ФЕЉТОН - РУСКА ТВ СТАНИЦА УСПЕЛА ДА УЗБУРКА ЗАПАДНУ ЈАВНОСТ: Russia Today представља опасност по подразумевајући амерички медијски монопол
ТОКОМ кризе у Украјини телевизија Russia Today ми је у пролеће 2014. први пут понудила разговор уживо у оквиру емисија Вести на свом програму на енглеском језику.
Заједница свих РТ-станица које су деловале широм света бројала је седамсто милиона гледалаца и са више од три милијарде „кликова“ на мрежама избила је у сам врх са њом упоредивих емитера попут BBC, CNN, France 24 из Кине и Al Jazzeera, које су, када говоримо о улагању јавних средстава, све одреда имале предност у односу на њу. У вези са овим не бих радо говорио о немачкој станици Deutsche Welle, зато што је Шредерова влада била приморана да, после доласка на власт 1998, за љубав Сједињених Држава одустане од ње као станице, која би била у стању да се носи у лиги америчких емитера који су агирали на глобалном нивоу. Јер, није било пожељно да уопште постоји немачки поглед на свет.
Данас се станица Deutsche Welle, коју финансира Савезна влада, политички дичи тиме што у Русији тесно сарађује са једним емитером, који је критички настројен према „влади“. У Руској Федерацији постоји такво мноштво медија какво у нашој земљи можемо само да сањамо. Код нас се вероватно нико није ни запитао како би Савезна влада реаговала када би неки од руских емитера сарађивао са немачким и са њим заједно иступао против Владе. Уколико при томе занемаримо околност да такав медиј, због историје развоја медија у Немачкој, нити постоји, нити је икада постојао.
Последњи пут сам у Москви боравио 2004, у то време је поступање са странцима било донекле другачије. Искуство са широм света познатим „Совјетима“ стекао сам још 1987. приликом посете Москви и Лењинграду. У приватним контактима људи са којима сам се сретао били су необично срдачни и отворени преда мном. Увек сам се питао, чему непријатељство према једној земљи са чијим смо се људима добро слагали.
У ПРИЛИКАМА када сам, под бременом тешких емоција, у близини Москве посећивао гробља немачких војника палих у Другом светском рату, или на гигантском пољу са гробовима на стотине хиљада жртава опсаде Лењинграда од стране Вермахта 194124, где су ми управо ветерани тог рата најчешће упућивали помирљиве речи и тако ме на неки начин тешили. Још на конференцији за новинаре 2016. у Ст. Петербургу постављали су ми бројна питања о сукобима у Украјини који су, пре свега у Доњецку, све више личили на грађански рат, шта ми развој догађаја у том подручју говори о Криму.
Када сам им одговорио да ме за поменуту област везују веома лични разлози и испричао им о судбини мога оца, моји саговорници су ми се обраћали са пуно обзира. Мој отац је као ратни заробљеник обављао тешке послове у рудницима у Донбасу, али му је због погоршања здравља било допуштено да се врати у своју домовину. Он је, међутим, преминуо октобра 1945. на путу кроз висове Вроцлава пред самим граничним прелазом Рајха. Моји саговорници били су млади људи који су ми се обратили поводом садашњих борби и сукоба, њихове породице су листом преживеле огромне патње и муке и они нису желели ништа више осим да живе у миру.
ИЗАЗИВАЊЕ НОВИХ РАТОВА
И ДОК су се западна друштва, која су BBC и CNN размазили својим хушкањем на рат, све више жалила на своје медије, један емитер из Москве је својим добрим новинарским радом и знатном заступљеношћу различитих мишљења успео да узбурка западну и глобалну медијску јавност. Последњих година свако би морао да потврди, осим ако не би хтео да види, да је плурализам мишљења отеран на маргину и да се поводом питања безбедности замахује батином једноумља чији је циљ изазивање нових ратова.
ТОКОМ најновијих посета Москви децембра 2015. и априла 2016. овакво опхођење апсолутно се није осећало. Промене у понашању доживели смо већ приликом безбедносне контроле на аеродрому Шереметјево - тамо се особље смешило, љубазно је постављало питања, показивало поверење у наше одговоре што се наставило и током организације конференције РТ-а, као и великог сусрета новинара у Ст. Петерс бургу априла месеца у хотелу „Балтик“ где се све и даље одвијало прецизно, али са лакоћом. Стотине новинара из свих делова огромне државе као учесници били су веома ангажовани, одлично припремљени, али увек веома љубазни у међусобном контакту.
Чарлс Баусман из руског Инсајдера и ја смо се по завршетку догађаја послужили канапеима и обојица смо били мишљења да понашање према нама као гостима никада није било љубазније. Већ сам лет представљао је право уживање. Приликом доласка и повратка о нама се у авиону бринуло веома професионално и крајње љубазно особље. Осећали смо се добро чак и током неизбежних контрола по слетању. Утисак да смо добродошли појачао је и први сусрет са Нађом Ивановом из хотела Russia Today „Метропол“ који сам иначе добро знао из више мојих посета у прошлости и који сада спада међу најугледније хотеле града. Нађа Ивановна нам је током целог боравка била на услузи, нама и другим страним гостима, као врсно компетентан саговорник и то такве елеганције какву бисмо пре очекивали у неком другом светском граду него у Москви.
ТАКОЂЕ и руски председник Владимир Путин поседовао овакву пријатну форму опхођења приликом поздрављања са гостима, било да се радило о америчким генералима или некадашњем градоначелнику Лондона, немачком посланику, председнику неке америчке странке или о стотинама знатижељних новинара. Где данас можемо видети да председник једне значајне државе своје госте поздравља, рукујући се са њима налик добром суседу из њихове близине или, пак, да просто седа међу новинаре.
У Русији се нешто променило! До тог закључка сам дошао током прославе годишњице постојања РТ приликом посете интернационалној агенцији Спутњик. Случај је хтео да свој последњи интервју уживо дам за радио програм у Москви пре него што се станица трајно пребацила у Берлин и наставила са радом у тамошњем бироу Спутњика. Тамо сам се сретао са великом групом жена новинара, које су биле не само пријатне у свом опхођењу, већ су биле и одлично упућене у теме које су се тицале међународне политике и изазова времена. То је био мој утисак још из времена када је Анастасја Соколовскаја рано ујутру чекала испред хотела „Метропол“ да ме метроом одведе до зграде редакције. Успут сам се дивио овој подједнако самосвесној, као и елегантној младој дами, која је у метроу, не држећи се за каишеве, излазила на крај са заношењем воза, док сам се ја хватао за све могуће „висеће држаче“. Сада коначно знам за шта су вожње московским метроом временом оспособиле људе.
У RUSSIA Today могао сам само да се ишчуђавам, а то је био мој утисак и приликом бројних интервјуа за редакције вести. Не знам колико Немци уопште знају ишта о РТ. Можда ће се неко и присетити да је Барак Обама на конференцији за штампу са савезним канцеларом у ружичњаку Беле куће у Вашингтону прилично неочекивано споменуо руску станицу. При томе му се на лицу дословно оцртавала љутња. И док су се западна друштва, која су BBC и CNN размазили својим хушкањем на рат, све више жалила на своје медије, један емитер из Москве је својим добрим новинарским радом и знатном заступљеношћу различитих мишљења успео да узбурка западну и глобалну медијску јавност.
Последњих година свако би морао да потврди, осим ако не би хтео да види, да је плурализам мишљења отеран на маргину и да се поводом питања безбедности замахује батином једноумља чији је циљ изазивање нових ратова... Обама је својом тврдњом, да је РТ медиј који представља изазов другим државама на пољу информационе политике, само појачао медијски утицај РТ. Ко пре овога није знао за РТ, може да захвали америчком председнику за широм света корпортирану рекламу. Али, не постоји светски монопол на представљање ни америчке, нити глобалне политике.
А, прво они, који су се увек залагали за утакмицу као што су то чиниле САД, сада презиру конкуренцију када се она појавила у лику РТ и озбиљношћу својих извештаја почела да одвлачи људе од америчких и британских државних медија. Ионако се одувек говорило да конкуренција подстиче бизнис. Међутим, конкуренција сада пре представља опасност по амерички медијски монопол.
СУТРА: СВЕЧАНА ВЕЧЕРА У МОСКВИ СА ПУТИНОМ И КУСТУРИЦОМ
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
ПУТИН ЗАПУШИО УСТА ЗАПАДУ: Његове речи о Олимпијским играма парају уши
ВЛАДИМИР путин говорио је Олимпијским играма које су пре неколико месеци одржане у Паризу
08. 11. 2024. у 18:34
ОБЈАВЉЕНЕ НАГЕ ФОТКЕ НАШЕ ВОДИТЕЉКЕ: "Муж ме је наговорио да се скинем"
"МОРАМ да признам и да сам у криминалној финансијској ситуацији и свака зарада ми је битна. Нисам добила неки невероватно висок хонорар, али јесте довољан да будем задовољна и да могу себи да обезбедим неке ствари."
08. 11. 2024. у 21:35
Коментари (0)