ФЕЉТОН - СРБИЈА НА ВРХУНЦУ МОЋИ У ВРЕМЕ ДУШАНА СИЛНОГ: Стефан Душан је свечано крунисан за цара на Ускрс 16. априла 1346. године

ДАНИЛО II (1323-1337) српски архиепископ рођењем je припадао племству.

Фреска цара Душана у манастиру Лесново у Македонији, XIV век, Фото " Википедија "

Монах је постао у манастиру Кончул на Ибру, а касније постао игуман Хиландара, где је као старешина био изложен вишеструким нападима разуларених каталанских компанија које су кренуле у поход на Свету Гору (1308) када им је убијен вођа, Руђер де Флор, те „стојаху у њој три године и три месеца, чинећи погубну дрскост“. Данило је непријатеље који су опседали манастир храбро држао ван зидина, а он је лично дошао до српског двора да измоли помоћ.

Када је најезда прошла, Данило се повукао у келију Светог Саве, а онда ју је, на позив краља, напустио и отишао за Србију како би га помирио са братом; по успешном исходу, изабран је за епископа у манастиру Бањској и у том својству му је поверена краљевска ризница „за коју су знали само Данило и краљ“. Када је у земљи мир поново успостављен, Данило је отишао на Атос. Касније, кад је опет отишао са Свете Горе постао је епископ хумски (Захумље), а после извесног времена, поново се повукао на Атос. После смрти Никодимове, Данило је изабран за архиепископа Србије.

КРАЉ Србије је од 1322. године био Стефан Урош III. Током очеве владавине, он је управљао Зетом са титулом „млади краљ“. Године 1314, на наговор своје властеле, побунио се против оца и био заточен, готово ослепљен ужареним гвожђем и прогнан заједно са женом и децом (Душаном и Душицом) у Цариград. Године 1319-20, на интервенцију српскога клира, позван је да се врати и дата му је област Будимље на управу.

По смрти оца Стефана Милутина и пошто му се повратио вид, ступио је на престо Србије уз подршку архиепископа Никодима и осталог свештенства. Његови супарници, брат Константин (1322), који се прогласио краљем Зете, и Драгутинов син Владислав (1321-1324), који је уживао подршку мађарског краља, доживели су од Стефана пораз. Како би обезбедио свој положај, Стефан је потражио савез са Филипом I Тарентским чију је ћерку желео да ожени. Услов који је Филип поставио био је да Стефан призна папско прејемство. Стефан се сагласио и измолио од папе Јована XXII  да пошаље изасланике; ови су одмах послати у Србију да одрже концил на којем би им се краљ и народ заклели на верност папи. Тек пошто би се ово обавило могли су емисари да дају дозволу за брак. Али радост папина због „нађених изгубљених оваца“ (како се изразио у свом писму Стефану) није дуго потрајала. Све те церемоније су се претвориле у тужно разочарање папино. Војвода од Анжуа је одбио да призна Стефана за краља и ставио се на страну Владислава, Драгутиновог сина. Стефан се тада ожени Маријом Палеолог, нећаком Милутинове жене Симониде. Касније је Стефан поразио Бугаре (1230), који су за савезника имали цара Андроника III, заузео читаву нишку област, укључујући и сам град Ниш, те на тај начин повећао број епископија за још једну - Нишку, која је пре тога припадала Бугарској.

СИН Стефан  Дечанског, 1331. године,  млади краљ Стефан Душан који је управљао покрајином Зетом, по наговору својих велможа, побуни се против оца и убрзо га заточи у звечанској тврђави где је овај и умро, вероватно задављен по личној наредби Душановој (2. новембра 1331).  Сахрањен је у манастиру Дечанима, својој задужбини по којој је назван Дечански и под тим именом канонизован. Манастир је сазидан од чистог мрамора и превазишао је Студеницу у лепоти и богатству клесаних елемената, а покривен је кровом од олова. Поред манастира је подигао цркву посвећену Светом Николи и болницу коју је снабдео свим потрепштинама.

Дана 4. септембра 1331, Стефан Душан, син Дечанског, био је крунисан за краља по други пут од архиепископа Данила који је у свом родослову (подсећамо, пун наслов гласи „ Животи краљева и архиепископа српских“) написао да се у „христољубивоме“ краљу Урошу III „подигла мржња“ према сину свом „вазљубљеном“ те да га је први напао.

Данило II је био на архиепископском трону четрнаест година а умро је 1337. О његовом политичком и књижевном делу много више се зна него о служби прелатској. Као политичар и дворанин, он је имао важну улогу како у унутрашњим пословима државе тако и у њеним односима са суседним земљама.

Данилов наследник је био Јоаникије II (1337/8-1346), претходно канцелар (логотет) Душанов. Пре посвећења за архиепископа био је рукоположен за ђакона, а затим за свештеника. У својству архиепископа, осам година је управљао Српском црквом, а године 1346. је постао патријарх.

ЗА КРАЉЕВАЊА  Душановог, Србија је достигла врхунац своје моћи и истовремено, под његовом влашћу, кренула ка судбинском паду и, коначно, дуготрајном ропству. Политика Стефана Дечанског и његов покушај да сабере разасуте делове већинског словенског живља у једну снажну државу - нису нашли места у плановима његовог сина Душана. Душан, који је са својим прогнаним оцем провео око седам година на двору византијског цара и тамо научио да цени церемонијале и помпу, јасно је од првог дана своје владавине показао амбициозне намере. Од Византије, ослабљене унутрашњим немирима и ратовима против Турака, било је неопходно начинити државу засновану на империјалном устројству и оснажену за спречавање турске најезде. Тако мишљаше Душан. На почетку владавине, уз подршку свог шурака, бугарског цара Јована Александра (1331-1371) и византијског побуњеника Сиргијана ([Палеолога Филантропина), сина куманског војводе Сицигана, Душан је окупирао неколико градова у Македонији, поставио опсаду Сера/Сереза и Солуна, а после смрти Сиргијанове закључио повољан мировни уговор са царем Андроником III.

СА НЕКОЛИКО одреда грчке војске, Душан је 1335. године, одбио напад угарског краља Карла Роберта који је покушао да се дочепа територија које су некад биле под сремским краљем Драгутином. Како би убудуће избегао сукобе те врсте и наговорио народе Запада на споразумевање и мир, Душан је, већ ожењен, почео да размишља о браку са Елизабетом, ћерком немачког цара Фридриха I Хабзбурга „Лепог“. То се није десило, јер је Елизабета преминула (1336), а Душанова жена Јелена родила Уроша (1337). У међувремену, Душан је својим доминионима прикључио Драч, Валону (1336-1337) и северни део Епира (Јањина је пала 1340. године).

Потом је Душан окупирао је Сер и Христопољ (Кавала)  и 1346, године прогласио се за цара Срба и Грка. Његов млади син Урош је постао краљ. Душан је сада владао територијом која се простирала од Београда до Арте, седиште Епирске деспотовине,  и од Јадранског мора до реке Месте, улива се у Егејско море код Кавале, са изузетком Солуна. Његов план је у великој мери био остварен. Како би прописно био крунисан за цара, одлучио је да архиепископ Јоаникије постане патријарх, како је то по тадашњем обичају приличило једном царству. Ово су званично прихватиле српске владике, бугарски патријарх са свим својим епископима и охридски архиепископ, као и грчко свештенство новоосвојених области, те прот (старешинство), игумани и старци Свете Горе. Крунисање је одржано на дан Ускрса, 16. априла 1346. године, осам година после Јоаникијевог избора за архиепископа. Стефан Душан је свечано крунисан за цара од стране патријарха Јоаникија II и Симеона, патријарха бугарског и архиепископа охридског. Византијско царство је у то време било раздирано свађама двеју страна, док је Угарска била упетљана у сукоб са Млецима, што их је онемогућило да спрече све те догађаје у Србији.

КЊИЖЕВНИК И СВЕТИТЕЉ

ДАНИЛО II, који је на српском архиепископском трону провео  четрнаест година, на  краљевском двору је уживао велики углед и поверење. Интервенисао је у сукобима краља Уроша са бугарским краљем и византијским царем. Захваљујући њему, краљ Стефан Дечански се помирио са својим оцем и оженио Маријом Палеолог. Српска православна црква га је прогласила за светитеља и његов дан слави 20. децембра, односно 2. јануара по грегоријанском календару. Одбор Српске академије наука и уметности га је крајем 20. века уврстио у 100 најзнаменитијих Срба. Написао је шест житија и спада у најзначајније писце средњовековне српске књижњвности.

 СУТРА: АНАТЕМА ЦАРИГРАДСКОГ ПАТРИЈАРХА НА ДУШАНА 

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - САВИН ПОВРАТК У СРБИЈУ И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВСТВА: Над моштима Св. Симеона, које је донео у Србију, помирио је браћу Вукана и Стефана

18. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - НЕМАЊИНИ СИНОВИ СТЕФАН И ВУКАН ОКРЕЋУ СЕ ПАПИ: Немања је приступио монашком реду 25. марта 1196. године, у свом главном граду Расу

17. 05. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације