инсталација. Французи су на изложби приказали мост од алуминијума дужине 15 м и тежине 1500 кг. Изложба из 1900. године омогућила је праћење невероватних успеха алуминијумске индустрије...

НА ИЗЛОЖБИ у Паризу посетиоце су поново изненадиле сијалице руског инжењера Александра Лодyгинова. Кад је штампа подигла буку око Едисонових сијалица са влакнима од бамбуса, аутори каталога Светске изложбе описали су Лодyгинове експерименте на производњи сијалица и подсетили: "Из овога произилази да је производња угљена за сијалице калцинирањем органских производа први пут коришћена у Русији , а не у другим земљама." Али, познаваоце је још више одушевио највећи трофазни динамо на свету снаге 4500 КС по идеји и нацртима Михаила Осиповича Доливо-Доброволског. Изградила га је фабрика за електричне светиљке у Берлину.

У извештајима са 4. Међународног електротехничког конгреса, одржаног у Паризу током изложбе, главни резултати руске креативности у подручју електротехнике представљени су целом научном свету у публикацији објављеној на руском и француском језику "Есеј о раду Руса у електротехници од 1800. до 1900“.

Светска изложба у Паризу значила је много и за Србију! Првих година после добијања независности 1878. године, Србија је склопила трговинске споразуме са свим најразвијенијим државама Европе. Позив да учествује на Светској изложби у Паризу 1900. године млада схватила је веома озбиљно. Сем тога, била је то нова прилика за међународну афирмацију, остваривање нових контаката, представљање националних циљева и чвршће везивање за Француску.Формиран је Одбор за изложбу у Паризу, који је окупио истакнуте професоре и стручњаке из различитих области. Сви листови су објавили позив одбора да се се грађани који имају неки свој вредан производ, пријаве за учешће на Светској изложби. Србија је у Паризу наступила са много различитих производа (вино, храна, тканине, минерали). Успех српских излагача био је велики. Освојено је 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља.

НАСТУПА ЕРА АУТОМОБИЛА

ИЗЛОЖБА у Паризу, у праскозорје двадесетог века, најваила је еру аутомобилске индустрије. Ево текста једног савременика о који најављује њену будућност: "Може се рећи да од 1900. Париском изложбом, почиње нова ера у Европи са развојем аутомобилизма и заменом фијакера са коњима на улицама градова. Вероватно ће у 20. веку аутомобили заменити коњске запреге. Изложба аутомобила на Париској изложби је то, чини ми се, у потпуности потврдила. Били смо изненађени бројем аутомобила на изложби. Исто се може рећи и за аутомобиле на улицама Европе, углавном у Берлину, а посебно у Паризу. У Паризу постоје чак и фијакери који раде као такси. Од француских аутомобила пажњу на себе скренула су браћа Пежо…"

СУТРА: СРБИЈА ЈЕДИНА МОНАРХИЈА НА ПЕТОЈ ИЗЛОЖБИ У ПАРИЗУ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ПОСТАЛЕ СУ МЕЂУНАРОДНИ ДОГАЂАЈИ: У Сан Франциску је 1915. била изложба у време највеће офанзиве Немачке на Србију

16. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

СВЕТСКА ИЗЛОЖБА ЕКСПО СТАРИЈА ОД ОЛИМПИЈАДЕ: За становнике Земљине кугле деценијама су биле много интересантније, привлачније и узбудљивије

15. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

СВЕТСКА ИЗЛОЖБА ДОНОСИ ПРОФИТ И ПОСАО ЗА СВЕ НАС: Србија имала највећи број гласова у сва четири круга гласања за ЕКСПО 2027.

14. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ТЕСЛИН ТРИЈУМФ НА ЧИКАШКОЈ ИЗЛОЖБИ: У Теслиним стакленим цевима засијало је име српског песника Јована Јовановића Змаја

17. 01. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације